Nikolaj II, ruski car i veliki prijatelj Srba, nije bio Rus. Bio je NEMAC! (FOTO)

Premda se dinastija koje je vladala Rusijom u poslednjih tri stotine godina njenog monarhijskog postojanja nazivala sve vreme Romanov, od sredine 18. veka ona to više nije bila. Ne postoji jednostavan način da se objasni kako je do toga došlo. Moraćete da se koncentrišete dok budete čitali

Rusija je imala dve velike dinastije. Tačnije, tri, iako su druga i treća često gledane kao jedna te ista. Prvo su to bili Rjurikoviči, potomci varjaga Rjurika; ne samo što su vladali i centralizovanom Rusijom nego su vladali i svim njenim brojnim udeonim kneževinama, i to u razdoblju od više od sedam stotina godina. Javnosti je svakako najpoznatiji njihov vladar car Ivan Grozni. Čak i nakon što su na tron seli Romanovi o kojima danas pričamo, oni su nastavili da budu moćni vlastelini, a i danas ih ima živih.

Preporučujemo

Potom su dakle došli Romanovi, dinastija vrlo skromnog porekla, koja ga deli sa mnoštvom drugih ruskih plemićkih porodica. Najstariji znani predak im je Andrej Kobila koji je zabeležen kao bojar 1347. godine; čak i njegovo prezime sugeriše da se radilo o konjušaru.

Kasnije je međutim smišljano dosta alternativnih verzija njegovog porekla, koje su uglavnom fantastične. Jedna od njih ide sve do Julija Cezara, premda postoji i realnija koja kaže da je potomak staropruskog kneza Glanda Kambile koji se borio protiv Tevtonskih vitezova pa posle poraza pobegao u Rusiju. Zbilja, jedan od vođa ove bune bio je čovek koji se zvao Glande.

Potomak Andrejevog sina Feodora koga su zvali Koška (mačka) uzeo je prezime Koškin, potom ga promenio u Zaharin, nakon čega su nastale dve linije: Zaharin-Jakovljev i Zaharin-Jurijev. Njihova sreća se promenila nakon što se ćerka Romana Zaharina-Jurijeva - Anastasija - udala za cara Ivana IV Groznog. Od tada, ova grana se zvala Romanov, po Romanu.

Nakon smrti poslednjeg moskovskog Rjurikoviča Feodora 1598. godine, sina Ivana Groznog i Anastasije, dolazi takozvano Smutno vreme tokom koga Poljaci čak drže i Moskvu a veliki broj lažnih pretendenata na ruski presto pokušava da prigrabi vlast za sebe.

Zemski sabor nudi krunu nekolicini kneževa iz drugih grana Rjurikoviča i pripadnika litvanske dinastije Gedimina, ali oni svi odbijaju tu čast. Konačno, dolazi se do 16-godišnjeg Mihaila Romanova, sina glave ove dinastije Feodora koji je nešto više od decenije ranije prinuđen da se povuče u manastir u kome je postao monah a potom i patrijarh Filaret. Kažu da je Mihail zaplakao kada su mu ponudili krunu, iz straha i očaja. Na kraju su ga ipak ubedili da je prihvati. Čitavo plemstvo se zaklelo na vernost pred ikonom Presvete Bogorodice, tokom njegovog krunisanja 22. jula 1613. godine.

Njega je nasledio jedini sin Aleksej, koji je državu vodio smireno kroz mnoge nedaće. Uopšteno gledano, prvi Romanovi na tronu su bili voljeni i od strane i bojara i naroda, pošto su se o svemu generalno savetovali sa njima i malo su šta radili na svoju ruku.

Nakon njegove smrti dolazi do unutardinastičkih borbi između Aleksejeve dece iz prvog i drugog braka, a na tron seda budući Petar Veliki, osnivač Sankt Peterburga i najveći reformator i modernizator koga je Rusija videla sve do boljševičke revolucije. Njega nasleđuje Petar II koji umire 1730. godine, kada se gasi i ova muška linija dinastije Romanovih.

Tu dolazimo do problema.

Na presto se tada penje Ana I Ivanovna, ćerka Ivana V, polubrata i suvladara Petra Velikog. Pre smrti 1740. ona imenuje svog jednogodišnjeg nećaka Ivana VI za naslednika u nameri da osigura da linija njenog oca nastavi da vlada. Međutim, ozakonjena ćerka Petra Velikog, Jelisaveta Petrovna, uspeva da pridobije bojare i preuzima vlast.

Dve godine kasnije carica Jelisaveta proglašava za prestonaslednika Karla Petera Ulriha, sina vojvode od Holštajn-Gotorpa, koji je bio i sin Ane Petrovne, ćerke Petra Velikog iz drugog braka. (Izvinjavamo se ako ste zbunjeni. Ne postoji jednostavan način da se ovo objasni.) On postaje car Petar III i ženi se nemačkom kneginjicom Sofijom Avgustom Frederikom fon Anhalt-Cerbst, budućom caricom Katarinom Velikom.

Njihovo potomstvo, odnosno potomstvo Karla Frederika fon Holštajn-Gotorpa, oca Petra III, vladaće Rusijom sve do 1917, kada se u revoluciji sa trona zbacuje Nikolaj II, veliki prijatelj srpskog naroda (i verovatno jedini iz svoje loze koji je bezuslovno bio uz Srbe). Tehnički gledano, u pitanju je dakle čisto nemačka dinastija (pričamo naravno samo o muškoj liniji nasleđivanja; nijedna dinastija nije "čista" s obzirom da su se sve dinastije mešale jedna sa drugom); Holštajn-Gotorpi su mlađa grana nemačke dinastije Oldenburg, jedne od najmoćnijih evropskih kuća u istoriji (i dalje su na danskom i norveškom tronu).

Zbog toga "Almanah de Gota" (najbitniji katalog evropskog plemstva koji je svuda, pa i u Rusiji, "sveto pismo" aristokratije) od Petra III rusku vladarsku porodicu naziva Holštajn-Gotorp-Romanov; "Romanov" pre svega zbog prestiža i legitimiteta, a potom i zbog činjenice da su u zvaničnim referencama i sami Rusi svoju dinastiju i dalje nazivali Romanovima, što se opet radilo zbog legitimiteta njihove vlasti.

(V. V.)