ISUS PRED STRELJAČKIM VODOM: Antiratna karikatura koja je šokirala svet! (FOTO)

Veliki prijatelj Srbije, Kanađanin Bordman Robinson, naslikao je ovu karikaturu za socijalistički list "Mase" 1916. godine i ostavio živi spomenik antiratnom pokretu koji ima samo jedan cilj: da rata ne bude i da sila oružja nikad više ne bude argument u međudržavnim sporovima

Istorija sveta je istorija ratovanja. Tačka. Ipak, posle te jedne tačke dolaze još dve, i dolazi jedno veliko "ali". Veliko ALI. Jer, od kako je sveta i veka, od kako postoje sukobi među pojedincima, grupama, narodima, državama, postoje i oni svetionici razuma koji pokušavaju da obustave pokolje i masakre, oni koji pokušavaju da prenu iz slepila i besa naoružane moćnike uvek željne tuđeg.

Preporučujemo

Njih smo cenili, uzdizali u zvezde, obožavali, poštovali, slavili... ali smo uvek sledili one koji su njihove sušte suprotnosti, one koji silom oružja žele da ispune svoje ciljeve, najčešće tako što će u boj poslati druge dok oni mirno posmatraju sa bezbedne udaljenosti.

Dezertera je oduvek bilo, ali tek je sa modernim vremenima - koja su sa sobom donela i moderne države koja su po prirodi uvek totalitarne - dezerterstvo u ratu postalo tako masovno, i prestalo da bude isključivo dokaz kukavičluka. Nekada, u srednjem veku recimo, kada je društvo bilo podeljeno u jasne staleže, samo su ratnici morali da idu u bitku: imali su jedan set privilegija, ali sa njima je dolazio i set odgovornosti koje nisu mogle biti izbegnute.

Da, svakako, i običan svet je išao u boj, ali samo ako je tako hteo; a mnogi jesu hteli jer je odlazak u rat značio mogućnost promene svog društvenog i ekonomskog položaja (u nemanjićkoj Srbiji, primera radi, dovodio je do oslobađanja od svih poreza izuzev carskog, a moglo se doći i do zemlje).

Ali, srednjevekovni ratovi su za ono što je došlo u 20. stoleću bili dečja igra; obim uništavanja sa kojim se svet suočio u Prvom svetskom ratu do tog trenutka je bio nezapamćen, a ludilo je zahvatilo sve pore društva. Mržnja, tada posejana, ostavila je trajne posledice koje su doživele kulminaciju tokom Drugog svetskog rata, a u nekim slučajevima i mnogo kasnije, kao što pokazuju događaji na Balkanu '90-ih godina prošlog veka.

Dezerterstvo je postalo neverovatno česta pojava tokom te četiri godine pakla na bojištima diljem Starog kontinenta, a oštri protivnici rata nisu se libili da rizikuju svoje živote i bes građanstva ne bi li digli glas protiv opšteg gubitka razuma. Premda je među dezerterima bilo i sebičnih kukavica, bilo je i mnoštvo onih koji iz čisto ljudskih razloga nisu želeli da budu deo rata.

Jedan od njih bio je Bordman Robinson, američko-kanadski umetnik, ilustrator i karikaturista. Sa agresijom Austro-Ugarske na Kraljevinu Srbiju i izbijanjem Velikog rata, njegovo radikalno anti-militarističko stajalište ga je dovelo u sukob sa uredništvom "Njujork Tribjuna", i do otkaza. Naredne godine, 1915, otišao je u Evropu, pravo u našu otadžbinu, radeći za "Metropoliten Magazin".

Obišao je čitav Balkan uzduž i popreko, i svojim radovima ne samo čikao i kritikovao svetske moćnike žedne krvi već i apelovao na javnost sa druge strane Atlantika da pomogne napaćenoj Srbiji, kao što možete da vidite na ilustracijama priloženim ispod.

Njegova karikatura iz naslovnog bloka, pod imenom "Dezerter", prikazuje Isusa Hrista, miroljuba, kako stoji pred streljačkim vodom sastavljenim od vojnika pet različitih nacija: Nemcem, Britancem, Rusom, Austrijancem i Francuzom. Šokantni prikaz licemerja takozvanih hrišćanskih nacija, koje se nisu libili da ubijaju jedne druge, izazvao je skandal i uzburkao javnost u Evropi i Americi ondašnjeg vremena. Toliko je bio efektan, da je socijalistički list u kome je 1916. godine objavljen, "Mase", odmah zabranjen uz opravdanje da je prekršen zakon protiv špijunaže koji je tek bio donet. Robinson i ostali optuženi su krajem 1918. godine oslobođeni, ali je rat već bio pri kraju i njihova uloga je bila završena.

Ne možemo reći da je ova karikatura promenila stanje uma onih koji su donosili odluke, niti da je poremetila svest ljudi, jer ljudi su učaureni u svojim sopstvenim iluzijama i retko priznaju pravo na kritiku svoje ličnosti; ako im se još ukaže i na licemerje, gotovo je sigurno da će se obrušiti na onoga koji im je na to ukazao, umesto da se obruše na sebe i da se porvu sa sopstvenim mislima i stavovima, i možda ih promene.

Ali, i pored toga što nije zaustavila rat, ova je ilustracija uticala je na jednu malu grupu ljudi koji su bili sposobni da se zagledaju u svoju dušu i da shvate gde su grešili. I postala je živi spomenik ideji da rat nije i ne može biti prihvatljivo rešenje problema koji nastaju među evropskim državama.

Da je austrougarski car Franjo Josif bio hrišćanin kakvim se predstavljao, i da je 1914. godine mogao da vidi ovu ilustraciju, možda nikada ne bi pošao putem pakla koji je njegovu državu odveo u propast i nestanak. Možda nikada ne bi napao Kraljevinu Srbiju. Mada, verovatno ipak bi. To je ona samodestrukcija o kojoj smo maločas govorili.

(V. V.)