Ova zemlja je bila najveći "izvoznik beba": Istraga otkrila užasne detalje, ovako su kršena ljudska prava

Vlada Južne Koreje je falsifikovala matične podatke o rođenju, lažno prijavljivala da su deca napuštena i nije propisno sprovodila provere bezbednosti potencijalnih roditelja tokom postratne groznice slanja beba u inostranstvo na usvajanje, navodi se u dugo očekivanom izveštaju, koji je objavljen u sredu.

Vlasti su saopštile da je više od 200.000 deca iz Južne Koreje usvojeno u inostranstvu od 1950. godine, kada je siromašna zemlja obnavljala svoju infrastrukturu nakon razaranja u Drugom svetskom ratu i Korejskom ratu – što je dovelo do stvaranja masovne i profitabilne industrije usvajanja.

Preporučujemo

Mnogi od te dece, sada odrasli ljudi, rasuti su širom sveta i u potrazi za svojim korenima optužuju agencije za prinudu i obmanu, uključujući slučajeve u kojima su ih nasilno odvajali od majki.

U sredu je vladina Komisija za istinu i pomirenje objavila svoja saznanja o prvih 100 slučajeva analiziranih od ukupno 367 zahteva koje su podneli usvojeni pojedinci poslati u inostranstvo između 1964. i 1999. godine.

Usvojenici potiču iz 11 različitih zemalja, a mnogi od njih veruju da su njihova usvajanja rezultat korupcije i nepravilnosti – sumnje koje godinama kruže među zajednicom korejskih usvojenika.

Od tih prvih 100 slučajeva, 56 je identifikovano kao "žrtve nemara vlade", što predstavlja kršenje njihovih prava prema korejskom ustavu i međunarodnim konvencijama, zaključila je komisija.

Deo problema jeste to što su usvajanja vodila uglavnom privatne agencije, koje su poslovale od donacije i vlada ih nije kontrolisala, rekao je član komisije Li San Hun.

"Kada agencije za usvajanje zavise od donacija usvojitelja, one su pod pritiskom da nastave slanje dece u inostranstvo kako bi održale svoje poslovanje. Ova struktura povećava rizik od ilegalnih usvajanja,“ rekao je Li.

Komisija je pronašla dokaze o falsifikovanim zapisima, uključujući namernu zamenu identiteta i lažne izveštaje da su decu napustili biološki roditelji. Često je nedostajala odgovarajuća roditeljska saglasnost za usvajanje, navodi se u izveštaju komisije.

Sam proces usvajanja bio je prepun problema, uključujući neadekvatnu proveru usvojitelja, nemar staratelja koji su brinuli o deci, kao i slučajeve u kojima su strani usvojitelji bili pod pritiskom da plate kako bi im bilo dodeljeno dete.

U izveštaju se navodi primer žene koja je potpisala saglasnost za usvajanje dan nakon što se porodila. Agencija za usvajanje je tad preuzela starateljstvo nad detetom nakon što je obavila samo jedan razgovor sa majkom, bez da su uzeli dokumentaciju koja potvrđuje ne samo njen identitet, nego i dokazuje da je u biološkoj vezi sa detetom.

Istraga više od 300 slučajeva započeta je 2022. godine i trebalo bi da se završi u maju. Najnoviji nalazi dodatno potvrđuju sve veći broj dokaza o duboko ukorenjenim, raširenim zloupotrebama i prinudi u, kako je komisija nazvala, "masovnom izvozu dece kako bi se zadovoljila strana potražnja".

Komisija je preporučila da vlada izda zvanično izvinjenje, sprovede sveobuhvatnu analizu statusa državljanstva usvojenika i pronađe načine za nadoknadu štete žrtvama kojima su identiteti falsifikovani.

"Dugo smo svi čekali i sada smo konačno pobedili. To jeste pobeda", rekla je Han Bun-jong, koja je odrasla u Danskoj i bila jedna od 100 usvojenika čiji su slučajevi razmatrani pred komisijom.

Međutim, dodala je da nije označena kao „žrtva“ zbog nedostatka odgovarajuće dokumentacije.

"Ako kažu da prepoznaju da je ovo državno nasilje, kako onda ne mogu da priznaju one koji nemaju mnogo informacija? Jer to je zaista suština našeg problema – mi nemamo informacije… one su falsifikovane, izmenjene,“ rekla je u sredu nakon objavljivanja izveštaja.

Marijan Ok Nilsen, koja čeka rezultate svog slučaja, izjavila je za CNN da je zabrinuta što otprilike polovina usvojenika nije prepoznata kao žrtva zloupotreba.

"Mi nismo imali nikakva prava jer uopšte nemamo dokumenta... Ovo je pitanje ljudskih prava – ono prevazilazi pojedinačne slučajeve", navela je.

Iako se proces usvajanja i dalje sprovodi, trend je u opadanju još od 2010-ih, nakon što je Južna Koreja izmenila zakone o usvajanju kako bi rešila sistemske probleme i smanjila broj dece koja se šalju u inostranstvo.

(Telegraf.rs)