Rusija dala SAD listu zahteva za primirje, na spisku i ova 3 najvažnija? Okončanje rata u Ukrajini nikad bliže

Rusija je SAD-u predstavila listu zahteva za dogovor o okončanju rata protiv Ukrajine i resetovanju odnosa s Vašingtonom, tvrde za Reuters dve osobe upoznate s tom temom. Nije jasno šta je Moskva tačno uključila na svoj popis ali izvori su opisali pojmove kao široke i slične onima koje je ranije predstavila. Nije poznato ni da li je spremna da se uključi u mirovne pregovore s Kijevom pre prihvatanja zahteva, navodi agencija.

Ruski i američki službenici razgovarali su o uslovima tokom privatnih i virtualnih razgovora poslednje tri nedelje, rekli su izvori. Uslove Kremlja su opisali kao široke i slične zahtevima koje je prethodno iznosio Ukrajini, SAD-u i NATO-u.

Preporučujemo

Američki predsednik Donald Tramp rekao je juče da američki službenici odlaze u Rusiju na razgovore o američko-ukrajinskom sporazumu o 30-dnevnom primirju i putu prema mirovnim pregovorima.

Moskva traži od Zapada da se pozabavi "korenskim uzrocima" rata

Raniji ruski uslovi uključivali su i ova tri najvažnija: nečlanstvo Kijeva u NATO-u, sporazum da se ne raspoređuju strane trupe u Ukrajini i međunarodno priznanje tvrdnje predsednika Vladimira Putina da Krim i četiri pokrajine pripadaju Rusiji.

Rusija je poslednjih godina takođe zahtevala od SAD-a i NATO-a da se pozabave onim što je nazvala "korenskim uzrocima" rata, uključujući širenje NATO-a prema istoku. Tramp čeka Putinov odgovor o tome hoće li pristati na 30-dnevno primirje za koje je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u utorak rekao da će ih prihvatiti kao prvi korak prema mirovnim pregovorima.

Putinova predanost mogućem sporazumu o prekidu vatre još je neizvesna, a detalji se tek trebaju finalizirati. Neki američki službenici, zakonodavci i stručnjaci strahuju da bi Putin, bivši časnik KGB-a, iskoristio primirje kako bi intenzivirao, kako kažu, pokušaj podele SAD-a, Ukrajine i Evrope i potkopao sve pregovore.

Ruska ambasada u Vašingtonu i Bela kuća nisu odmah odgovorili na zahtev za komentar.

U Kijevu je ukrajinski predsednik Zelenski pozdravio ovonedeljni sastanak u Saudijskoj Arabiji između američkih i ukrajinskih službenika kao konstruktivan i rekao da bi se potencijalni 30-dnevni prekid vatre s Rusijom mogao iskoristiti za izradu šireg mirovnog sporazuma.

Moskva je postavila mnoge od sličnih zahteva tokom poslednja dve decenije, a neki su ušli i u službene pregovore s SAD-om i Evropom. Ranije je Moskva o njima razgovarala s Bajdenovom administracijom na nizu sastanaka krajem 2021. i početkom 2022., dok su desetine hiljada ruskih vojnika na ukrajinskoj granici čekali naredbu za invaziju.

Uključivali su zahteve koji bi ograničili vojne operacije SAD-a i NATO-a od istočne Evrope do središnje Azije.

Iako je odbacila neke od uslova, Bajdenova administracija nastojala je da spreči invaziju sarađujući s Rusijom oko nekoliko njih, prema dokumentima američke vlade koje su pregledali Reuters i više bivših američkih službenika. Napor je propao i Rusija je napala 24. februara 2022.

Nacrt iz Istanbula kao polazište?

Američki i ruski službenici poslednjih su nedelja rekli da bi nacrt sporazuma o kojem su Vašington, Kijev i Moskva raspravljali u Istanbulu 2022. mogao biti polazište za mirovne pregovore.

U tim razgovorima Rusija je zahtevala da Ukrajina odustane od svojih NATO ambicija i prihvati trajni status bez nuklearnog oružja. Takođe je zahtevala veto na akcije zemalja koje žele pomoći Ukrajini u slučaju rata.

Trampova administracija nije objasnila kako pristupa pregovorima s Moskvom. Dve strane, podseća Reuters, vode dva odvojena razgovora - jedan o ponovnom postavljanju američko-ruskih odnosa, a drugi o mirovnom sporazumu u Ukrajini.

(Telegraf.rs)