Pronađite Srbiju na kulturnoj karti sveta. Šta mislite, gde je? (FOTO)

Mapa kulture je izvedena iz najveće nekomercijalne, višenacionalne, vremenski izdiferencirane serije istraživanja ljudskih verovanja i vrednosti svih vremena. Pogledajte gde je naša zemlja

Preporučujemo

Kulture su komplikovane, a svako ko pokuša da ih objasni ili grupiše mora da pazi da nekoga ne uvredi. Politikolozi Ronald Inglhart sa Univerziteta Mičigena o Kristijan Velcel sa Univerziteta Lifana u Nemačkoj potrudili su se koliko god su mogli da izanaliziraju sve podatke i da sve zemlje sveta smeste na "mapu kultura", prenosi Biznis insajder.

Sistem koji su načinili izveden je iz Svetskog pregleda vrednosti (WVS), najveće "nekomercijalne, višenacionalne, vremenski izdiferencirane serije istraživanja ljudskih verovanja i vrednosti svih vremena", koja je sporovedena 1981. i obuhvatila je skoro 400.000 ispitanika iz 100 zemalja.

Najnovija mapa, objavljena pre nekoliko godina, uključila je i podatke iz uistraživanja sprovedenih 1995, 1999, 2000, 2004, 2005. i 2009. godne.

Na njenoj y osi na donjem kraju su tradicionalne vrednosti, koje naglašavaju zančaj religije, odnosa roditelja i dece i autoriteta, u skladu sa WVS. Ljudi koji ove vrednosti poštuju, skloni su da se ne prihvataju razvod, abortus, eutanaziju i suicid. Ovakva društva obično pokazuju i visok nivo nacionalizma i nacionalnog ponosa. Drugi ekstrem predstavljaju sekularno-racionalne vrednosti, koje se povezuju sa liberalnim načinom razmišljanja.

Na X osi se na jednom kraju nalaze vrednosti opstanka, kao što su ekonomska i fizička sigurnost, i one se povezuju sa niskim nivoom poverenja i tolerancije. Na drugom kraju su vrednsoti samoizražavanja, koje visok prioritet daju zaštiti prirodne sredine, unapređivanju jednakosti polova, i tolerancije prema strancima i prema LGBT populaciji.

Mapa zemlje sa zajedničkim karakteristikama grupiše i kao “islamske”, ili “anglofone”, što pokazuje u kojoj meri kulturu oblikuju stvari kao što su jezik, ili religija.

Pomalo pojednostavljena analiza pokazuje da sa povećanjem životnog standarda i sa prelaskom iz statusa zemlje u razvoju u pravcu industrijalizacije i postindustrijskog društve znanja, zemlja teži da se kreće dijagonalno, iz levog donjeg ugla (siromašne) ka gornjem desnom uglu (bogate), što ukazuje na pomak u obe dimenzije.

Stavovi stanovništva, međutim, u velikoj meri zavise i do filozofskih, političkih i verskih ideja koje u zemlji preovlađuju. Sekularno-racionalne vrednosti i materijalizam naročito su zastupljeni u zemljama sa socijal-demokratskom ili socijalističkom politikom, kao i u zemljama gde veliki deo stanovnioštva na fakultetima studira filozofiju i prirodne nauke.

Vrednosti opstanka karakteristične su za zemlje istočnog sveta, dok su vrednosti samoizražavanja karakteristične za zapadni svet. Bitne su, međutim, i kulturne i istorijske tradicije, kao protestantizam, ili komunizam.

Tako, na primer, Maroko, Jordan i Bangladeš, (sve islamske zemlje) imaju visok nivo tradicionalnih vrednosti i vrednosti opstanka, dok SAD, Kanada i Irska (anglofone zemlje) imaju visok nivo vrednosti samoizražavanja.

Rusija, Srbija, Bugarska, Ukrajina i Moldavija (sve pravoslavne zemlje) imaju visok nivo sekularno-racionalnih vrednosti i vrednosti opstanka, dok Švedska, Danska i Švajcarska (protestantske zemlje Evrope) imaju visok nivo sekularno-racionalnih vrednosti i vrednosti samoizražavanja.

(Telegraf.rs)