Putin se sastaje sa Vitkofom - oči sveta su uprte u Moskvu, odlučuje se o sudbini 4 ključne pozicije

Posle turbulentne nedelje koju je obeležio sastanak američkih i ukrajinskih delegacija u Džedi, u Saudijskoj Arabiji, načelno je dogovoren plan 30-dnevnog prekida vatre između Kijeva i Vašingtona koji će biti predstavljen Moskvi. Specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa, Stiv Vitkof boravi u ruskoj prestonici i, kako ekskluzivno prenosi Politiko, trebalo bi da se sastane sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom "u zatvorenom formatu". U međuvremenu, evo šta do sada znamo o svim početnim pregovaračkim pozicijama četiri ključna igrača.

Ukrajinski stav

Ukrajina je pristala na automatski 30-dnevni prekid vatre sa Rusijom na pregovorima u Džedi u utorak nakon što ju je Vašington ucenio prestankom slanja vojne i obaveštajne pomoći. Uslov za to je da i Rusija poštuje prekid vatre, poručio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski putem Iksa. Zelenski ponavlja da je trajno rešenje pravedan mir - koji podrazumeva povratak okupiranih teritorija.

Preporučujemo

Posle konferencije za novinare Vladimira Putina u sredu, ukrajinski predsednik je reakciju ruskog predsednika nazvao "manipulativnom". Putin se ne usuđuje da otvoreno kaže američkom predsedniku Donaldu Trampu da želi da nastavi rat, rekao je Zelenski u večernjoj video poruci.

- I zato u Moskvi vezuju ideju o prekidu vatre sa takvim uslovima da od toga uopšte ne može biti ništa ili da se ništa ne može postići što je duže moguće - rekao je Zelenski.

Ukrajinski lider je rekao da je to bio trik Putina, koji će, tvrdi Zelenski, učiniti sve da odloži ili spreči njegovu praktičnu primenu umesto da kaže jasno "ne".

Ruski stav

Moskva je ranije odbacila bilo kakav kratkoročni prekid vatre. Ruski predsednik Vladimir Putin ponavlja da odustajanje od Krima i drugih okupiranih ukrajinskih teritorija ne dolazi u obzir i zahteva da se Ukrajina povuče iz preostalih delova četiri regiona na koje Rusija polaže pravo.

Rusija je predstavila Sjedinjenim Državama listu zahteva za sporazum o okončanju rata protiv Ukrajine i resetovanju odnosa sa Vašingtonom, preneo je u četvrtak Rojters. Na zajedničkoj konferenciji za novinare održanoj u Moskvi sa beloruskim predsednikom Lukašenkom, ruski predsednik je tvrdio da je potrebno eliminisati i "fundamentalne uzroke krize".

Jedna od spornih oblasti je ruska Kurska oblast, rekao je Putin, gde je Ukrajina pokrenula vojnu invaziju i zauzela deo teritorije. Izlažući neka od svojih pitanja o tome kako će funkcionisati prekid vatre, Putin je rekao: "Kako će se iskoristiti ovih 30 dana primirja? Da bi se Ukrajina mobilisala? Preoružavanje? Obuka ljudi? Ili ništa od toga? Onda pitanje - kako će se to kontrolisati? Ko će izdati naređenje da se prestane sa borbama? Po kojoj ceni? Ko odlučuje ko je prekršio sva ova pitanja rad na obe strane".

Do sada su Rusi insistirali da Ukrajina odustane od članstva u NATO-u i da Krim i okupirani istok Ukrajine budu međunarodno priznati kao deo Rusije. Oni odbijaju raspoređivanje stranih trupa u Ukrajini. Rusija insistira da je koren rata širenje NATO-a na istok.

Američki stav

Donald Tramp bi želeo da uđe u istoriju kao mirotvorac koji zaustavlja ratove. Međutim, za razliku od Klintonove administracije, koja je najmanje dve godine ozbiljno radila na pripremama za zaustavljanje rata u Bosni i Hercegovini, u intenzivnoj saradnji sa evropskim saveznicima i Hrvatskom, Tramp želi mir u Ukrajini za kratko vreme. Obustavio je vojnu pomoć Ukrajini, a potom i obaveštajnu pomoć, kako bi naterao Zelenskog da pristane na prekid vatre.

Prema izjavama Trampa i njegovih saradnika, stav aktuelne američke administracije je da Ukrajina treba da se odrekne okupiranih delova svoje teritorije. Državni sekretar Marko Rubio rekao je u ponedeljak da u bilo kom mirovnom sporazumu Ukrajina mora da se odrekne teritorije koju je Rusija okupirala od 2014. godine i da će biti imperativ u budućim razgovorima sa Moskvom da se utvrdi čega je Rusija spremna da se odrekne. Ukratko: Amerika očekuje kapitulaciju Ukrajine.

