Pismo francuske sobarice otkrilo nove detalje o Titaniku

- Odjednom je bila tama, potpuna i pojmljiva. Vrisci, grozna vika, a ruže su rasle u sred pukotina na čamcu. To je bilo to. Ponekad, 43 godine nakon tragedije, ja još uvek sve to sanjam - napisala je Ikar

Nedavno su otkriveni novi detalji o potonuću Titanika kada je otkriveno pismo francuske sobarice koja je preživela ovu užasnu tragediju. Njeno pismo se skoro pojavilo na sajtu Redit, a okačio ga je korisnik koji tvrdi da je rukopis kupio na aukciji jer je sadržaj želeo da prevede na engleski jezik.

Preporučujemo

Titanik i dan danas predstavlja jednu od najvećih tragedija u istoriji čovečanstva. Sve što znamo o njegovom potonuću, rečeno nam je u prepričavanim pričama ljudi koji su preživeli ovaj brodolom.

Rouz Ameli Ikard, za koju se veruje da je poslednja preživela sa Titanika, autor je pisma od 10 stranica, koje je datirano na 8. avgust 1955. godine. Bila je sobarica bogatog udovca, Amerikanca Džordža Nelsona Stona, koji je bio direktor kompanije Sinsenati Bel Telefona.

Ikard je pismo napisala nakon 43 godine od potapanja broda i adresirano je na ćerku jednog preživelog, koji je skoro preminuo, piše Hafington post.

Ukoliko je autentično, Rouzino pismo daje informacije o jezivim momentima kada su putnici saznali da će brod potonuti.

- U ovom momentu prisustvovali smo nezaboravnim scenama u kojima se horor mešao sa neverovatnim heroizmom. Žene, još u večernjim haljinama, neke baš tad ustale iz kreveta, jedva obučene, dezorijentisane, trčale su u panici kroz brod. Komadant Smit vikao je "Žene i deca prvo!" - napisala je ona.

Na 6. strani Ikard je opisala kako je jedan zaljubljeni par odbijao da se rastavi.

- Pored mene je bilo dvoje jako zgodnih i starijih ljudi. Gospodin i gospođa Straus, vlasnici velike radnje Mejsis iz Njujorka. Pomogla je svojoj sluškinji da uđe u čamac za spasavanje, ali je sama odbila da uđe u njega. Stavila je ruke oko vrata svog supruga i rekla mu je: "U braku smo 50 godina, nikada nismo ostavili jedno dugo, ja želim da umrem sa tobom." - navodi se u Rouzinom pismu.

Na 8. strani opisala je scenu mučnog ukrcavanja.

- Odjednom je bila tama, potpuna i pojmljiva. Vrisci, grozna vika, a ruže su rasle u sred pukotina na čamcu. I to je bilo to. Ponekad, 43 godine nakon tragedije, ja još uvek sve to sanjam. - napisala je Ikard.

Veruje se da je Rouz Ameli Ikard preminula u julu 1962. godine u blizini Grenobla u rodnoj Francuskoj.

Pismo prevedeno na engleski jezik možete pročitati OVDE,  a originalnu verziju na francuskom OVDE.

(Telegraf.rs / Izvor: huffingtonpost.com)