Danijel je proveo 15 dana u Gvantanamu: "Tamo je pakao. Već sam se bio predao. Svaki dan umireš malo po malo"

Sa lisicama na rukama i nogama, vezan nogu uz nogu s drugim pritvorenicima, Hoze Danijel Simankas Rodriges bio je ukrcan u avion. Rečeno mu je da će biti prebačen u Majami.

Međutim, nekoliko sati kasnije, kada su sleteli, Danijel i ostali putnici prebačeni su u autobus sa prozorima prekrivenim kesama. Već tada je sumnjao gde su stigli - Gvantanamo, ozoglašeni zatvor na Kubi, gde su SAD držali zarobljene pripadnike Al Kaide i drugih terorističkih organizacija.

Preporučujemo

Ono što Danijel nije mogao ni da zamisli bilo je da će njegova noćna mora trajati narednih 15 dana, prenosi CNN.

Simankas je bio jedan od 177 Venecuelanaca deportovanih iz Sjedinjenih Američkih Država, koji su prebačeni u američku pomorsku bazu na Kubi,  mera koju su organizacije za ljudska prava oštro kritikovale, tvrdeći da baza nije odgovarajuće mesto za smeštaj migranata. Danijel tvrdi da može da potvrdi ove optužbe.

"U prostoru gde su me smestili imao sam samo čaršav i jastuk. Hranu gotovo da nisam ni dobijao i bio sampotpuno izolovan", kaže on.

Jedini zvuci koji su ga pratili u onome što opisuje kao "pakao" bili su "krikovi drugih zatvorenika", koje je slušao danima. Iskustvo je bilo toliko nepodnošljivo da je, kaže, "čak razmišljao o samoubistvu".

Iako su mu u jednom trenutku rekli da će biti deportovan, 30-godišnji Venecuelanac je strahovao da nikada više neće videti svojih petoro dece.

"Već sam se potpuno predao. To je prava tortura, zatočeništvo. Nisi živ. Tu si, ali nisi živ. Ne znaš da li je dan ili noć, ne znaš tačno koliko je sati, jedeš loše, i svakim danom umireš malo po malo. Plakao sam svakog dana tih 15 dana", ističe Danijel.

Kaže da je za dve nedelje samo dva puta mogao da se istušira, i to uz lisice na rukama, pod strogim nadzorom i detaljnom proverom. Osećao se kao da ga tretiraju kao teroristu.

Najviše pamti glad koju je trpeo tokom boravka u Gvantanamu. Dobijao je tri obroka dnevno, ali male porcije hrane koju ne pamti po dobrom. „Lizao sam tanjir“, kaže, ne zato što mu je hrana bila ukusna, već zato što je bio izgladneo.

Na upit CNN povodom ovih navoda, Američka služba za imigraciju i carinu (ICE) odbila je da komentariše slučaj, pozivajući se na tekući sudski proces. Sudski dokumenti navode da je Simankas ponovo ilegalno ušao u SAD nakon što je prethodno deportovan, što on negira.

Više od mesec dana nakon što je najavila prebacivanje migranata u Gvantanamo i stvaranje prostora za smeštaj oko 30.000 deportovanih, Trampova administracija obustavila je izgradnju šatora u bazi. Prema dobro obaveštenom izvoru koji je želeo da ostane anoniman do prekida je došlo zbog zabrinutosti da ove strukture ne ispunjavaju standarde pritvora. Iako se šatori ne koriste, još uvek ima migranata u pritvorskom centru baze i u Operativnom centru za migrante.

Dug put do pakla

Kao i mnogi imigranti, Simancas kaže da je ilegalno stigao u Sjedinjene Države u maju 2024. kroz opasnu Darijen džunglu. Ranije je živeo u Ekvadoru, gde je, kako kaže, ostao do 2022. Zatim je proveo izvesno vreme u Panami, Kostariki i Meksiku dok je nastavio put ka severu. Celo ovo putovanje je bilo usmereno na pronalaženje boljeg života, kaže on.

"Od malih nogu radio sam u građevinarstvu, prvo kao radnik, a zatim kao građevinski predradnik u Venecueli, Ekvadoru i Kostariki. Hteo sam isto da radim u Americi".

Međutim, kada je stigao u Sjedinjene Države, bio je zatočen i proveo je osam dana u saveznom zatvoru, a zatim u američkom Imigracionom centru. Mesecima je čekao na deportaciju. Tokom ispitivanja je rekao da je rođen u Marakaju, država Aragua, što je detalj za koji veruje da je možda uzbunio američke zvaničnike. Tada su videli da ima tetovaže, za koje kaže da ih ima od svoje 16. godine. Zvaničnici su počeli da mu postavljaju pitanja kako bi utvrdili da li ima veze sa venecuelanskom kriminalnom bandom Tren de Aragua, koju Sjedinjene Države smatraju terorističkom grupom.

"Ja sam bio jedini koga su izdvojili, samo zato što su rekli da sam sa Marakaj… Za njih sam već bio deo Tren de Aragua", rekao je Danijel, dodajući  da su ga odmah optužili da je kriminalac.

Njegov boravak u Gvantanamu okončan je 20. februara, kada su Venecuelanci koji su držani u vojnoj bazi odvedeni u Honduras, a zatim su ih preuzele venecuelanske vlasti.

Vlada predsednika Nikolasa Madura saopštila je da traži hitno oslobađanje Venecuelanaca koji su "nazakonito zatovreni u Gvantanamu":

"Oni nisu kriminalci, oni nisu loši ljudi, oni su ljudi koji su emigrirali kao posledica sankcija Sjedinjenih Država u Venecueli, mi ih pozdravljamo kao produktivnu snagu, sa zagrljajem ljubavi", rekao je Maduro.

Skoro 8 miliona ljudi napustilo je Venecuelu od 2014. godine kao rezultat političke, ekonomske i socijalne krize u toj južnoameričkoj zemlji.

Već u svojoj zemlji, Danijel se ponovo susreo sa majkom i decom, koji su ga zagrlili, suznih očiju, zagrljajima i poljupcima.

"Velika je sreća što vidim svoju decu. Sjajna emocija", naveo je on.

Sada kaže da želi da pokuša da pronađe priliku da radi ono što je oduvek radio - u građevinarstvu i ostav iza sebe nadu da će ispuniti američki san, jer prvo želi da ispuni svoje snove.

"Razgovarao sam i sa drugima  svi imaju traume. Ako su sve to uradili da spreče naš povratak u zemlju, uspeli su. Hteli su da nam zadaju traumu, uspeli su", zaključuje Danije.

(Telegraf.rs)