SVA JE U RANAMA: Ova devojka ne može da prestane da češe lice (VIDEO)
- Ako se ujutru ne obuzdam i počnem da kopam, mogu da prođu i sati, a da ni ne primetim i u tim situacijama propustim predavanja na fakultetu - objašnjava Samanta Vejk
Samanta Vejk (20) iz Telforda u Velikoj Britaniji pati od dermatilomanije, oboljenja koje se manifestuje kroz nekontrolisano iritiranje ili češanje sopstvene kože, što je jedan od vidova opsesivno-kompulsivnih poremećaja.
Preporučujemo
Pravoslavka i po cenu smrti (VIDEO)
HUMANI SREĆNIK: Dobio na lutriji 72 miliona evra, 50 poklanja
Ova studentkinja provede dnevno šest sati češući svoje lice sve dok ne prokrvari i ne napravi veće rane.
- Ponekad stvarno izgledam kao da sam imala saobraćajnu nesreću. Ja to jednostavno radim sebi i mislim da nikada neću moći da prestanem. Reč je o ozbiljnom stanju sa veoma realnim posledicama - izjavila je Vejkova, koja na svom licu ostavila doživotni trag.
Od dermatilomanije oboli 1 od 500 osoba u Velikoj Britaniji i najčešće se pojavljuje u uzrastu između 15 i 30 godina.
- To je kao da moj um nije povezan sa mojim telom. Čim detektujem neku tačkicu na koži, ja se okomim na nju. Ako se ujutru ne obuzdam i počnem da kopam, mogu da prođu i sati, a da ni ne primetim i u tim situacijama propustim predavanja na fakultetu - objašnjava studentkinja.
Ritual ima štetan uticaj i na njeno emocionalno zdravlje, pa često pada u depresiju i ne izlazi iz kuće, jer kad izađe ljudi tokom razgovora ne gledaju u njene oči, već u rupe po licu.
Ovaj poremećaj se prvi put manifestovao kada je imala 14 godina. Tada nije obraćala pažnju na svoju opsesivnost, jer je bila tinejdžer i nije bilo ništa čudno u tome što želi da ukloni bubuljicu sa svog lica.
Tek sa 18 godina obratila se lekaru za pomoć, kada je videla da ne može da kontroliše svoje postupke. Iako se kod mnogih pacijenata sa ovom dijagnozom pažnja usmerava na noge i ruke, njena slaba tačka je nos.
- Moj nos se ne oporavlja već dve godine i ja samo nastavljam da ga povređujem. Ali bitno je da postoji podrška i činjenica da nismo sami sa svojom bolešću ipak ohrabruje. Ja ću se svakog dana potruditi da kopam makar malo manje - izjavila je Vejkova.
(Telegraf.rs / Dailymail.co.uk)