REVOLUCIONARNO: Otkriven dinosaurus sa četiri krila (FOTO)

Nazvan Changyuraptor yangi, dinosaurus je bio prekriven perjem po celom telu, dugom 1,3 metra, od kljuna do vrha repa dugog 30 centimetara

Fosil neobičnog dinosaurusa sa četiri pernata krila, koji je otkriven u Kini, mogao bi da pruži nova saznanja o poreklu ptica, tvrde naučnici.

Pronađen na groblju dinosaurusa u severnoistočnoj kineskoj provinciji Liaoning, neverovatno dobro očuvani fosil pripada 125 miliona godina starom predatoru veličine ćurke.

Nazvan Changyuraptor yangi, dinosaurus je bio prekriven perjem po celom telu, dugom 1,3 metra, od kljuna do vrha repa dugog 30 centimetara.  Naučnici veruju da je ovaj raptor, koji je bio težak oko 4,5 kilograma, dosad najveći "četvorokrilni" dinosaurus.

Ovi dinosaurusi, poznati kao mikroraptori, imali su dugo perje duž udova, ali ostaje nejasno koliko su bili dobri letači. Novo otkriće ukazuje da je barem Changyuraptor bio u stanju da leti ili u najmanju ruku da lebdi, te da mu je njegov super dug rep omogućavao aerodinamičnu kontrolu i bezbedno sletanje.

Na osnovu ovog saznanja, naučnici će morati da preispitaju teoriju po kojoj su ptice evoluirale od malih, pernatih teropoda, tj. dvonožnih dinosaurusa.

- Novi fosil pruža dokaze da letenje nije bilo preimućstvo isključivo malih životinja već i prilično velikih dinosaurusa - kazao je Luis Kjap sa Prirodnjačkog muzeja u Los Anđelesu.

Datiranje porekla ptica predstavlja večitu temu za raspravu među paleontolozima. Decenijama je titulu "prve ptice" imao 150 miliona godina star Arhaeopteriks, čijih je 11 primeraka pronađeno u Nemačkoj.

Stvari su se zakomplikovale pre nekoliko godina sa otkrićem 160 miliona godina starih fosila u Kini koji su izgledali kao stariji rođaci Arhaeopteriksa.

- Mnogi elementi koje smo dugo vezivali samo za ptice zapravo su evoluirali sa dinosaurusima, i to mnogo pre pojave prvih ptica - kazao je Alan Tarner sa Stoni Bruk univerziteta u Njujorku, koji je takođe učestvovao u istraživanju.

- Reč je o stvarima kao što su šuplje kosti, gnezđenje, perje, pa čak i letenje - dodao je on. Studija je objavljena u stručnom časopisu Nature Communications.

(Telegraf.rs / Tanjug)