Alarm na severu Evrope: Rusija gomila vojnike uz granicu još jedne NATO države

Finska, najnovija članica NATO-a, vrlo pomno prati ruske vojne aktivnosti u blizini granice Saveza, potvrdio je zamenik načelnika finske vojske, general-pukovnik Vesa Virtanen, piše Newsweek.

Finska je ušla u NATO 2023. godine, nakon što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, čime je, sa Švedskom, prekinula dugogodišnju neutralnost u korist bezbednosti koju pruža vojni savez. Finska s Rusijom deli više od 1.300 kilometara kopnene granice, a u 19. veku bila je deo Ruskog Carstva.

Preporučujemo

Zemlje NATO-a na istočnom krilu već mesecima upozoravaju na rastuću pretnju iz Rusije, posebno ako deo vojnika koji su trenutno angažirani u Ukrajini bude premešten prema granicama Saveza. Već su zabeleženi brojni ruski napadi koji ne prelaze prag otvorene agresije, poput sajber napada i sabotaža kritične infrastrukture.

Šta se događa?

Prema rečima generala Virtanena, pre 2022. godine Rusija je uz finsku granicu držala oko 20.000 vojnika raspoređenih u četiri brigade. Danas, tvrdi, Moskva ubrzano gradi novu vojnu infrastrukturu i dovodi dodatne snage u to područje.

"Vidimo da Rusija reorganizuje svoje postrojbe i povećava vojnu prisutnost čim to može", rekao je Virtanen za nemački Die Welt.

Krajem 2022. tadašnji ruski ministar obrane Sergej Šojgu najavio je veliku reorganizaciju ruske vojske i povećanje broja vojnika. Deo tog plana uključivao je podelu Zapadnog vojnog okruga, koji se graniči s istočnim krilom NATO-a, na Moskovski i Lenjingradski okrug i povećanje ukupnog broja pripadnika vojske. Promene su stupile na snagu u junu 2024.

Kada je Finska ušla u NATO, ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je obnova Lenjingradskog vojnog okruga direktna posledica širenja Saveza na ruskoj granici. Ulaskom Finske, NATO je udvostručio dužinu svoje kopnene granice s Rusijom.

Prema stručnjacima, podela bivšeg Zapadnog vojnog okruga omogućava Rusiji učinkovitije vojne pripreme prema baltičkim i skandinavskim članicama NATO-a.

"Time Rusija može da uspostavi učinkovitiju vojnu poziciju prema članicama Saveza u Baltiku i Skandinaviji", zaključuje Nik Rejnolds iz britanskog instituta RUSI.

Strah od preraspodele vojske

Prema američkom think tanku Institute for the Study of War, ruski Zapadni vojni okrug nalazi se pod velikim pritiskom jer mora istovremeno da vodi rat u Ukrajini i održava snagu na istočnom krilu NATO-a.

Estonski ministar obrane Hano Pevkur u novembru je za Newsweek upozorio da ako sukobi u Ukrajini prestanu, ruske snage koje su sada zaglavljene na frontu postaće dostupne za premeštaj na druge frontove.

"To znači da će ruska vojska imati stotine hiljada slobodnih vojnika koje će Putin moći da rasporedi u našoj blizini", rekao je Pevkur.

Zamenik načelnika finske vojske Vesa Virtanen istakao je da će brigade koje su pre bile raspoređene uz finsku granicu prerasti u četiri do pet divizija, uključujući i vojni korpus i potporne jedinice.

"U budućnosti će tu biti više vojnika nego pre ukrajinskog rata", dodao je.

Estonska obaveštajna služba izvestila je da su ruske reforme Lenjingradskog vojnog okruga prošle godine dovele do formiranja 44. vojnog korpusa i 69. motorizirane pešačke divizije blizu Estonije, koje su brzo poslane u Ukrajinu. Trenutno se formira i 68. motorizirana pešačka divizija.

"To pokazuje rusku sposobnost da u relativno kratkom vremenu stvori velike vojne formacije," navodi estonska služba.

Vojni korpus će trajno biti raspoređen blizu Finske, a broj ruskih vojnika u tom području mogao bi da se udvostruči ili utrostruči u odnosu na stanje pre rata u Ukrajini, izjavio je u januaru šef finske vojne obaveštajne službe Peka Turunen za Reuters.

Mine, prepreke, ograde...

Baltičke zemlje, Litvanija, Letonija i Estonija, pojačale su obranu na granicama s Rusijom postavljajući mine i prepreke za tenkove, dok je Poljska započela izgradnju tzv. "Istočnog štita" koji je vredan više od 2,5 milijardi dolara, što Varšava opisuje kao najveću operaciju jačanja istočne granice NATO-a od 1945. godine.

Finska je u februaru 2023. započela gradnju ograde duge oko 200 kilometara duž granice s Rusijom, a radovi bi mogli da traju do četiri godine, izvestila je finska granična straža.

Finski javni servis YLE je u januaru objavio da satelitski snimci pokazuju širenje ruskih vojnih objekata blizu Finske, ali područje se i dalje uglavnom koristi za podršku ruskoj vojsci u Ukrajini.

Na početku maja 2024. general Jan Jakola, zapovednik finske vojske, rekao je za Reuters da je "uvek moguće da Rusija testira savezničku obvezu prema članu 5. NATO-a, koji nalaže da članice Saveza pomažu svakoj napadnutoj zemlji s odgovarajućim merama".

"Ako preduzmemo ispravne korake i održimo jedinstvo, smatram da je napad malo verojatan, izjavio je Jakola.

"Rusija stalno testira član pet"

Međutim, jedinstvo Saveza u proteklih godinu dana bilo je pod pritiskom, posebno zbog američkog predsednika Donalda Trampa. Iako su visoki zvaničnici Trampove administracije tvrdili da SAD ostaje posvećen NATO-u, tražili su od evropskih članica znatno povećanje obrambenih proračuna, dok se Vašington okreće indo-pacifičkoj regiji.

Bela kuća je takođe ublažila odnose s Kremljom, što je izazvalo zabrinutost među NATO zemljama blizu Rusije koje bi se oslanjale na američku vojnu podršku u slučaju ruskog napada.

Zamenik finskog vojnog načelnika Virtanen rekao je da Rusija stalno testira člana 5., međutim, ne očekuje "nikakvu neposrednu pretnju ili napad".

"Moguće je, ali nije verovatno", dodao je.

Moskva se uglavnom oslanja na informacione napade, ometanje GPS signala, sajber napade i podsticanje masovne migracije, što su sve taktike hibridnog ratovanja – metode koje Rusija uspešno koristi za destabilizaciju protivnika bez otvorenog sukoba.

"Vidimo stalni i rastući niz hibridnih napada ili incidenata usmerenih protiv zemalja NATO-a", rekao je u januaru u Europskom parlamentu Džejms Apaturai, zamenik glavnog sekretara NATO-a za inovacije, hibridne i sajber prijetnje. Rusija je "glavni akter" u tim aktivnostima.

Prethodni zapovednik NATO-ovog Višenacionalnog korpusa Severoistok, general-pukovnik Jurgen-Joakim fon Sandrart, izjavio je za Newsweek krajem prošle godine da Rusija ima "više opcija za testiranje kohezije Saveza".

(Telegraf.rs)