Zašto stanovnici Grenlanda žele nezavisnost od Danske? Povod je toliko potresan da će vas zaprepastiti

Zašto stanovnici Grenlanda, najvećeg ostrva na svetu, žele da se otcepe od Danske? Jedan od najvažnijih razloga je toliko potresan da je ostavio duboke traume ne samo na žene naroda Inuita, grenlandskih domorodaca, već i na sve koji su za taj slučaj čuli.

Teško da se može naći država koja u svojoj istoriji nema mračne strane i tajne za koje želi da ostanu što je dublje moguće zakopane i zaboravljene. Takav slučaj je i sa Danskom, koja zvanično poseduje prava na Grenland. Iako je s vremenom toj teritoriji dala široku autonomiju, ostalo je nešto preko čega Grenlanđani ne žele da pređu.

Ako se u obzir uzme da ova teritorija sa jedva 56.000 stanovnika mahom živi od ribolova, te da polovinu njenog budžeta popunjava vlada iz Kopenhagena, na prvi pogled bi se reklo da Grenlanđani, sa pasošem države koja je članica EU i NATO, nemaju ekonomske razloge da streme ka nezavisnosti. Mada, i po tom pitanju bi situacija mogla da bude kudikamo bolja...

Afera "spiralsagen"

Ali, postoji nešto šta daleko prevazilazi pare u džepu - poniženje koje je nemoguće zaboraviti i preko kojeg se ne može preći. U slučaju Grenlanđana, odnosno njihovih žena, to se desilo jednim od najkontroverznijih programa kontrole rađanja  - ugrađivanjem spirala ženama i devojčicama bez njihovog znanja i odobrenja.

Od 1966. godine, kada je počela kampanja koja je danas poznata kao "afera spirala", do 1970. tamošnjim ženama i devojkama ugrađeno je 4.500 kontraceptivnih spirala u matericu. Tada je bilo nešto više od 9.000 plodnih žena, devojaka i devojčica. Neke od njih su imale svega 12 godina. Ta strategija, u sklopu danske kampanje kontrolisanja narastajućeg stanovništva grenlandskih Inuita, nastavljena je do 1975. godine.

"Moja tuga me je potpuno ophrvala"

Najšokantniji istorijski slučaj je onaj Suzane Kislen, koja danas ima 75 godina, pisao je BBC.

Posle rutinskog pregleda dok je bila u petom mesecu trudnoće sa drugim detetom, lekar joj je rekao da želi da abortira bebu zbog prethodne ginekološke komplikacije. Ona kaže da je ta "komplikacija" rešena još pre trudnoća i da je ona bila savršeno zdrava. Uprkos tome, oni su ipak pokrenuli prekid trudnoće - ona kaže da je to zahtevalo ni manje ni više nego 31 injekciju - ali beba nije umrla.

Konačno, u sedmom mesecu, ona je počela da se porađa i njena beba je umrla u roku od sat vremena od porođaja.

U roku od nekoliko sati, ona tvrdi da je četiri puta pokušana da joj se stavi spirala, pre nego što je konačno rekla lekaru da prestane sa tim. Ona kaže da je dugo posle zamišljala kako čuje bebu, za koju je kasnije saznala da je bila dečak, kako plače u njenoj kući.

"Moja tuga me je potpuno ophrvala."

Ona kaže da zahteva izvinjenje danskih vlasti pre nego što bude bilo prekasno.

"Imala sam oko 13 godina... Uvek ću se sećati bola"

Naja Libert je jedna od žena kojoj je silom ugrađena spirala u sklopu danske "Kampanje spirale" - u njenom slučaju, 1975. godine.

"Imala sam oko 13 godina. Imala sam osećaj da me probadaju noževima."

Njena školska drugarica Holga, koja danas ima 62 godine, imala je 14 godina kad joj je stavljena spirala.

"Potisnula sam veći deo toga", kaže ona, "ali ću se uvek sećati bola. Jako me je bolelo dugo godina."

Spirale za odrasle žene ugrađivane i devojčicama od 12 godina

U kampanji je korišćena rana verzija spirale po imenu "Lipes Lup". Ona je pravljena isključivo za odrasle žene koje su se već porađale, ali je ugrađivana u devojčice koje su imale nekad i svega 12 godina.

"Ne mogu da zamislim bol koji biste osećali kad vam ugrade ovu stvar u taj mali otvor", kaže ginekološkinja Aviaja Zigstad.

Komplikacije koje su proistekle od ugrađivanja "Lipes Lupa" u devojčice i devojke varirale su od obilatog krvarenja, do infekcije, hroničnog bola i neplodnosti.

Nisu znale da imaju ugrađenu spiralu

Još koliko sredinom devedesetih, doktorka Zigstad je pronalazila spiralu u pacijentkinjama koje su dolazile na procenu plodnosti.

"Nisu znale da je imaju", kaže ona. "Pokušavale su da zatrudne 10 do 15 godina ne znajući u čemu je problem."

Naja, koja radi kao terapeutkinja za traume, kaže da je činjenica da je iskustvo ugrađivanja te spirale za neke bilo poražavajuće, uz odsustvo osnovnih informacija, znači da su mnoge žene poput nje potisnule to iskustvo iz sećanja.

"Ja sam samo jedna iz traumatizovane generacije žena. Posledice su bile suviše teške da bi se s njima izašlo na kraj. Kao da smo kolektivno zaboravile sve to."

