Ovaj datum može biti presudan za Evropu, razmatra se "nuklearna opcija": Kako će EU odgovoriti na carine SAD?

Evropska komisija će sledeće nedelje doneti protivmere kao odgovor na američke carine na uvoz aluminijuma i čelika, dok će odgovor na uvođenje carina na automobile i na recipročne carine od 20 odsto za veliki broj proizvoda uslediti nakon analiza i konsultacija s državama članicama.

Od 12. marta na snazi je odluka o 25-postotnim carinama na uvoz aluminijuma i čelika u Sjedinjene Države iz celog sveta, a od 3. aprila takođe 25 odsto na sve automobile i delove automobila koji se ne proizvode u SAD.

Preporučujemo

Američki predsednik Donald Tramp objavio je 2. aprila trgovinski rat celoj planeti i najavio recipročne carine, minimalno 10 posto za sve, a za oko 60 zemalja još veće namete, koji stupaju na snagu u sredu, 9. aprila. Evropskoj uniji je odredio carine od 20 odsto, Kini 34 odsto.

I dalje ostaje nejasno hoće li najavljene carine ostati trajno ili su deo taktike za dobijanje ustupaka. Tramp je rekao da će mu carine dati "veliku moć u pregovorima”.

Do sredine prošle nedelje, Komisija se konsultovala s državama članicama o protivmerama na američke carine na čelik i aluminijum i odluka bi trebalo da bude donesena u sredu i stupi na snagu 15. aprila.

Odluka se donosi na predlog Komisije u okviru postupka komitologije, što u praksi znači da Komisija može da donese odluku ako se tome ne usprotivi kvalifikovana većina (55 odsto država članica koje predstavljaju najmanje 65 odosto ukupnog stanovništva EU). U slučaju da nema kvalifikovane većine ni za ni protiv predloga, Komisija može samostalno da donese odluku. Komisija je najavila srazmeran odgovor u visini do 26 milijardi evra, što odgovara ekomonskom opsegu američkih carina.

Što se tiče protivmera na američke carine na automobile i automobilske delove, te na recipročne carine od 20 odsto, Komisija ističe da neće žuriti, da želi sve podrobno da analizira.

Komisija svoj pristup temelji na tri elementa: pregovorima, protivemerama i diverzifikaciji trgovine. Želi da pokuša kroz pregovore da pronađe rešenje za neopravdane i štetne carine, pri čemu veliki adut vidi u snazi svog unutrašnjeg tržišta. Ne bude li moguće da se to reši kroz pregovore, uslediće protivmere.

"Nakon odluke američke administracije da uvede sveobuhvatne carine na robu iz Evropske unije, EU će odgovoriti smireno, pažljivo i postupno i pre svega jedinstveno, dok budemo kalibrirali svoj odgovor. Nećemo pucati na prvu, želimo pregovorima da damo sve šanse da uspeju da pronađu pošten dogovor, na dobrobit obe strane", izjavio je poverenik za trgovinu Maroš Šefčovič.

U Komisiji ne žele da govore o tome kakve bi mere mogla da preduzme i ističu da je "sve na stolu".

"Sve opcije su stolu i ne da spekulišemoo tome šta ćemo da uradimo", rekao je novinarima visoki nosilac dužnosti Komisije koji je želeo da ostane anoniman.

Pri tome će se voditi računa da eventualne protivmere budu što bolnije za Sjedinjene Države, a da istodobno donose što manje štete za Europu, to jest uvest će se carine na američke proizvode za koje postoji alternativa.

"Nećemo uvoditi carine na proizvode koje ne proizvodimo, dok su Amerikanci uveli carine, na primer, na kavu ili banane, koje uopšte ne proizvode", rekao je neimenovani nosilac dužnosti Komisije. Dodao je da Evropljani imaju alternativu, na primer, za motocikle Harli Dejvidson, Livajs farmerke ili soju.

Prihod u stotinama milijardi evra

Prema prvim procenama Komisije, recipročne carine od 20 odsto odnose se na oko 290 milijardi evra evropskog izvoza u SAD, što bi Amerikancima donelo prihode od 58 milijardi evra. Na automobile i automobilske delove koje EU izvozi u vrednosti od oko 66 milijardi evra, prihod od carina od 25 odsto iznosio bi 16,5 milijardi evra, dok bi na izvoz na aluminijuma i čelika u iznosu od 26 milijardi evra, carinski prihod iznosio 6,5 milijardi evra.

Ukupno, dodatne američke carine odnose se na robu u vrednosti oko 380 milijardi evra, što je oko 70 posto ukupnog izvoza iz EU u Sjedinjene Države. S tim bi Sjedinjene Države ostvarile carinski prihod od 81 milijardi evra godišnje, umesto sadašnjih sedam milijardi. Ali, iznos od oko 80 milijardi mogao bi da se dosegne samo pod uslovom da ostane isti volumen trgovinske razmene, što nije logično očekivati jer se s carinskim barijerama opseg trgovine smanjuje.

Komisija ima isključivu nadležnost u spoljnoj trgovini i države članice ne mogu direktno da pregovaraju s Trumpovom administracijom. Pritom se mora voditi računa o tome da se među članicama ravnomerno rasporedi teret protivmera koje nameravaju da uvedu, jer nisu sve članice jednako zavisne od trgovine s američkim tržištem. Najizloženije su Irska, Nemačka i Italija.

Stoga će u traženju odgovora na pitanje kakve mere i koje proizvode napasti carinama jedinstvo EU biti na velikom testu jer će neke članice tražiti da se s tog popisa skine određeni američki proizvod kako bi izbegle američku odmazdu za svoje izvozne adute. Spekulira se o tome da Francuska traži da se s popisa proizvoda na koje se namerava da se uvede carina skine američki burbon jer je Trump zapretio carinama od 200 odsto na francuska vina.

U Komisiji su svesni da u pregovorima sa Sjedinjenim Državama moraju da budu u snažnoj poziciji i stoga ističu da je sve na stolu, da nikakve protivmere ne isključuju. To može da znači oporezivanje digitalnih usluga američkih tehnoloških kompanija poput Epla, Amazona, Mete ili finansijskih usluga (Pejpal).

Komisija u rukama ima i moćni instrument, koji neki nazivaju "nuklearnom opcijom". Reč je o instrumentu za borbu protiv prisile, koji EU omogućava da uzvrati protivmerama zemljama koje koriste ekonomsku prisilu i trgovinu kako bi uticale na odluke Unije. Instrument za borbu protiv prisile (ACI) predviđa širok raspon mogućih protivmera ako određena zemlja ne odustaje od primene prisile. One uključuju uvođenje carina, ograničavanje trgovine uslugama i trgovinskih aspekata prava intelektualnog vlasništva, te ograničavanje pristupa stranim direktnim ulaganjima i javnoj nabavci. Taj instrument nikad dosad nije korišćen, a izvorno je zamišljen kao sredstvo za odvraćanje kineskih pritisaka.

(Telegraf.rs/Jutarnji list)