Šta će Tramp učiniti ako Putin ne pristane na primirje u Ukrajini? Na stolu par opcija, svi će znati ko je...

Kako su posle dogovora sa ukrajinskom stranom u Džedi poručili zvaničnici iz Bele kuće "lopta je sada u Putinovom dvorištu", a američki predsednik Donald Tramp ima nekoliko opcija ukoliko zvanična Moskva ne odgovori pozitivno na ponudu.

Tim Donalda Trampa do sada je imao pristup prema ruskim zahtevima, koji bi se mogao blago nazvati popustljivim, pristajući na nekoliko njih čak i pre nego što su započeli pravi napori za postizanje mirovnog sporazuma. Međutim, sada se situacija promenila, prenosi britanski Telegraph.

Preporučujemo

U Džedi, Sjedinjene Američke Države su uspele da podstaknu Ukrajinu da prihvati njihov predlog za 30-dnevni prekid vatre. Sveobuhvatniju pauzu u borbama u odnosu na britanski i francuski plan, koji je predviđao samo obustavu napada iz vazduha i sa mora. Lopta je sada, kako je rekao američki državni sekretar Marko Rubio, na ruskoj strani terena.

Ruski predsednik Vladimir Putin do sada nije pokazao mnogo znakova spremnosti da pristane na prekid vatre, s obzirom na to da su njegove trupe u ofanzivi u Ukrajini i da iz dana u dan sužavaju ukrajinsku teritoriju u zapadnom delu Kurske oblasti.

Na svojoj godišnjoj konferenciji za novinare u decembru, Putin je rekao da bi pauza u borbama samo omogućila Ukrajini da se ponovo naoruža i obnovi svoje vojne zalihe. Međutim, ruski predsednik sada se suočava s dilemom. Kako je rekao Rubio, ako Rusija ne pristane na sporazum, "znaćemo ko je prepreka miru".

Trampova administracija, koliko god to sada delovalo neočekivano, mogla bi potom da pokaže određenu osvetničku nepredvidivost po kojoj je njen lider poznat i u potpunosti se okrenuti podršci Kijevu.

Sigurno je da će Tramp, kada ove sedmice obavi telefonski razgovor s Putinom, pokrenuti pitanje rizika od toga da Moskva odugovlači ili odbije sporazum koji je na stolu.

Diplomatska reintegracija

Tramp ima nekoliko aduta u rukavu. Najznačajniji je njegova spremnost da ponudi Moskvi izlaz iz diplomatske izolacije i omogući joj učešće u nizu zajedničkih ekonomskih projekata, ali pod uslovom da pristane na 30-dnevni prekid vatre.

Putin odavno smatra prisustvo trupa NATO blizu ruskih granica neprihvatljivim izazovom. Postoje nagoveštaji da bi, u sklopu konačnog mirovnog sporazuma, Tramp mogao povući deo od 30.000 američkih vojnika stacioniranih u Evropi, čime bi Moskvi dao više prostora u onome što smatra svojom sferom uticaja.

Tramp bi mogao sugerisati da je jedini način na koji bi mogao doneti tako kontroverznu odluku taj da Putin odmah dokaže svoju spremnost za mir - što bi obojici lidera omogućilo da iznenade one zapadne političare koji su predviđali suprotno. Pored toga, Tramp može povezati ponovno primanje Rusije u G7 i druge diplomatske forume sa brzim prihvatanjem primirja.

Za Putina, 30-dnevna pauza u borbama, period u kojem verovatno ne bi mogao značajno preoblikovati situaciju na frontu, bila bi relativno mala cena u zamenu za eventualnu normalizaciju odnosa sa SAD i ostvarenje njegovog cilja da ograniči prisustvo NATO.

Da bi ga podstakao u tom pravcu, moguće je zamisliti Trampa kako ruskom lideru predstavlja kompletan spisak mogućih diplomatskih i ekonomskih projekata, poput zajedničkog razvoja Arktika, i poručuje mu da će za svaki dan kašnjenja u prihvatanju ovog prekida vatre sve više tih opcija nestajati sa stola.

Ublažavanje sankcija

Druga ključna tačka pritiska odnosi se na mere koje su Sjedinjene Američke Države već uvele protiv Rusije - pre svega na sankcije.

Ranije ovog meseca, Donald Tramp je prvi put pokazao znake frustracije u vezi s Moskvom, upozorivši da je spreman da uvede nove sankcije režimu ukoliko nastavi da "nemilosrdno napada" Ukrajinu dok on pokušava da postigne mirovni sporazum.

Vašington ima relativno malo prostora za dodatno pooštravanje mera protiv ruske industrije, njen trgovinski suficit je već više nego prepolovljen (sa 337 milijardi na 151 milijardu dolara) zahvaljujući postojećim ograničenjima u energetskom, rudarskom i luksuznom sektoru. Međutim, SAD bi mogle uvesti sekundarne sankcije državama koje su do sada pomagale Rusiji da ih izbegne, na primer, Indiji, koja je u velikim količinama kupovala rusku naftu.

S druge strane, američki predsednik bi mogao izraziti spremnost da ukine sankcije na rusku energetiku, što je jedan od ključnih zahteva Moskve, ali samo ako se prekid vatre od 30 dana sprovede u delo.

"Zaustavite borbe i odmah možemo početi razgovore o ukidanju sankcija", mogao bi poručiti Tramp.

Postoje i konkretni ustupci koje bi Tramp mogao ponuditi ruskom lideru, poput otkupa projekta Severni tok 2 i nadgledanja rada gasovoda koji bi ponovo transportovali ruski gas u Evropu.

Vojna ograničenja

Poslednji izvor američkog uticaja odnosi se na vojnu pomoć i isporuke oružja Ukrajini. Putinove trupe su brzo napredovale u Kursku nakon što je Tramp odlučio da obustavi deljenje obaveštajnih podataka (nakon razgovora u Džedi u utorak, ove informacije su ponovo postale dostupne).

Ruski predsednik će sigurno pokušati da uključi takvu vrstu podrške u dogovor o početnom prekidu vatre. To sigurno ne bi bilo po volji Kijevu i njegovim evropskim saveznicima, ali Tramp bi ponovo mogao da suspenduje vojnu pomoć, predstavljajući taj potez kao deo svoje namere da deluje kao "neutralni" posrednik u mirovnom procesu.

Ako je to "šargarepa", onda su "štapovi" jasni: značajno povećane isporuke tenkova, projektila i oklopnih borbenih vozila.

"Ovo je vaša prilika. Prihvatite je, jer bolju nećete dobiti", mogao bi privatno reći američki predsednik.

(Telegraf.rs)