Nećete verovati čime je CIA razbila sovjetsku imperiju u paramparčad (FOTO)

Ako mislite da je pretnja nuklearnim oružjem bilo glavno oružje korišćeno u Hladnom ratu, grdno se varate. Glavno oružje je bilo nešto krajnje benigno, nešto što se nalazi svuda oko nas. Šta mislite, šta je u pitanju?

Decenijama se pričalo o tome kao u šali, sve dok nije potvrđeno kao činjenica: centralna obaveštajna agencija Sjedinjenih Država koristila je američku modernu umetnost - uključujući i radove velikana kao što su Džekson Polok, Robert Madervel, Vilem de Kuning i Mark Rotko - kao hladnoratovsko oružje za podrivanje Sovjetskog Saveza. U maniru renesansnih kneževa - samo tajno - CIA je negovala i promovisala apstraktni ekspresionizam tokom poslednjih decenija postojanja SSSR.

Preporučujemo

Pričamo o umetnosti koja je tada, kada je to krenulo, pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, od strane većine Amerikanaca bila prezrena pa je čak i predsednik Hari Truman govorio da "ako je to umetnost onda je on Hotentot". Da stvar bude još zanimljivija, mnogi od ovih umetnika su bili bivši komunisti koji nisu bili prihvatljivi u mekarturskoj eri i neko ko će teško biti povezan sa američkom vladom.

Zašto ih je onda CIA sponzorisala, mahom bez njihovog znanja? Iz dva razloga. Prvo, ovaj umetnički pokret je korišćen da bi se žiteljima istočnog bloka i ostatka sveta pokazalo da je Zapad meka intelektualne slobode, kreativnosti i kulturne premoći SAD. Drugo, da bi se podrio tamošnji socrealizam koji je forsirao uglađeno, sređeno slikarstvo koje je veličalo takozvani sovjetski način života i ideale.

Sve je počelo još 1947. godine kada je CIA bila zabrinuta zbog činjenice da na sovjetsku propagandu padaju čak i mnogi intelektualci na Zapadu; na vrhuncu svoje moći Odeljenje za propagandni inventar imalo je pod svojom kontrolom preko 800 novina, magazina i publikacija. Potom je osnovano Odeljenje za međunarodne organizacije koje je sponzorisalo animirane verzije Orvelove "Životinjske farme", američke džez umetnike, međunarodnu turneju Bostonske filharmonije, imalo snažan uticaj u Holivudu, itd.

Konačno, promovisalo je anarhistički avangardni pokret, apstraktni ekspresionizam. Isprva se to radilo otvoreno, pod pokroviteljstvom Stejt departmenta, ali nakon što je Truman rekao ono što je rekao i jedan kongresmen ukazao na to da je on "samo jedan glupi Amerikanac koji plaća takvo smeće", prešlo se na tajnost.

A moralo se, jer je američka vlada došla u situaciju da se zbog Mekartijevog denunciranja svega avangardnog i neobičnog kao "komunističkog" sticao utisak da je Amerika kulturna pustinja, a pritom se sprečavalo konsolidovanje novostečene kulturne premoći Njujorka naspram Pariza. Stoga, CIA.

Veza nije toliko neobična koliko se na prvi pogled čini. U tom trenuku agencija je bila krcata diplomcima sa Jejla i Harvarda koji su i sami skupljali umetnička dela i pisali romane u slobodne vreme, te bila liberalni raj u odnosu na ostatak establišmenta kojim su dominirali uskogrudi i zatucani političari poput gorepomenutog Mekartija. Ako je postojao neko ko će slaviti dela lenjinista, trockista i pijandura iz Njujorške škole, onda je to bila CIA.

Apstraktni ekspresionizam je, po njima, bio antitetički postavljen naspram socijalističkog realizma i činio je da ovaj potonji izgleda još zatvoreniji, rigidniji i veštačkiji nego što je zaista bio, sa svojom nesputanošću i nedostatkom bilo kakve forme i očitog smisla.

Naravno, moralo se to odraditi u potpunoj tajnosti, zbog čega je ustanovljen Kongres za kulturnu slobodu koji je plaćao mnogobrojne intelektualce, pisce, istoričare, pesnike i umetnike, a da oni to uopšte nisu ni u jednom trenutku znali. Velike svetske i evropske turneje, nastupi, izdanja, basnoslovne aukcijske prodaje slika kojima se ova umetnost stavljala u žižu, sve je to plaćala CIA, odnosno američki poreski obveznici.

Na svom vrhuncu, ova je organizacija imala kancelarije u čak 35 zemalja. Sarađivalo se i sa mnogim muzejima, a tu je ključnu ulogu odigrao Nelson Rokfeler sa svojim MOMA, Muzejom moderne umetnosti u Njujorku.

- Želeli smo da ujedinimo ljude koji su bili pisci, muzičari, umetnici, kako bismo demonstrirali da su Zapad i posebno Sjedinjene Države posvećeni slobodi izražavanja i intelektualnim dostignućima bez ikakvih rigidnih barijera o tome o čemu bi trebalo da se piše, šta bi trebalo da se govori, radi, slika, stvara, što se sve dešavalo u Sovjetskom Savezu. Mislim da je to najbitnije odeljenje koje je agencija ikada imala i da je imalo ogromnu ulogu u Hladnom ratu - rekao je sredinom '90-ih godina Tom Brejden koji je bio prvi šef ovog dela CIA.

On dodaje da se to radilo kroz celu istoriju i pravi paralelu sa papama i bogatim mecenama koji su iz sličnih pobuda finansirali umetnike, pa danas imalo Sikstinsku kapelu i Mikelanđelovog Davida.

Ostaje pitanje da li bi apstraktni ekspresionizam ikada mogao da postane ono što jeste bez ove patronaže, ali većina stručnjaka na ovo odgovara sa da. CIA nije stvorila ovu umetnost, već ju je prigrlila; to što je ona savršeno oslikavala nihilizam i besciljnost, izgubljenost sveta, nakon užasa u Drugom svetskom ratu odigralo je ključnu ulogu jer bez toga nikada ne bi dodirnala srca i umove ljudi.

(S. P.)