Ozloglašeni vojni ugovarač opet uticajan: Nekad bio baš blizak Trampu, pa udaljen, a sad se vratio u igru

Krajem januara, Erik Prins, dugogodišnji saveznik predsednika Donalda Trampa i ozloglašeni privatni vojni ugovarač, okupio je grupu izvršnih direktora u Vašingtonu kako bi razgovarali o načinima na koje bi njihove privatne bezbednosne firme mogle pomoći novoj administraciji u deportaciji miliona migranata.

Jedan predlog posebno je privukao Prinsovu pažnju - ideja da se migranti sa kriminalnim dosijeima pošalju na zadržavanje u drugu zemlju dok čekaju povratak u svoje matične države.

Preporučujemo

Tokom meseci koji su prethodili Trampovoj pobedi u novembru, Prins je uspostavio radni odnos sa predsednikom El Salvadora, Najibom Bukeleom, što nisu svi prisutni na sastanku znali. Zvaničnici Trampove administracije takođe su vodili odvojene razgovore sa Bukeleom o prihvatanju nelegalnih migranata iz SAD-a.

Prins se ubrzo izvinio i napustio sastanak, rekavši prisutnima da planira da lično iznese predlog o centrima za zadržavanje Bukeleu. Sledeće nedelje, Bukele je stajao pored državnog sekretara Marka Rubija u predsedničkoj rezidenciji u San Salvadoru kako bi objavio važnu vest:

"Ne samo da će El Salvador prihvatiti i zatvoriti potencijalno stotine hiljada nasilnih ilegalnih migranata koji se trenutno nalaze u SAD-u, već će takođe preuzeti i opasne američke kriminalce koji su u pritvoru u našoj zemlji, uključujući one sa američkim državljanstvom i legalne rezidente."

Ponuda je bila toliko izuzetna koliko i pravno upitna – sa svetskim liderom koji javno diskutuje o zadržavanju američkih građana na stranoj teritoriji.

Stejt department nije mnogo govorio o tome šta od elementa tog dogovora – ako išta – bi moglo biti iskorišćeno. Međutim, ovaj incident, uključujući direktnu vezu Prinsa sa Bukeleom, koji je prvi put izveštavan ovde, pokazuje kako je bivši parija Vašingtona ponovo uspostavio svoj položaj unutar Trampove orbite.

Intervjui sa više od desetak trenutnih i bivših zvaničnika administracije i osoba bliskih Prinsu sugerišu da je on stekao značajnu podršku unutar druge Trampove administracije i da brzo koristi svoj uticaj u cilju ostvarivanja svojih dugogodišnjih političkih uverenja, od kojih neka mogu postati veliki posao za njega, piše CNN.

Prins je praktično bio izopšten na kraju prve Trampove administracije, zabranjen je unutar Pentagona i CIA od zvaničnika koji su smatrali da njegove ideje o korišćenju plaćenih vojnih snaga širom sveta dovode do neželjenog nadzora i pomeraju granice zakonitosti u njegovom pokušaju da dobije vladine ugovore, prema više izvora upućenih u ovu temu.

Ujedinjene nacije su započele istragu protiv Prinsa zbog njegovih inostranih poslovanja, uključujući navodne prekršaje u vezi sa trgovinom oružjem kao deo neuspele plaćeničke operacije u Libiji. (Prins je negirao da je ikada bio uključen u operacije u Libiji.)

Međutim, sa povratkom Trampa na vlast, čini se da je taj nadzor opao, jer je Prins pronašao način da se vrati na poziciju uticaja.

Prins je više puta viđen u Pentagonu po prvi put od njegove zvanične ekskomunikacije iz zgrade 2020. godine, i sada se trudi da se pridruži dva ključna savetodavna tela za odbranu, prema dva izvora upoznata sa situacijom. To bi ga potencijalno moglo dovesti u redovan kontakt sa visokim zvaničnicima Pentagona.

Prins takođe učestvuje u grupnim četovima koji uključuju visoke zvaničnike Ministarstva za državnu bezbednost, Stejt departmenta i Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće, prema više izvora upoznatih sa situacijom.

Stejt department nije odgovorio na zahteve za komentar.

Osnivač Blekvotera ima plan

Erik Prins je postao poznat tokom rata u Iraku kada je njegova privatna kompanija za angažovanje Blekvoter (Blackwater) izazvala međunarodnu osudu nakon smrtonosne pucnjave 2007. godine u kojoj su ubijeni irački civili.

Blekvoter je izgubio ugovor u vrednosti od milijardu dolara sa Državnim sekretarijatom za zaštitu američkog diplomatskog osoblja 2009. godine, nakon što je iračka vlada odbila da obnovi dozvolu za rad kompanije.

Čak i pre nego što je Tramp pobedio na izborima 2024. godine, Prins je tiho predlagao kontroverzne, ali poznate ideje za sprovođenje nekih od Trampovih najizazovnijih spoljnopolitičkih smernica, prema rečima dve osobe upoznate sa njegovim razmišljanjem.