Evropski stav

EU je jasno za Ukrajinu, nakon Trampovog sukoba sa Zelenskim obećali su intenzivnu pomoć Ukrajini i jačanje evropskih odbrambenih snaga.

"Postizanje mira snagom zahteva da Ukrajina bude u najjačoj mogućoj poziciji, sa sopstvenim snažnim vojnim kapacitetima", navodi se u saopštenju koje je pre nedelju dana potpisalo 26 evropskih lidera, obećavajući još intenzivniju podršku Ukrajini.

Ukrajina ne bi mogla da se odbrani od znatno nadmoćnije Rusije da nije bilo vojne pomoći Zapada.

"Zajedno sa svojim saveznicima, Evropska unija ostaje posvećena pružanju političke, finansijske, ekonomske, vojne i diplomatske pomoći Ukrajini", obećala je EU na samitu 7. marta.

Suočena sa potencijalnim povlačenjem Amerike iz evropske bezbednosne arhitekture, Evropa se nalazi u jednoj od najvećih geopolitičkih kriza poslednjih decenija, navodi Politiko.

Ako Ukrajina ne dobije jasne garancije, može li prihvatiti kompromis?

Trenutni predlog Vašingtona zvuči kao legalizacija ruske okupacije, bez garancije da se Putin neće dalje širiti, na Moldaviju, Gruziju, možda i baltičke zemlje.

- Mi zaista želimo mir, ali su nam potrebne bezbednosne garancije - rekao je Zelenski.

Marko Rubio je u utorak rekao da su sa Ukrajincima razgovarali o trajnom okončanju rata, uključujući "kakve će garancije imati za svoju dugoročnu bezbednost i prosperitet". Međutim, nije rekao koje su to garancije. Zelenski bi želeo članstvo u NATO-u kao bezbednosnu garanciju, a Tramp je jasno rekao da to ne dolazi u obzir.

Vašington traži sporazum o korišćenju ukrajinskih rezervi minerala i smatra da je to dovoljna garancija. Tramp to vidi kao efikasnu bezbednosnu garanciju, tvrdeći da bi to odvratilo Ruse od daljih napada jer bi američke kompanije bile na terenu. Kritičari ističu da je to besmisleno jer američko ekonomsko prisustvo u Ukrajini nije odvratilo Putina 2014. ili 2022. godine.

Da li Rusi mogu da prime vojnike iz zemalja NATO-a na teritoriji Ukrajine?

To ne izgleda verovatno. Osim ako Amerika ne uđe u rat i vojno porazi Rusiju.

Može li Evropa prihvatiti opciju da ona nije ta koja čuva mir u Ukrajini?

Teoretski je moguće zamisliti mirovne trupe UN bez prisustva evropskih snaga ili vojnika bilo koje članice NATO-a, u slučaju postizanja mirovnog sporazuma koji bi odgovarao i Rusiji i Ukrajini. Međutim, u ovom trenutku nije jasno kakav bi to sporazum mogao biti kada Ukrajina želi oslobođenje svojih okupiranih teritorija, a Rusija ne. Mirovni sporazum sa ozbiljnim kompromisom između dve strane zahtevao bi veliko prisustvo mirovnih snaga.

Može li Amerika da izdrži ako nema mira?

Nakon što je Rusija anektirala Krim 2014. godine, bilo je mnogo pokušaja da se uspostavi primirje između Moskve i Kijeva. Svi su propali. Donald Tramp je vodio svoju predizbornu kampanju obećavajući da će doneti mir. Tramp je političar koji je spreman da promeni svoju odluku nekoliko puta u jednom danu, na primer u vezi sa uvođenjem carina, a da to njegovi birači ne budu protiv njega.

Slično predlogu za uspostavljanje mira na Bliskom istoku raseljavanjem dva miliona stanovnika Gaze i izgradnjom tamošnjeg turističkog naselja, Tramp ima snažnu inicijativu, ali je još ne prati detaljna i ozbiljna diplomatska priprema, bez koje je dugoročni mir nezamisliv.

Može li se postići mirovni sporazum kakav je zamislila Trampova administracija?

Teška. Rusija je pod međunarodnim sankcijama, ali je ove sankcije nisu bacile na kolena. Ni u trećoj godini rata država nije proglasila opštu mobilizaciju, već su Rusi atraktivnim platama privukli strane vojne plaćenike da se bore za njih. Dakle, jača strana u ratu nije ničim prinuđena na mir. Tramp je zamišljao postizanje mira tako što će naterati Ukrajinu na kapitulaciju, ali ni to neće uspeti, jer evropske zemlje poručuju da će povećati pomoć Ukrajini i intenzivirati ulaganja u sopstvenu odbranu u slučaju da SAD odluče da se vojno povuku iz Evrope.

(Telegraf.rs/Jutarnji.hr)