"Svaki dan dva lekara napuste našu zemlju": Poznato porodilište u Temšvaru na rubu propasti, zgrada se urušava

A. R.
Vreme čitanja: oko 3 min.
Printskrin: Google maps

Svaki dan, dva lekara napuste Rumuniju. I to traje već godinama. Zbog toga su mnoga bolnička odeljenja širom zemlje zatvorena. Oni koji su ostali svakodnevno se suočavaju sa nedostacima i šokantnim situacijama. Možda najgori događaj jeste zatvaranje porodilišta u Temišvaru prošle godine jer se praktično srušilo na lekare i pacijente. Trudnice sada moraju da idu da porode u privatnim bolnicama ili da idu u druge okruge.

"Prostor više nije siguran. Podupiru ga ovi metalni stubovi, inače postoji rizik da se sruši", kaže Mihaela Tunesku, neonatolog.

Inače, porodilište u Temišvaru poznato je kao Centar za intenzivnu neonatološku terapiju i jedini je u zapadnom delu zemlje. Samo na tom mestu mogu se spasiti najmlađa deca koja dolaze na svet.

Od 1970. godine, porodilište Odobesku, u Temšvaru, radi u ovoj staroj zgradi koja ima gotovo 130 godina.

"Standardi po kojima radimo su svetski, ali uslovi u kojima radimo, mogu sa sigurnošću reći, i sa najvećom iskrenošću, su iz prošlog veka. Tužna sam i imam želju da vrištim jer nas niko ne čuje", kaže Mihaela Tunesku.

"Na neki način će to biti rešeno, znate zašto? Zato što će zgrada da padne na nas", veruje Gabriela Olariu, šef neonatologije.

Godinu dana kasnije zgrada je zaista pala. I ništa se nije uradilo. Zapravo, nešto jeste. Bolnica je potpuno zatvorena.

Printskrin: Google maps

"1992. godine sam imala sve papire za odlazak u inostranstvo, stipendiju, sve što želite, imala sam i stan. I ostala sam. Zašto? Da bi se rugali nama. Nije ljudski da deca nemaju gde da se rode. Samo politički egoizam. Ali ne želim da budem član bilo koje stranke, želim da majke imaju pravo da rađaju normalno. Da idu na sigurno mesto. I to što pre", dodaje Gabriela.

Nakon dva i po meseca nije bilo nikakvih pomaka. Zapravo jeste, potpisan je ugovor prema kojem bi porodilište trebalo da funkcioniše u prostorijama privatne bolnice. I to je sve.

Nekoliko meseci kasnije, na primer, šef odeljenja za anesteziju i intenzivnu terapiju konsultuje pacijente u ambulanti, u ginekološkoj klinici. Njegova kancelarija je negde u podrumu. Novinari rumunskog Observatora nisu smeli tamo da uđu sa kamerama. U takvim uslovima, doktorka Gabriela još uvek može da leči svoje male pacijente. A, imala ih je mnogo do sada.

"Sećam se situacije našeg dečaka. Imao je 450 grama, tako... Da, držala sam ga u ruci. A sada ima godinu dana. Zove se Liam. Liam znači pobednik", priča majka Loredana Purcaru.

Otac Daniel je obećao da će nešto ispuniti i to je uradio

Nakon što je otišao sa svojim novorođenčetom iz ove zgrade, Daniel Skipor je odlučio da nešto menja. Nešto što država nije mogla da uradi tokom godina. Okupio je nekoliko volontera i zajedno su renovirali odeljenje za neonatologiju.

"Renoviranih 400 kvadratnih metara služilo je tokom pet godina mnogoj deci koja su imala koristi od tih uslova", kaže Daniel, otac prevremeno rođenog deteta.

Ali uzalud. Zgrada je sada zatvorena, zajedno sa renoviranim odeljenjem.

Printskrin: Google maps

"Ne verujem da je neko lično kriv što je bolnica zatvorena, bilo je normalno da se desi. Govorimo o zgradi iz 1897. godine", kaže Mihaela Țunescu, neonatolog.

"Nažalost, to je slučaj sa celom zemljom. Nisu izgrađene nove bolnice. Situacija je turbulentna, turbulentnija nego ikada. Veoma je teško izgraditi bolnicu", dodaje Gabriela Olariu, šef neonatologije.

Veoma je teško da se uradi bilo šta u zemlji u turbulentnim vremenima, kada su lideri više zabrinuti za borbu za vlast, nego za dobrobit ljudi.

"I za to se molim, da uspemo da spastimo još dece i da im bude dobro. I nadam se da nas neko voli", dodaje Gabriela Olariu, šef neonatologije.

Samo nekim čudom, u ovoj zgradi nije došlo do tragedije. I samo zbog velike strasti, medicinske sestre i doktori su ostali da rade ovde, sve dok nije zatvorena. Međutim, mnogi drugi lekari, medicinske sestre i tehničari odustali su od borbe protiv sistema. Trenutno borave u nekoj od evropskih zemalja.

Na primer, u Beču se nalaze bolnice u kojima se govori samo rumunski. Lekari i medicinske sestre više nisu imali strpljenja da čekaju da se nešto menja u Rumuniji. Za njima su došli i pacijenti koji nisu imali hrabrosti da se leče u Rumuniji. Statistika je ozbiljna – skoro 40 odsto lekara koji su školovanih u Rumuniji sada rade u bolnicama drugih zemalja.

(Telegraf.rs)