Dan Zemlje – Kakav je to praznik?

Međunarodni Dan Zemlje 2025 podseća nas koliko je važno da svaka naša odluka i postupak mogu ili narušiti krhku prirodu, ili sačuvati njenu zadivljujuću, netaknutu lepotu.

Naša planeta je prelepa. Ona podseća na muzej u kojem se mogu videti odjeci različitih epoha – naše prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Ona je kontrastna i neponovljiva.

Štetni uticaji čoveka na životnu sredinu svakim danom dostižu neverovatne razmere, što nas lako može dovesti do globalne katastrofe i nestanka tih lepota, ukoliko se odmah ne preduzmu odlučne mere. Dan Zemlje 2025 podseća čovečanstvo na važnost brige o našoj planeti.

Istorija Dana Zemlje

Osnivač praznika bio je Dž. Morton, koji je kasnije postao ministar poljoprivrede američke savezne države Nebraska. Kada se 1840. godine preselio u ovu oblast, zatekao je ogromnu teritoriju na kojoj je uveliko vršena seča drveća radi izgradnje i grejanja. Ovaj prizor ga je duboko potresao, te je izneo predlog da se organizuje ozelenjavanje područja. Planirao je događaj tokom kojeg bi svi zainteresovani sadili drveće, a oni koji zasade najviše sadnica – dobijali bi nagrade. Prvi put praznik je održan 1872. godine pod nazivom "Dan drveta". Tog dana stanovnici savezne države zasadili su oko milion sadnica. Praznik se svima dopao, te je 1882. godine postao zvaničan i počeo se obeležavati na rođendan Mortona.

Godine 1970. proslavi su se pridružile i druge zemlje. Više od 20 miliona ljudi širom sveta učestvovalo je u akcijama posvećenim zaštiti životne sredine. Tek 1990. godine praznik je dobio zvaničan naziv – Međunarodni Dan Zemlje – i do danas se obeležava u mnogim delovima sveta.

Simbolika Dana Zemlje

Zvanični simbol Dana Zemlje je grčko slovo theta. Prikazuje se zelenom bojom na beloj pozadini. Vizuelno podseća na blago spljoštenu planetu sa ekvatorom po sredini. Ovaj simbol je osmišljen 1971. godine.

Drugi simbol praznika je nezvanična zastava Zemlje. Na njoj se nalazi fotografija naše planete slikana iz svemira na plavoj pozadini. Izbor slike nije slučajan — to je bila prva fotografija Zemlje i do danas ostaje jedna od najpoznatijih i najvoljenijih.

Održivost života

U okviru Dana Zemlje posebno je važno govoriti ne samo o prirodi, već i o koracima koje savremeno društvo može preduzeti kako bi je sačuvalo. Jedan od tih koraka jeste organizacija ekološki čistih proizvodnji koje ispunjavaju savremene eko-standarde. To uključuje smanjenje emisije ugljen-dioksida, korišćenje reciklirajuće ili biorazgradive ambalaže, uvođenje sistema za prečišćavanje i ponovno korišćenje vode, kao i prelazak na obnovljive izvore energije – sunce, vetar, geotermalnu toplotu. Ne manje važan je i odgovoran pristup odabiru sirovina: prednost se daje prirodnim sastojcima dobijenim bez štetnog uticaja na okolinu.

Sjajan primer ovakvog pristupa su brendovi prirodne kozmetike Ecolatier i Organic Mimi, čija se proizvodnja nalazi u Srbiji i funkcioniše u potpunosti u skladu sa savremenim standardima bezbednosti. Fokus na maksimalnu upotrebu prirodnih i organskih sastojaka rezultirao je time da više od 96% sirovina u proizvodima dolazi iz prirodnih izvora, dok više od 99% asortimana nosi VEGAN sertifikat. Posebna pažnja posvećena je korišćenju biorazgradivih sirovina, čime se dodatno doprinosi zaštiti životne sredine.

Održivost se neguje i kroz ambalažu: 80% primarne ambalaže potiče iz sopstvene proizvodnje i u potpunosti je reciklirajuće. Otpadne vode se prečišćavaju pre ispuštanja ili ponovne upotrebe, dok se proizvodni otpad predaje ovlašćenim organizacijama na dalje zbrinjavanje.

Svi procesi proizvodnje podvrgnuti su strogoj kontroli kvaliteta u skladu sa standardima GMP-ISO 22716:2011 i ISO 9001:2015, dok sopstveni R&D sektor prati svetske trendove i razvija blage, ali efikasne formulacije prilagođene potrebama savremenog potrošača.

Zanimljive akcije u znak podrške planeti

Svake godine širom sveta organizuju se brojne inicijative u znak podrške očuvanju čiste i zdrave sredine. Među njima se izdvajaju posebno inspirativne:

• Marš parkova — pokrenut 1997. godine, uz učešće nacionalnih parkova i rezervata prirode u mnogim zemljama. Ova akcija ima za cilj da skrene pažnju na značaj zaštite prirodnih staništa i njihovih jedinstvenih ekosistema.
• Sat za planetu Zemlju — globalna inicijativa u okviru koje ljudi širom sveta isključuju svetla i električne uređaje na tačno jedan sat. Fasade zgrada ostaju u mraku, kao simbol jedinstva i podrške borbi protiv klimatskih promena.
• Dan bez automobila — simboličan poziv svima koji brinu o životnoj sredini da se odreknu vožnje i tog dana koriste bicikl ili idu pešice. Cilj je ukazati na problem zagađenja vazduha izduvnim gasovima i potrebu za održivom urbanom mobilnošću.

(Telegraf.rs/PR)