Postoji nauka koja će ti objasniti zašto bi trebalo da se skloniš od mene (FOTO)

Iza ovog krajnje šaljivog naslova krije se nešto što je krajnje ozbiljno. To nešto se zove proksemija: nauka je koja se bavi ličnim prostorom

Da li ste primetili kako se prostor u kolima puni? Ili kako se puni autobus? Kafić? Ako niste onda bi trebalo da se pozabavite proksemijom, nauka o tome kako se tačno ljudi ponašaju prema svom prostoru, posebno kada su u jednačini i drugi ljudi.

Preporučujemo

Posle čitavog niza dugih godina provedenih u javnom prevozu (čitaj: GSP) čovek postane svestan toga kako stvari funkcionišu što se tiče njegovog punjenja busa, trole ili tramvaja. Prva osoba koja uđe sešće bilo gde. Sledeća i svaka naredna biće veoma pažljiva u izboru i izabraće sedište koje je barem jedan red udaljen od najbližeg čoveka. Tek onda kada više nema izolovanih sedećih opcija ljudi počinju da sedaju gde bilo, pa makar i pored ili iza drugog čoveka.

Ovaj obrazac ponašanja nije nešto što će ljudi sami sebi i drugima priznati, niti o njemu uopšte bilo ko od običnog sveta i razmišlja. Ali on je snažno ugraviran u našu kulturu. Zamislite šta bi se desilo kada bi putnik ušao u autobus u kome je samo jedan putnik i od pedeset i kusur sedišta izabrao baš slobodno mesto pored tog usamljenika? To se jednostavno ne dešava, a ako se i desi, može da izazove sukob ili jednostavno odlazak tog "napadnutog" čoveka.

Upravo ovim se bavi proksemija: time kako ljudi organizuju svoj društveni prostor. Bez ikakve svesti o tome, imamo vrlo striktna pravila o tome gde ko ide. Iako o njima uopšte ne razmišljamo, znamo kada neko te norme krši.

Šezdesetih godina prošlog veka naučnik Edvard Hol je ispitivao koliko blizu dozvoljavamo strancima da nam se približe (ne bliže od 3,6m; tu se završava javni prostor i počinje društveni), društvenim partnerima (ne bliže od 1,2m; tu počinje lični prostor) i koliko bliskim prijateljima i porodici (ne bliže od pola metra; tu počinje intimni prostor). Sve bliže od toga ili znači da će se dejt završiti više nego povoljno, ili da vas hapse.

Međutim, nemaju sve kulture iste kriterijume. Evropa (dakle i mi) i Severna Amerika dele mnoge sličnosti; ali i unutar njih postoje razlike. Svi skupa se razlikujemo od drugih, koji se opet razlikuju od drugih.

Činjenica je da međutim da pojedinci u svim kulturama imaju koncepte intimnog, ličnog, društvenog i javnog prostora i da se razlikuju samo u daljinama. Da ne kažemo centimetrima, možemo biti pogrešno razumeni.

Ako imate prijatelja koji ovo jednostavno ne može da shvati (ima takvih), predlažemo da mu ovaj tekst okačite na wall. Možda će onda shvatiti ono što dugo pokušavate da mu objasnite.

(S. P. / io9.com)