Prinsovi najnoviji predlozi fokusirani su na korišćenje njegove mreže privatnih izvođača, uključujući bivše američke specijalne trupe, kao sveobuhvatno rešenje za razne potencijalne inicijative Trampa – od deportacija do sprovođenja operacija protiv označenih terorističkih grupa u inostranstvu, pa do pomoći u obezbeđivanju vrednih nalazišta minerala zakopanih pod stranim tlom.

Jedan predlog od 26 stranica koji je pregledao CNN poziva na angažovanje privatnih bezbednosnih izvođača kako bi se brzo deportovali ilegalni imigranti. Predlog sugeriše zapošljavanje penzionisanih oficira ICE (Služba za imigraciju i carinske akcije) i CBP (Carinska i granična zaštita Sjedinjenih Američkih Država), kao i penzionisanih lokalnih i državnih policajaca i veterana sa odgovarajućom obukom za hapšenje ljudi.

"Svaka kriza, on uvek nađe način da svuda uturi svoj nos," rekao je jedan izvor upoznat sa Prinsovim nedavnim lobiranjem.

"Stalno predlaže planove za rešavanje pitanja nacionalne bezbednosti sa svojom kompanijom," rekao je drugi izvor za CNN.

Prins je nedavno izneo predlog visokim zvaničnicima Trampa da koriste privatne vojne izvođače za sprovođenje operacija protiv Huta u Jemenu, prema rečima tri izvora upoznata sa tim pitanjem.

Iako su detalji predloga za Jemen još uvek nejasni, izvori opisuju ovo kao adaptaciju njegovih prethodnih planova za korišćenje privatnih izvođača u kriznim područjima poput Avganistana i Somalije.

"Predložio je plan više puta, ali to nije otišlo dalje," rekao je jedan od izvora, dodajući da je Prins više puta iznosio plan nekim visokim zvaničnicima Saveta za nacionalnu bezbednost i drugih ljudi iz Trampove sfere.

Kada ga je CNN pitao da li želi to da prokomentariše, Prins je samo rekao: "Ne, hvala".

Veruje se i da se Prins uključuje u akciju u vezi sa bezbednosnim pojačanjima u Ekvadoru. Predsednik Danijel Noboa je 11. marta na Instagramu otkrio da je imao sastanak sa osnivačem Blekvotera kako bi formirali "strateški savez" protiv narkoterorizma i ilegalnog ribolova.

Dan ranije, Noboa je najavio skoriji dolazak "specijalnih snaga iz inostranstva" kako bi se pozabavili kriminalom u najsvirepijim područjima Ekvadora, iako nije precizirao odakle dolaze. Ovaj potez signalizira sve veću ulogu Prinsove privatne bezbednosne firme u borbi zemlje protiv organizovanog kriminala. Iz kabineta Noboe se još nisu oglasili...

U Sjedinjenim Državama, neki bivši zvaničnici gledaju sa zabrinutošću na mogućnost da Prins bude ponovo osnažen i da nudi privatne bezbednosne izvođače kao način za ostvarivanje Trampovog cilja masovnih deportacija.

"Ovo nije samo loša politika – ovo je opasna, neamerička eskalacija", rekao je Džejson P. Hauser, bivši šef osoblja ICE-a tokom Bajdenove administracije.

"Planovi masovnih deportacija dodeljeni profitnim plaćenicima sa istorijom neuspeha i zlostavljanja u inostranstvu uništiće naše zajednice", dodao je Hauser.

Tajni kanali ka saveznicima

Prinsov kontakt sa visokim zvaničnicima SAD uglavnom se ograničava na privatne kanale i još nije obezbedio zvaničan sastanak u Beloj kući kako bi diskutovao o svojim planovima u vezi sa imigracijom i Jemenom, dodao je izvor.

Čini se da Bela kuća drži Prinsa na distanci, barem za sada. Međutim, njegova aktivnost je počela da izlazi na videlo. Nakon što je Politico u februaru izveštavao o Prinsovom predlogu da se koriste privatni bezbednosni izvođači za hapšenje ilegalnih imigranata, Tramp je direktno upitan o tome. Iako je novinarima rekao da nije video predlog, rekao je da "ne bi bio protiv".

U intervjuu za NewsNation prošlog meseca, Prins je odbacio tvrdnje da je predlog za "privatnu vojsku", rekavši: "To je bio memorandum generisan da opisuje kako ostvariti logistiku potrebnu za premeštanje miliona ljudi koje žele da deportuju."

Prinsove napore podržava mreža bliskih Trampovih saveznika koji su, u mnogim slučajevima, bili potisnuti od strane više etabliranih republikanskih figura u prvoj administraciji – ali su postali ključni insajderi u prvim nedeljama druge.

