"Među dobrovoljcima su dobri, loši i vrištači": Šta se sve (ne)može videti na frontu u Ukrajini?

Nakon što je Rusija započela invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, na hiljade ljudi iz celog sveta odgovorilo je na strastveni poziv predsednika Volodimira Zelenskog da dođu i pomognu u odbrani njegove zemlje.

Ukrajina je brzo postala domaćin različitim vrstama volontera, od onih bez borbenog iskustva do posvećenih i iskusnih boraca, prenosi Business insider.

Preporučujemo

Mejser Giford, čije je pravo ime Hari Rouv, bivši trgovac stranim valutama, koji se priključio ukrajinskoj vojsci 2022. godine, postao je jedan od najprepoznatljivijih stranaca, koji se bore protiv ruske invazije.

Britanac je na frontu boravio više od dve godine, a sada je ispričao svoja iskustvao o haotičnim prvim danima ratovanja i dolasku volontera, najboljih i najgorih, kao i mnogo čemu drugom što oni doneli sa sobom u Ukrajinu.

Hiljade volontera, manjak smeštajnih kapacitata

Procene broja međunarodnih volontera koji su se  prvom talasu prijavili da se bore za Ukrajinu kreću se od 4.000 do 20.000.

"To je bila eksplozija energije, ljudske energije, dobre volje, strasti međunarodne zajednice", rekao je Giford, koji je prvobitno otišao da pomogne u obuci dobrovoljaca, ali je nakon stravičnih zločina koje su ruske snage izvršile u Buči osetio potrebu da se bori.

Rekao je da ukrajinska vojna infrastruktura nije bila spremna za takav priliv, i da je na početku obuka i organizacija bila loša.

Početno, priliv volontera delovao je kao da će iscrpiti ukrajinsku organizaciju u trenutku kada je zemlja bila u žurbi da obuči sopstvene trupe, rekao je Giford. Ali na kraju je dodao da je Ukrajina uspela da ih efikasno apsorbuje.

"Pravi dragulji" koji su se pojavili – i ostali

Volonteri su dolazili iz svih sfera života i sa širokim spektrom iskustava i motiva.

"Videli ste veoma sposobne ljude sa fantastičnim veštinama koji su želeli da idu da podele to znanje", rekao je Giford.

Dodao je da su mnogi od njih doneli veštine u borbenoj medicini i poznavanje zapadnih vojnih sistema naoružanja koji su počeli da pristižu.

"Pravi dragulji" su bili oni koji su ostali, pokazali skromnost i zadobili poverenje Ukrajinaca, poštujući njihov jezik i kulturu, rekao je Giford.

Ovi ljudi su brzo postali izuzetno korisni u borbi. To su bili "strastveni ljudi", oni su čuli apel Zelenskog i njegov očajnički poziv na početku sukoba i pokrenula ih je politika i ideologija.

Giford nije kritičan prema neiskusnim ljudima koji su se pojavili puni entuzijazma. I on je počeo na taj način, borio se uz Sirijske demokratske snage protiv ISIS 2015. godine u početku bez ikakvog iskustva. Važno je, kaže on, kako ljudi reaguju i kako se ponašaju:

"Niste heroj samo zato što ste se pojavili. Heroj ste zbog onoga što radite", naveo je on.

Najgora vrsta dobrovoljaca

Giford navodi i da je bilo mnogo "horor priča" sa stranim dobrovoljcima. Međunarodna legija koju su činili stranci došli da se bore za Ukrajinu vrlo brzo je stekla reputaciju disfunkcionalne. Giford kaže da je zbog toga više voleo da sarađuje sa Ukrajincima.

"Iskreno, pojavili su se i neki veoma opasni ljudi. Ali oni su ili retkost", navodi Giford.

Neki ljudi sa problemima došli su "pre svega zbog osećaja ispunjenja", rekao je, dodajući:

"Mnogi, iskreno, nisu ni trebali da budu tamo. Možda su bežali od nečega u svojoj matičnoj zemlji, bilo da je to alkoholizam ili zloupotreba droga. Moguće je da su Ukrajinu videli kao mesto na kojem mogu da dokažu sebe".

Na početku sukoba dobrovoljci su slučajno otkrili lokaciju jednog centra za obuku na zapadu Ukrajine, koji je potom napadnut i razoren od strane ruskih snaga. Giford je rekao da su najgori tip dobrovoljci koji misle da sve znaju.

Ovakav tip osobe "misli da je nekoliko tura u Avganistanu ili Iraku dovoljno da može da komanduje ljudima u Ukrajini", rekao je, dodajući da je sukob u Ukrajini potpuno drugačiji od svega što su čak i najiskusniji borci do sada videli.

Oni koji vrište

Postoji još jedan tip stranaca koji dolazi u Ukrajinu, rekao je.

"Zovu ih 'vrištači'", rekao je Giford. "Vrištač je, po definiciji, neko ko nosi kompletnu ukrajinsku uniformu, često nije rapsoređen u neku jedinicu, i nije čak ni evidentiran u ukrajinskoj vojsci".

Rekao je da vrištači lutaju kroz grad, "sedeći u kafićima u mestima kao što su Lavov i Odesa, koji su savršeno bezbedni, i ne prilaze frontu na hiljadu kilometara.

Zahvalnost stranim borcima

Giford na kraju navodi da nije želeo previše da govori o negativnim stranama dobrovoljaca iz Međunarodne legije jer se plašio da će ih javnost smatrati negativcima.

Rekao je da su mnogi dobrovoljci raidli sve da se dokažu i da je nesporna zahvalnost običnih Ukrajinaca. "Oni jednostavno vole činjenicu da nisu sami i da ima ljudi koji su spremni da rizikuju svoj život kako bi im pomogli", ističe Giford.

On je iz prvog lica video kako izgleda zahvalnost običnih ljudi nakon što je njegova jedinica pomogla žiteljima nekoliko sela u Hersonskoj oblasti:

"Generalno gledano na dobrovoljce gledam kao na braću koja su otišla da pomognu Ukrajini kada joj je to najpotrebnije, dok se među njima nalazi nekoliko ludih momaka".

(Telegraf.rs)