U Australiji zvone alarmi zbog Rusije: Moskva "bacila oko" na vazduhoplovnu bazu u dvorištu "zemlje kengura"

Zvaničnici u Kanberi hitno pokušavaju da spreče Rusiju da koristi indonežansku vojnu bazu, što bi njene avione stavilo u domet australijskog kopna.

Premijer Australije Entoni Albaneze izjavio je u utorak da njegova vlada "traži dodatna pojašnjenja" od Džakarte u vezi sa zahtevom Moskve da koristi vazduhoplovnu bazu Manuhua, što je prvi put objavio američki vojni sajt Janes, prenosi Politico.

Preporučujemo

Ministar odbrane Ričard Marls u utorak je, kako se čini, potvrdio da je Kremlj uputio takav zahtev, rekavši da Indonezija još nije odgovorila, ali da Australija pregovara sa Džakartom na visokom nivou o tom pitanju.

Iako Indonezija tradicionalno vodi politiku strateške neutralnosti, odnosi sa Rusijom su se produbili u oblasti bezbednosti i odbrane od kada je predsednik Prabovo Subijanto izabran prošle godine.

Vazduhoplovna baza Manuhua nalazi se u provinciji Zapadna Papua, otprilike 1.300 kilometara od Darvina, grada na severnoj obali Australije. Australija i Sjedinjene Države često sprovode vojne vežbe u tom regionu.

Da ova tema nije nimalo naivna potvrdio je i izvešaj Australian Broadcast Corporation (ABC). Kako ta televizija navodi, "ministar odbrane Indonezije uverio je Australiju da neće dozvoliti ruskim avionima da budu stacionirani u provinciji Papua", nakon što je američki vojni portal Janes objavio da Moskva pokušava da dobije pristup vojnoj bazi Manuhua u Biaku, na teritoriji Indonezije.

U izveštaju je navedeno da je Rusija podnela zvaničan zahtev za smeštanje svojih vojnih aviona u pomenutu bazu, a podseća se i da su 2017. godine ruski bombarderi sposobni za nošenje nuklearnog oružja izveli patrolni let sa te lokacije, što je tumačeno kao misija prikupljanja obaveštajnih podataka.

Perspektiva da bi ruski vojni avioni mogli biti stacionirani tako blizu Australije izazvala je alarm u Kanberi i pokrenula političku debatu, posebno uoči izbora.

Zvaničnici Australije su pokušali da potvrde ove navode, a ministar odbrane Ričard Marls rekao je u utorak uveče za ABC da je razgovarao sa svojim indonežanskim kolegom.

"Razgovarao sam sa ministrom odbrane Šafrijem Šamsoedinom, koji mi je u najoštrijim mogućim izrazima rekao da su izveštaji o ruskim avionima koji bi mogli delovati iz Indonezije – jednostavno netačni", rekao je Marls.

ABC prenosi da je indonežanski ministar odbrane rekao da nije primio nikakav zvaničan ruski zahtev, ali to ne isključuje mogućnost da je tema potencijalno otvorena na nižem nivou.

Ranije je ministarka spoljnih poslova Australije, Peni Vong, izjavila da zvaničnici traže dodatne informacije od Džakarte.

"Nije gotova stvar"

Izvor iz Džakarte umanjio je verovatnoću da bi Indonezija pristala na takav ruski zahtev, ističući da bi to narušilo njene dugogodišnje spoljnopolitičke principe.

Analitičar Malkolm Dejvis iz Australijskog instituta za stratešku politiku ocenio je da Indonezija verovatno neće prihvatiti ruski zahtev:

"Ovo još nije gotova stvar, i moguće je da će propasti", rekao je Dejvis. "Australija, Japan i SAD će sigurno vršiti pritisak na Indoneziju da kaže 'ne'."

Ukoliko bi Indonezija ipak dozvolila rusko prisustvo, američke i australijske snage bile bi direktno izložene ruskoj pretnji.

Dok Australija intenzivira vojnu saradnju s Indonezijom, Rusija takođe produbljuje odnose sa Džakartom – ministar Sergej Šojgu posetio je Indoneziju u februaru, a u novembru su održane zajedničke pomorske vežbe u Javanskom moru.

U julu prošle godine tadašnji ministar odbrane, a sada predsednik Indonezije, Prabovo Subijanto, sastao se i sa ruskim sekretarom odbrane Andrejem Belousovim.

Reakcije u Australiji

Australijska vlada smatra da i Rusija i Kina sve više pažnje posvećuju američkom vojnom prisustvu u Darvinu i na Severnoj Teritoriji.

Lider opozicije Piter Daton rekao je da bi bilo katastrofalno ako vlada nije imala nikakvu najavu pre objavljivanja vesti.

"Ovo je veoma zabrinjavajući razvoj događaja. Sama pomisao da bi Rusija mogla imati svoje snage tako blizu severa Australije je alarmantna", rekao je Daton. "Moja poruka predsedniku Putinu je: Nije dobrodošao u našem susedstvu."

Premijer Albaneze nije rekao kada je vlada saznala za potencijalni zahtev, ali je ponovio da se traži "odgovarajuće pojašnjenje".

Portparol indonežanskog Ministarstva spoljnih poslova izjavio je za ABC da nije čuo za taj zahtev, dok je portparol Ministarstva odbrane rekao da "ne prati" to pitanje.

(Telegraf.rs)