Cveta bašta u boci zatvorenoj pre 50 godina
Dejvid Latimer je na Uskrs 1961. posejao seme u boci od 38 litara. Samo je dva puta zalio svoju biljku - u vreme sađenja i 1972. godine, pre nego što je zapečatio pampur. Međutim, biljka je i dalje živa
Dejvid Latimer (80), baštovan iz Velike Britanije, došao je još 1961. godine na ideju da posadi biljku u zatvorenoj boci kako bi video kako će biljka reagovati. Pedeset tri godine kasnije, biljka je i dalje živa i u punoj formi, zahvaljujući sopstvenom ekosistemu.
Latimer je na Uskrs 1961. posejao seme u boci od 38 litara. Samo je dva puta zalio svoju biljku - u vreme sađenja i 1972. godine pre nego što je zapečatio pampur.
Od tada, biljka se razvija sama od sebe, objasnio je ovaj zaljubljenik u baštovantsvo. Jedino što čini je da redovno okrene bokal kako bi biljka ravnomerno bila izložena suncu.
- To je jedino što činim za njeno održavanje. Nikada je nisam kresao. Samostalno se razvija unutar boce - izjavio je za "Dejli mejl", dodajući da je tokom godina biljka stvorila vlastiti ekostistem.
Naime, u boci voda funckoniše u zatvorenom cirkulacionom krugu. Koren apsorbuje vodu koju biljka potom, kroz proces fotosinteze, ispušta u bocu.
Ambijentalna vlaga stvara kapljice koje teku niz zidove bokala da bi ponovo bile apsorbovane korenom. Sunčeva svetlosti omogućava biljci da obavlja fotosintezu, koja je neophodna u proizvodnji energije. Hranljive materije, biljka crpi iz otpalog lišća koje truli na dnu boce.
Latimerova bašta je čak inspirisala američku svemirsku agenciju NASA za njen projekat bašti u svemiru.
- Biljke pročišćavaju vazduh upijajući tvari koje ga zagađuju. Zahvaljujući njima, svemirska stanica bi mogla da na izvesnom nivou postane autonomna - naveo je predstavnik NASA.
Svi oni koji bi da pokušaju da sami naprave baštu u boci treba samo da imaju veliku posudu, malo zemlje ili komposta i naravno seme. Nakon toga, dovoljno je sipati decilitar i po vode i hermetički zatvoriti bocu, a priroda će se postarati za ostalo.
(Telegraf.rs / Tanjug)