Neki trenutni i bivši zvaničnici tiho su otkrivali Prinsu svoje stavove o nekim od njegovih nedavnih predloga pre nego što ih formalno predstavi Beloj kući, prema rečima dva izvora upoznata sa situacijom.

Među Prinsovim najbližim saveznicima, kako su rekli izvori, su sekretar za odbranu Pit Hegset i direktor Nacionalne obaveštajne agencije Tulsi Gabard. Prins je bio svedok karaktera za Gabard, koja je provela nedelje kao jedan od administrativnih kandidata koji su bili kontroverzni, zbog zabrinutosti nekih republikanskih senatora u vezi sa njenim kvalifikacijama.

Gabard je zvanično imenovana prošlog meseca i sada vodi iste obaveštajne agencije koje obično smatraju Prinsa "radioaktivnim", kako je rekao jedan visoki zvaničnik, koji je ukazao na "prtljag iz vremena vođenja Blekvotera i sukobe interesa kasnije".

Gurao se u Mar-a-Lago?

Prinsov lobistički napor se intenzivirao nakon Trampove pobede u novembru. Uoči inauguracije 20. januara, nastojao je da se ponovo postavi u orbitu predsednika, kontaktirajući saveznike koji su pomagali u procesu tranzicije kako bi predstavio različite planove za korišćenje privatnih izvođača, rekli su izvori.

Prins je takođe nekoliko puta posetio Trampov odmaralište Mar-a-Lago tokom ovog perioda – pridružujući se vernim pristalicama MAGA i drugima koji su tražili uticaj u novoj administraciji dok su odavali počast predstojećem predsedniku.

Izvori kažu da je Prins sebi postavio cilj da postane svojevrsni "savetnik iz senke" novoj administraciji, posebno kada je u pitanju reforma američkog imigracionog sistema.

Prins je rekao saradnicima da je njegov interes za Bukela prvi put pobuđen skoro tačno pre godinu dana na konzervativnoj godišnjoj konferenciji CPAC koja se održala nedaleko od Vašingtona, navodi CNN pozivajući se na izvore.

Prins, član upravnog odbora CPAC-a, bio je iza scene kada je Bukelov konvoj stigao u zakazano vreme za njegov govor. Prins je ispričao kako ga je impresionirao odziv radnika u kuhinji i osoblja konvencije koji su dočekali Bukelov dolazak uz ovacije i transparente.

Bukeleov govor od 23 minuta koji je održao kada je izašao na binu vešto je ispričao priču o njegovom političkom usponu i objavi rata bandama u njegovoj zemlji. Publika konzervativnih aktivista i poznatih ličnosti odgovorila je sa ovacijama.

O zatvorima ni reči, ali zato o surfovanju

Šest meseci kasnije, Prins je bio u El Salvadoru, obilazeći poznati mega zatvor CECOT, koji je postao dobro poznati ključni deo Bukelovog frontalnog napada na nasilnu banditsku kulturu koja je harala zemljom u godinama koje su prethodile njegovoj prvoj izbornoj pobedi.

Prins je rekao saradnicima da je bio impresioniran populacijom zatvorenika koju je smatrao "poslušnom" i potpuno pod kontrolom stražara, uprkos njihovoj nasilnoj prošlosti. Sledećeg dana, Prins je prvi put sreo Bukelea.

Rekao je Bukeleu da je video njegov govor na CPAC-u, koji je, kako je rekao, "bio fantastičan", prema snimku njihovog sastanka koji je podeljen sa CNN-om.

Prins je potom rekao da je bio "veoma impresioniran" onim što je video u CECOT-u i obećao da će "ponosno otići i ispričati dobru priču" koju je verovao da zatvor predstavlja kada se vrati u SAD. Ideja da El Salvador može da koristi proširenu verziju svog zatvorskog modela za suočavanje sa kriminalnim ilegalnim imigrantima iz SAD-a po delimičnoj ceni u odnosu na smeštanje tih ljudi u američkim objektima "davała je mnogo smisla", rekao je Prins kasnije svojim saradnicima, prema izvoru koji je upoznat sa slučajem.

Kada su ga pitali o njegovom odnosu sa Prinsom, osoba koja je upoznata sa Bukeleovim međunarodnim poslovima rekla je za CNN: "Predsednik Bukele je izuzetno strateški orijentisan u svojim poslovnim i diplomatskim pregovorima. On ne bi ušao u dogovor sa nekim poput Prinsa da veruje da će to dovesti do podele između El Salvadora i Sjedinjenih Država. Ovo je nešto što bi on temeljno proverio pre nego što preduzme bilo kakve privatne ugovore."

Prins je takođe podelio svoje mišljenje o drugom aspektu privlačnosti El Salvadora.

"Surfovanje je fantastično", rekao je Prins kasnije tokom epizode svog podcasta "Off Leash". "Postoji fantastična kultura surfovanja na pacifičkoj obali – veoma je jeftino, dobra hrana i neki zaista cool surf centri."

(Telegraf.rs)