"Pitaće majke za šta su im sinovi izginuli": Zastrašujuća svedočenja Ukrajinaca, oni žive rat i ovo očekuju

Irina Olegova, novinarka ruskog nezavisnog lista Meduza, posetila je Ukrajinu širom njenih regiona u decembru 2024. i januaru 2025. godine kako bi saznala šta njeni stanovnici misle o miru koji je pokrenuo američki predsednik Donald Tramp. Sa njima je razgovarala i o tome kako je rat promenio zemlju i kako Ukrajinci misle da će se završiti. Mnogi od njih su sa njom podelili svoje priče ili priče svojih najmilijih i poznanika.

Slavjansk u Donjeckoj oblasti se nalazi blizu linije fronta. Međutim, prolaznici ne reaguju na eksplozije. Prema rečima penzionera Volodimira, budućnost je neizvesna, on u njoj ne vidi "svetlu perspektivu" i ne veruje političarima. Takođe, naveo je i da je "ceo narod trenutno neraspoložen".

Preporučujemo

Volodimirova porodica nema dovoljno novca da se preseli na bezbednije mesto, a on mora da brine o ocu i ženi, koji su oboje invalidi.

"Strah od smrti neće nestati. Ne brinem za sebe, već za svoje najmilije. Svi ovde razmišljaju tako. Neki su čak i poludeli", rekao je penzioner.

"Pocepao me je na pola"

"Ne želim da mi Rusi dolaze kući. Zato se borim", rekao je 25-godišnji Oleksandr, komandir čete ukrajinske vojske. Živi u Slavjansku sa svojom 19-godišnjom devojkom Lerom.

"Ovo je grad separatista – ovde ima previše Žduna", rekao je on o gradu, koristeći izraz koji stanovnici Ukrajine koriste za one "koji čekaju Rusiju".

"Čak me i lokalne bake gledaju kao da me žele mrtvog", dodao je.

Oleksandar je već bio tri puta ranjen u borbama, od kojih je jednom bilo kritično. Novinarki je čak pokazao i sliku na mobilnom telefonu kako leži sa nizom šavova koji su se protezali od ramena do kuka.

"Pocepao me je na pola. Mislili su da sam gotov, ali sam proveo četiri meseca u krevetu i oporavio se", istakao je mladi komandir koji je samo dan pre intervjua prevozio tela palih boraca iz mesta oko Časovog Jara.

"Naši momci se bore dobro, veoma dobro. Ali nas je manje. Malo nas je ostalo. Zvanično, moja četa je imala 110 ljudi. Samo nas pet-šestoro koji smo bili ovde od početka je ostalo u životu", rekao je on.

On je izneo mišljenje da bi mu bilo "izuzetno teško" da pristane na Putinove uslove. Lera je rekla da bi, ako Rusija zadrži kontrolu nad ukrajinskim teritorijama, to moglo da izazove još jedan Evromajdan.

"Toliko ljudi je umrlo! Pitaće majke za šta su se njihovi sinovi borili!", uzviknula je devojka mladog komandira ukrajinske vojske.

Izjum – grad duhova

Izjum je bio pod ruskom okupacijom šest meseci 2022. godine, a značajan deo grada leži u ruševinama. Stanovnici grada, penzionerke Larisa i Halina, smatraju da bi jedan od glavnih uslova za okončanje rata trebalo da bude oslobođenje svih okupiranih teritorija, uključujući i Krim.

"Zašto bi inače toliko mladih momaka ostalo bez ruku, bez očiju? Zašto je toliko ljudi sahranjeno tamo, u šumi kod Izjuma? Rat mora da se završi, ali ne sme da nam oduzme teritoriju. Narod Donbasa je takođe naš narod", rekle su uglas.

Sestre Olesja i Svitlana (imena su promenjena) evakuisane su iz centralne Ukrajine kada je počela ruska invazija. Kao i Larisa, ona se posle "deokupacije" vratila u Izjum. Njihov dom je preživeo rat, ali im je cvećara izgorela. Ipak, nastavljaju da prodaju cveće, samo što su im ovog puta glavni kupci vojnici.

"Momci kažu da će sve vratiti... Da, voleli bismo da imamo granice kao 1991. godine, ali ne do poslednjeg Ukrajinca. Ipak bismo ostavili kako jeste", reče Olesija.

