Evo zašto se Uskrs ne slavi uvek istog datuma!
Uskrs redovno pada u prvu nedelju posle prvog punog Meseca posle prolećne ravnodnevice. No, da nije sve tako jednostavno pokazuje naredno istraživanje
Iako je najveći hrišćanski praznik Uskrs zapravo "pokretna" svetkovina, on redovno pada u prvu nedelju posle prvog punog Meseca posle prolećne ravnodnevice.
Preporučujemo
VANESA ME: Majka me je tukla i terala da klečim pred njom
Nišlija baš šenlučio na terasi za Uskrs!
Ipak, nije sve tako jednostavno. Istina je da crkva za računanje ravnodnevice i punog Meseca ne koristi astronomsko vreme, već tablice razvijene još u srednjem veku koje su u međuvremenu umnogome prestale da odgovaraju onome što vidimo na nebu.
Zbog tačnijeg određivanja datuma Uskrsa, papa Gregorije 1583. godine izvršio je reformu rimskog ili julijanskog kalendara. Novi kalendar nisu prihvatile pravoslavne crkve, pa se od tada svi crkveni praznici proslavljaju u razmaku od 13 dana. Međutim, to ne važi i za "pokretne" praznike za Uskrs.
Savremeni kalendari su solarni, u njima se vreme meri u odnosu na kretanje zemlje oko Sunca dok se u prošlosti koristio lunarni kalendar zasnovan na kretanju Meseca oko Zemlje. Datum Uskrsa je jedna od retkih tekovina lunarnog kalendara koje su preživele i u hrišćanskoj civilizaciji.
Kada nastupi prolećna ravnodnevica (21. mart) čeka se prvi pun Mesec. Po pravilu, ako pada u nedelju, za Uskrs se uzima sledeća nedelja. Zato ovaj praznik može biti bilo koji od 35 dana posle prolećne ravnodnevice ili od 22. marta do 25. aprila.
Drugi problem je sam lunarni kalendar. U ovom složenom kalendaru godina traje 354 dana, odnosno njemu nedostaje 11 dana da bi dostigao naš kalendar. Da bi se taj manjak nadoknadio periodično su se ubacivali vanredni meseci, a da bi se ovaj komplikovani račun bar malo pojednostavio u crkvi su u VI veku razvili tablice na osnovu kojih se određuje datum Uskrsa, a one se koriste i danas.
Pravoslavni Uskrs pri svemu tome nikada ne može da bude pre jevrejskog praznika Pashe! Osnov za ovo se nalazi u Jevanđeljima. Pasha je praznik koji traje 7 dana i obeležava egzodus Jevreja iz Egipta. Tajna večera je, prema predanju, bila upravo vezana za ovaj jevrejski praznik, a kako je ona bila pre raspeća, ni Uskrs ne može da bude pre Pashe.
Katolička crkva datum izračunava u odnosu na prolećnu ravnodnevicu i prvi pun mesec posle nje. Pravoslavna crkva ovome dodaje i to da Uskrs ne može biti pre jevrejske Pashe.
Tek 2017. godine ceo hrišćanski svet će Uskrs praznovati istog dana – 16. aprila.
(Telegraf.rs)