Novi ruski front prema Evropi, strahuje se od najgoreg scenarija: "Nastala bi velika kriza, nebeske cene..."

Pre ruske invazije na Ukrajinu, Ilja Iljin, zamenik zapovednika finske obalske straže, uglavnom je tragao za unesrećenima na moru. Danas prati tankere koji bi mogli da počine sabotažu. Iza njega stoji mala vojska: desetine radara i kamera, patrolni čamci i flota aviona i helikoptera - svi raspoređeni kako bi nadgledali vodeni prostor veličine Belgije.

U Finskom zalivu u poslednjih 18 meseci dogodile su se dve sabotaže. Na Baltiku je od 2022. zabeleženo najmanje šest sumnjivih sabotaža, a od 2023. oštećeno je 11 podmorskih kablova. Šteta dosad nije paralizovala društvo - svetla su ostala upaljena, Wi-Fi je i dalje radio. No, Evropa je osetila nelagodu: šta ako sledeći napad bude bolje koordinisan? Šta ako Rusija započinje napad na Evropu?

Irska bi mogla izgubiti 10 posto električne energije ako se preseku tri kabla. Norveška isporučuje EU-u trećinu plina putem podvodnih gasovoda. Napad na te ciljeve mogao bi izazvati haos: nestašice energije, divljanje cena i prisilne odluke o raspodeli struje, piše Politico.

Samo Rusija može imati koristi od sabotaža

"Suočavamo se s novom stvarnošću. Imamo sve više incidenata u Baltičkom moru koji mogu uticati na tržišta, potrošače i našu ekonomiju", izjavio je ministar energetike Litvanije Žigimantas Vaičiunas. Prema njemu, takve sabotaže u trenutnim okolnostima mogle bi Rusiji biti korisne.

Za Rusiju čak i minimalna šteta može podstaći nesigurnost na Zapadu i posejati sumnju da Moskva može poremetiti svakodnevni život Evropljana kad god poželi. Evropske vode postale su novo bojno polje u zahuktalom hladnom ratu s Rusijom.

EU i NATO žurno pokušavaju da reše problem planiranjem kupovine rezervnih kablova, dronova i pojačanjem vojnog nadzora. No, Donald Tramp budi strah da bi se situacija mogla pogoršati, budući da kao predsednik SAD-a destabilizuje saveze i ponavlja rusku retoriku.

EU je prvi put prodrmao incident krajem 2022. godine kada su gasovodi Severni tok misteriozno dignuti u vazduh. Od tada su sabotaže u Baltičkom moru sve češće, a mete su telekomunikacijske, plinske i elektroenergetske veze koje spajaju Švedsku, Finsku, Nemačku, Litvaniju i Estoniju. Nedavno je ponovno oštećen komunikacijski kabl između Berlina i Helsinkija uz obalu Švedske.

Plitko more i niski troškovi

Radi se o jednostavnim operacijama s niskim troškovima.

"Možda je dovoljno podmititi kapetana da spusti sidro", kaže Kristijan Bueger, profesor međunarodnih odnosa i stručnjak za pomorsku sigurnost. Baltičko more prosečno je duboko samo 52 metra, a Finski zaliv još plići, svega 38 metara, što čini infrastrukturu lako dostupnom sidru broda.

Podmorski podatkovni kablovi vrlo su tanki, približno debljine ljudske ruke, dok su podvodne elektroenergetske veze deblje, poput gitare, i zaštićene slojevima izolacije i čelika. Kablovi su zakopani pola metra ispod morskog dna i projektovani da traju 40 godina, ali ne mogu izdržati direktan udar sidra. Upravo to dogodilo se s brodom Eagle S, koji je vukao sidro 100 kilometara i presekao više kablova kod Finske u decembru.

Jednom kad su presečeni, kablove je teško popraviti. Brodova za popravke u svetu ima oko 80. Popravke mogu potrajati do dve nedelje za podatkovne kablove i više meseci za energetske, uz troškove od 5 do 150 miliona evra.

Oko 15 posto svetskog pomorskog saobraćaja prolazi Baltičkim morem, koje se prostire na gotovo 400.000 kvadratnih kilometara.