U Harkovu, parohijanka Lidija svedoči da se redovno moli u crkvi "za ukrajinsku vojsku i mir u našoj zemlji" i da vernici prisustvuju bogosluženjima uprkos pretnji granatiranja.

"Ponekad tokom bogosluženja čujete granatiranje i noge vam utrnu od straha", opisao je Lidija koja je dalje za Ukrajinu rekla da je to "već spaljena zemlja".

Ona se samo pita ko će obnoviti gradove kada je toliko Ukrajinaca pobeglo u inostranstvo ili umrlo na frontu.

"Nedavno je jedan čovek u ranim dvadesetim došao da se pomoli sa nama. Bio je skoro u suzama i nije znao šta da radi. Njegova žena je otišla u Moldaviju sa njihovim detetom i rekla da se nikada neće vratiti u Harkov", priseća se Lidija.

"Narod Donjecka i Luganska više nije naš"

Boris (19), koji je došao u posetu prijateljima, takođe je intervjuisan u Dnjepru, a kako kaže, "bio je na preko stotinu sahrana od 2022. godine".

"Moj stariji brat je na frontu, ovo su bili njegovi drugovi. A tu su i prijatelji i kolege. Video sam ljude koji su minirali, ljude koji su preživeli torturu. Bio sam i na sahranama gde su kovčezi bili zatvoreni", opisao je strahote rata i dodao da bi voleo da "Zelenski to zaustavi".

Dnjepročanin i pisac Jan Valetov ima jasne stavove o celoj situaciji. On se ne slaže sa "drskom retorikom" predsednika Volodimira Zelenskog prema zapadnim partnerima i njegovim insistiranjem da se Ukrajini dozvoli ulazak u NATO.

"Nećemo biti primljeni u NATO u narednih 10 do 20 godina. Uništavaju nas, fizički nas je manje nego Rusa. Ovde se ne radi o hrabrosti, već o matematici. Da li žrtvujemo milion ljudi za Krim? I šta onda dobijamo? Reći ću nešto što zvuči loše, ali ljudi u Donjecku i Lugansku više nisu naši", objasnio je.

Prema njegovim rečima, moral je nizak, vojnici samo pokušavaju da prežive.

"Na Zaporoškom frontu Rusi su se zabetonirali i utvrđuju svoje položaje. Kako da se probijemo? Pomisao na napad tamo me užasava. Samo ćemo se udaviti u krvi", rekao je.

U Lavovu postoji groblje za poginule vojnike. Na mnogim grobovima se vide ožalošćeni – neki od njih sede u tišini, dok drugi plaču ili se mole naglas.

Deca jedu na grobovima očeva

"Ponekad udovice dolaze ovamo sa svojom decom, jer deca odbijaju da jedu bez očeva, pa onda svi zajedno jedu na grobu", rekao je Mihail Kozak.

On i njegova supruga Natalija došli su da ukrase grob svog 18-godišnjeg sina Bogdana, koji je otišao na front kao dobrovoljac. Jedva odrastao čovek umro je u Donjeckoj oblasti 9. februara 2024. godine.

"Ne želim da iko drugi umre. Naš mali vojnik je najmlađi od svih koji ovde leže", rekla je ožalošćena majka Natalija.

"Mi brinemo o dečacima čije rođaci ne mogu da ih posećuju tako često. Ima jednog čiji su roditelji otišli ​​u Rusiju, a on leži ovde. Drugi rođaci žive daleko – u Donjeckoj oblasti", objasnio je Mihailo.

Dogovor o primirju?

Podsetimo, Kremlj je potvrdio da je u četvrtak uveče održan sastanak između predsednika Rusije Vladimira Putina i Stiva Vitkofa, izaslanika američkog predsednika Donalda Trampa.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da je dogovoren razgovor Putina i Trampa, ali ne i vreme održavanja razgovora.

"Tačno vreme kada će razgovor biti održan još nije dogovoren", rekao je Peskov.

"Nakon što gospodin Vitkof prenese sve informacije primljene u Moskvi svom šefu države, tada ćemo odrediti vreme razgovora“, rekao je Peskov i dodao da "postoji razumevanje" u obe zemlje da je "razgovor između predsednika neophodan“.

(Telegraf.rs)