Putin želi Krim, Zelenski ga se i pod pritiskom SAD ne odriče: Zašto je ovo poluostrvo toliko važno?

Starteški važno poluostrvo Krim ključna je stvar u naporima SAD da posle više od tri godine okončaju rat u Ukrajini.

Ovo poluostrvo je Rusija nezakonito anektirala 2014. godine, odavno je želela Moskva. Ruski predsednik Vladimir Putin želi da Ukrajina Rusiji zvanično preda tu teritoriju kao deo mirovnog sporazuma.

Preporučujemo

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je ovaj zahtev rusije odbacio više puta, rekavši da je formalna predaja teritorije crvena linija koju neće preći i da to niej u skadu sa Ustavom te zemlje.

Međutim, Zelenski se suočava sa sve većim pritiskom od starne američkog predsednika Donalda Trampa, koji je novinarima rekao da misli da je Ukrajina spremna da se odrekne Krima.

Ova izjava dolazi nakon što je Tramp optužio Zelenskog da produžava "polje smrti" nakon što je odbio predloženi sporazum.

Zbog svega navedenog, mnogi se pitaju zašto je ova teritorija toliko važna za obe zaraćene strane i kakvu ulogu igra u ratu?

Ruska aneksija Krima

U periodu 2013-2014. godine narodni ustanak je na nekoliko nedelja zahvatio Ukrajinu, što je na kraju dovelo do smene tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča.

Dok je u Ukrajini bila nestabilna situacija, Vladimir Putin je iskoristio priliku da pošalje trupe kako bi preuzeo Krim, poluostrvo u obliku dijamanta u Crnom moru.

Te trupe su stigle na Krim u uniformama bez obeležja, a Putin je ubrzo raspisao referendum o pridruživanju Rusiji, što su Ukrajina i Zapad odbacili kao nezakonito.

Nezakonitu aneksiju Moskve 18. marta 2014. godine međunarodno je priznalo samo nekoliko zemalja, uključujući Severnu Koreju i Sudan.

U Rusiji je to pokrenulo talas patriotizma, a slogan "Krim je naš", postao je uzvik za okršaje.

Putin je tada Krim nazvao "svetim mestom" i krivično je gonio ljude koji javno tvrde da je to poluostrvo deo Ukrajine.

Zašto je to važno?

Rusija se vekovima borila za Krim. Kada se 1991. godine SSSR raspao, polusotrvo Krim je pripalo Ukrajini.

Do trenutka kada ga je Rusija anektirala, Krim je bio deo Ukrajine i deo identiteta te zemlje.

Zelenski je obećao da Rusija neće moći da im ukrade to polusostrvo.

Za obe strane, Krim je ključan za kontrolu aktivnosti u Crnom moru, koje je glavni koridor za izvoz žita i druge robe.

Kakvu ulogu Krim ima u ratu?

Pre nego što je Rusija započela potpunu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Moskva je rasporedila trupe i oružje na Krimu, što je omogućilo njenim snagama da brzo zauzmu velike delove južne Ukrajine u prvim nedeljama rata.

Poluostrvo je ubrzo postalo bojno polje, gde je Ukrajina pokretala napade dronovima i bombardovala ga kako bi pokušala da oslobodi kontrole Moskve nad tom teritorijom.

Napadi su bili usmereni na rusku Crnomorsku flotu, kao i na skladišta municije, aerodrome i Putinovu dragocenu imovinu, Kerčki most - koji povezuje Krim sa Rusijom, a koji je pogođen dvaputa tokom rata u oktobru 2022. i ponovo u julu 2023. godine.

Prema nedavnim anketama, ukrajinska javnost uglavnom priznaje da Krim mora da se ustupi kao deo svakog sporazuma kojim se okonča rat, jer ne postoji način da se ona povrati vojno.

Međutim, neki u Ukrajini misle da bi odustajanje od teritorije bilo samo privremeno. Za razliku od teritorijalnog ustupaka, formalna predaja Krima bi učinila gotovo nemogućim da Ukrajina ponovo povrati poluostrvo u budućnosti.

Nije jasno da li bi Trampov mirovni sporazum uključivao i formalno priznanje Krima kao dela Rusije od strane SAD, ali je u intervjuu za Time u petak, američki lider rekao da će "Krim ostati sa Rusijom".

"Zelenski to razume, i svi razumeju da je to tako već dugo vremena", rekao je Tramp.

Šta misle ljudi koji žive na Krimu?

Pre rata, na Krimu je živelo oko dva miliona ljudi. Procenjuje se da su 12 odsto njih bili Tatari, starosedeoci koji govore turski.

Velike grupe Tatara deportovao je sa Krima sovjetski lider Josif Staljin na kraju Drugog svetskog rata zbog navodne saradnje sa nacistima.

Autohtona grupa se takođe snažno protivila aneksiji poluostrva od strane Moskve 2014. godine, a od tada su mnogi postali politički zatvorenici, prema pisanju Kijev Independenta.

Od početka rata u Ukrajini, neki krimski Tatari su se pridružili ukrajinskim oružanim snagama, služeći u Krimskom bataljonu, dobrovoljačkoj jedinici koja se uglavnom sastoji od krimskih Tatara i formirana je nakon ruske invazije 2014. godine.

Međutim, veliki deo demografske grupe koja trenutno živi na Krimu su Rusi.

Od 2014. godine, do 800.000 Rusa se preselilo na poluostrvo, a oko 100.000 Ukrajinaca je otišlo, izvestila je Ukrajinska Helsinška unija za ljudska prava 2023. godine.

Stalni predstavnik gospodina Zelenskog za Krim takođe je 2023. godine rekao da se između 500.000 i 800.000 Rusa preselilo od njegove aneksije.

(Telegraf.rs)