"Nemoguće je biti svugde u isto vreme", kaže Marko Laksonen, zamenik načelnika operacija finske mornarice.

Zapadne obaveštajne službe sugerišu da su neki incidenti možda bili slučajni, no stručnjaci sumnjaju u druge, posebno kad su uključeni ruski saveznici, poput kineskog tankera Yi Peng 3 koji je prošle godine presekao dva podmorska kabla.

"Rusija možda želi podići igru u toj sivoj zoni ispod nivoa sukoba, kao sredstvo odvraćanja i upozorenje zapadnim vladama da ne pojačavaju podršku Ukrajini", kaže Nik Čilds, stručnjak za pomorsku odbranu. To je ista taktika koju Moskva koristi i drugde - požari, paketi-bombe, dezinformisanje i kibernetički napadi.

Dosad su pomorske sabotaže izazvale ograničene poremećaje. EU ima jednu od najbolje povezanih elektroenergetskih mreža na svetu.

"Uticaj je uglavnom društven", kaže Bueger. Takvi incidenti pojačavaju teskobu javnosti i podstiču izolacionističke ideje.

Godine 2024. Estonija je doživela posledice kvara na jednom kablu: računi za struju porasli su za 10 posto. Situacija bi bila mnogo gora s višestrukim incidentima.

"Možemo se nositi s jednim pojedinačnim incidentom", kaže Erki Sap iz estonskog operatera Elering. "Ali ako ih je više istovremeno, to može ugroziti sigurnost snabdevanja."

Najviše su ranjivi ostrvski delovi Evropske unije

Severno more takođe je plitko (95 metara) i ranjivo na sabotaže, a tamo se nalaze vitalni gasovodi koji povezuju Norvešku i EU.

"Ako se sabotira samo jedna veza između Norveške i EU, došlo bi do velikog poremećaja snabdevanja i haosa s cenama", upozoravaju iz Jacques Delors Energy Centra.

Najranjiviji su ostrvski delovi EU-a. Irska ima ograničene električne veze s kontinentom i nema podmornice, vojni radar, niti je članica NATO-a. Malta ima samo jednu podmorsku elektroenergetsku vezu koja snabdeva četvrtinu ostrva.

U najgorem scenariju, Moskva bi istovremeno prekinula plin i presekla kablove usred zime, što bi dovelo do "velike krize" s nebeskim cenama, ograničenim izvozom i građanima bez pristupa energiji.

NATO je u januaru najavio raspoređivanje fregata, patrolnih aviona i flote mornaričkih dronova u sklopu programa "Baltic Sentry".

"Stavljamo znatno više vojnih sredstava u to područje", rekao je Džejms Apaturai iz NATO-a.

EU je u februaru najavila dodatnih 540 miliona evra za infrastrukturu do 2027. godine, uključujući i sredstva za nabavku pričuvnih kablova i specijalizovanih brodova za popravke.

"Evropska unija želi i može pomoći svojim državama članicama", rekla je Hena Virkunen, potpredsednica Evropske komisije za sigurnost.

Finska zaštitu energetske infrastrukture tretira kao deo odbrambenog planiranja.

"S obzirom na dugu granicu s Rusijom i našu istoriju, uvek moramo biti spremni na najgore", izjavila je ministarka zaštite životne sredune Sari Multala.

Estonija i Litvanija razmatraju zakone kojima bi zaplenile plovila koja prete kritičnoj infrastrukturi izvan teritorijalnih voda, a Ujedinjeno Kraljevstvo pokrenulo je sistem veštačke inteligencije za procenu rizika tankera, prenosi Index.

Ali kreiranje efikasnog odgovora takođe znači ulazak u legalno minsko polje. Prema međunarodnom pravu, države imaju ograničena ovlašćenja za zaplenu sumnjivih brodova izvan teritorijalnih voda - dalje od 12 nautičkih milja od obale, a izvan te zone brodovi imaju pravo na "neškodljiv prolaz" i podležu zakonima države čiju zastavu nose.

(Telegraf.rs)