Zemlja se toliko zagreva, da postaje kao velika staklena bašta, a to bi moglo da bude veoma opasno
Zagrevanje preti da postane nepovratan proces
Efekat staklene bašte je proces zagrevanja planete Zemlje koji je nastao poremećajem energetske ravnoteže između količine zračenja koje Zemljina površina prima od Sunca i vraća u svemir. Atmosfera Zemlje odbija deo (37-39%) energije koju Sunce direktno emituje pada na tlo i zagreva ga, a tlo potom emituje infracrvene zrake koji, u normalnim okolnostima, uglavnom odlaze u svemir. Količina zračenja koja ne može od površine Zemlje da bude emitovana u svemir, atmosfera će da upije i postane toplija.
Porast temperature za 1,5 — 4,5 °C na 100 — 150 godine. Tokom poslednjih 160 000 godina uslovi na Zemlji su se menjali. Smenjivali su se ledeni i topli periodi. Smatra se da su promene Zemljine orbite, Sunčevih erupcija i velikih erupcija vulkana. Promene su se kretale u intervalu do 10 ˚С.
Rast temperature izaziva topljenje glečera i osetno smanjenje količine vode na polovima. S obzirom da je led lakši od vode(1 m³ leda je težak 0,9 tona, a vode jednu tonu), nastaju poremećaji u rasporedu težine na celoj planeti. Zemljina kora trpi izuzetno snažne pritiske vode, koji variraju i tako uzrokuju zemljotrese i erupcije vulkana. Zemljotresi često mogu da izazovu erupciju vulkana.
Možda će ovo zvučati čudno, ali intezivna aktivnost vulkana može imati bitnu ulogu u spašavanju planete, bez obzira na to što bi katastrofe bile neizbežne. Kad dođe do snažnih erupcija vulkani izbacuju veliku količinu gustog dima, i tako stvaraju oblake koji formiraju štit od sunčeve svetlosti.
Smatra se da je zbog ekstremnog povećanja temperatura živi svet na Zemlji sve ugroženiji. Sve više izumiru razne biljne i životinjske vrste. Mnogi naučnici smatraju da će kroz mnogo godina život na Zemlji biti nemoguć i da će civilizacija nestati, a glavni krivci za to smo mi, ljudi.
(Telegraf.rs/Sara Damnjanović)