Otkriveno kako Kina koristi "misteriozne objekte" da bi proširila svoju teritoriju u Žutom moru

Vlasti u Južnoj Koreji su uverene da Kina koristi misteriozne čelične strukture kako bi prisvojila spornu oblast u Žutom moru i proširila svoju teritoriju.

Ministarstvo spoljnih poslova u Seulu je izrazilo "duboku zabrinutost" Pekingu zbog džinovske morske platforme koju je Kina postavila u zoni u kojoj se preklapaju isključive ekonomske zone dve zemlje.

Preporučujemo

Kina je odbacila zabrinutost, tvrdeći da se radi o objektu za podršku ribogojilištu i da to nema veze sa teritorijalnim pravima.

Međutim, Južna Koreja, koja je zatražila da se njena "legitimna pomorska prava ne krše", veruje da Kina pokušava da proširi svoju pomorsku jurisdikciju koristeći iste taktike koje je primenila pre deset godina u Južnom kineskom moru.

Zvanični Seul tvrdi da je reč o staroj francuskoj naftnoj platformi s heliodromom, koja zapravo funkcioniše kao veštačko ostrvo čime se učvršćuju kineske teritorijalne tvrdnje u toj oblasti.

U blizini se nalaze i druge kineske platforme Šenlan-1 i Šenlan-2, koje Kina takođe opisuje kao objekte za uzgoj ribe.

U sredu je ministar spoljnih poslova Južne Koreje, Čo Te Jul, rekao u parlamentu da vlada razmatra kontrameru, koja bi mogla uključivati postavljanje slične strukture kako bi i sama učvrstila svoje teritorijalne zahteve.

Analitičari su otkrili ovu platformu, navodno veličine fudbalskog terena, nakon što su južnokorejski mediji izvestili o sukobu između korejskih brodova koji su istraživali strukturu i kineske obalske straže.

"Znao sam da mogu pronaći koordinate te misteriozne ‘čelične strukture’ o kojoj svi pišu", rekao je Rej Pauel, direktor grupe za pomorsku analizu SeaLight, koji je pratio jedno od plovila uključenih u incident.

Strukture se nalaze u zoni privremenih mera, spornoj oblasti u kojoj je, prema sporazumu potpisanom 2001. godine, dozvoljeno ribarenje, ali je izričito zabranjena gradnja objekata, kao i traganje za prirodnim resursima ili njihova eksploatacija.

Pauel kaže da Kina možda koristi ovu strategiju "salama metodom", postepeno širenje prisustva u spornim vodama, sečenjem teritorije "parče po parče". U 2020. godini, Peking je jednostrano proglasio ovu zonu svojim svojim "unutrašnjim vodama".

Dobro poznata taktika

Sukob između Seula i Pekinga podseća na incident iz 2014. godine, kada je Kina postavila naftnu platformu unutar isključive ekonomske zone Vijetnama kako bi proširila svoju kontrolu nad velikim delom Južnog kineskog mora i Paracelskih ostrva.

Vijetnam je odlučno reagovao, a Kina je povukla platformu posle dva meseca, tvrdeći da su "istraživanja završena ranije".

Kina je primenila sličnu taktiku i u japanskim vodama, postavljajući velike bove unutar japanske isključive ekonomske zone, uz tvrdnje da se radi samo o uređajima za praćenje vremena i okeanskih uslova, te da Japan nema razloga da ometa njihovu upotrebu.

Jedna od bova nalazi se blizu nenaseljenih ostrva Senkaku u Istočnom kineskom moru, koja su pod japanskom administracijom, ali na koja Kina takođe polaže pravo.

Peking je ranije pokušao da učvrsti svoje teritorijalne pretenzije nad gotovo celim Južnim kineskim morem tako što je izgradio vojne baze na koralnim atolima.

(Telegraf.rs)