Rad na ličnoj traumi doveo do šokantnog otkrića

Šta više, Naja kaže da se i sama suočila sa sećanjem na to kad je počela da radi sa ličnim traumama u sklopu vlastite obuke. Počela je da se obraća drugim ženama preko Fejsbuka oko 2017. da bi otkrila ko je još imao takvo iskustvo. Narednih godina, na njen upit se javilo dvestotinak žena sa čitavog Grenlanda da kažu da su proživele nešto slično.

Ona sada vodi kampanju za zaštitu prava drugih žena pogođenih ovim skandalom.

Podkast koji je promenio stvari

Ali razmere čitave kampanje otkrivene su tek posle emitovanja danskog podkasta Spiralkampagnen ("Kampanja spirale") početkom 2022. godine. To je dovelo do sablažnjavanja čitave nacije.

Cilj kampanje bio je da se kontroliše rast stanovništva na Grenlandu, koji je skočio od pedesetih - zahvaljujući modernizaciji i boljem zdravstvu.

Ovaj rast, pored sve veće stope tinejdžerskih trudnoća, zabrinuo je danske vlasti.

Kampanja uspela, opao broj inuitskog stanovništva

Godine 1970, kampanja se smatrala "uspešnom" zato što je stopa plodnosti drastično opala, mada je nastavila da pada još neko vreme posle toga.

U osam godina od početka kampanje, od 1966. sve do 1974. godine kada je smanjena, natalitet na Grenlandu strmoglavio se sa sedmoro dece po ženi na 2,3.

Magnus Honik, aktuelni danski ministar zdravlja, kaže da ne postoji evidencija o tome kad je kampanja tačno obustavljena, tako da je otkrivanje toga jedan od zadataka aktuelne istrage.

"Plašim se da je to moglo da traje decenijama", rekao je on.

Tužba protiv Danske zbog kršenja ljudskih prava

Kako je u martu prošle godine objavio grenlandski mediji KNR, 143 žene kojima su danski lekari u Grenlandu tokom 1960-ih i 1970-ih bez njihovog pristanka ugradili spirale sada tuže dansku državu.

One su se odlučile na ovaj korak jer danska vlada nije reagovala na odštetni zahtev koji su podnele još u oktobru prošle godine.

Tada je 67 žena tražilo po 300.000 danskih kruna zbog kršenja ljudskih prava. U međuvremenu se broj žena koje traže odštetu povećao na 143, čime ukupna tražena suma sada iznosi oko 43 miliona kruna.

Prema rečima Naje Libert, predstavnice žena, one više ne mogu da čekaju da danska vlada odgovori na njihov zahtev.

"Vlada je mogla da reaguje brže, ali samo odugovlače. Najstarije među nama imaju više od 80 godina i ne možemo više da čekamo. Dok smo žive, želimo da povratimo svoje dostojanstvo i poštovanje prema sopstvenim matericama. Nijedna vlada ne treba da odlučuje da li ćemo imati decu ili ne", izjavila je Naja Libert.

Prema rečima advokata Madsa Praminga iz advokatske kancelarije Ehmer Praming, slučaj predstavlja jasno kršenje ljudskih prava.

"Država je odlučila da ne shvati ozbiljno ovaj slučaj i da ignoriše odštetni zahtev. Zato smo primorani da se obratimo sudu, jer nam je to jedina preostala opcija", rekao je Praming za KNR.

Otkriće jezivih novijih slučajeva: "Kako to da se ne sećam?"

Ali, BBC je sakupio svedočanstva žena o mnogo skorijoj nedobrovoljnoj kontracepciji.

Kad je Bebijan imala 21 godinu, išla je da joj se stavi spirala - samo da bi čula šokantnu vest da je već ima u sebi.

"Sećam se kako su mi se suze slivale niz obraze i kako sam im govorila da ne shvatam kako već imam spiralu u sebi... Kako to da se ne sećam kad su mi je stavili?"

Bebijan smatra da je jedini put kad je spirala mogla da joj bude stavljena bez njenog znanja kad je imala abortus sa 16 godina, početkom 2000-ih.

Naredne četiri godine patila je od abnormalnih bolova u abdomenu koji su bili toliko jaki da ne bi mogla da se popne uza stepenice.

"Išla sam u bolnicu više puta i nisu znali šta nije u redu sa mnom... Bol bi se javljao kad bih dobila menstruaciju, ali bi dolazio i kad je nisam imala."

Želela je da zatrudni, ali nije uspela da začne ni posle godinu dana.

"Svaki put kad bih dobila menstruaciju, rasplakala bih se", kaže Bebijan.

Odlučila je da pauzira sa pokušajima na nekoliko meseci i da joj stave spiralu, kako su je savetovale prijateljice - pogrešno - jer će to navodno da joj pospeši plodnost.

I tada je otkrila da je već ima u sebi.

Tražila je da joj je izvade, odustala je od planova da joj se stavi nova i zatrudnela je u roku od nekoliko meseci.

Spirala ugrađena tokom rutinske operacije: Lekar negirao dok nije slučajno otkrivena

Iskustvo Mire (to joj nije pravo ime) još je skorijeg datuma.

Ona je 2019. saznala da joj je stavljena spirala kad ju je lekar otkrio tokom medicinskog pregleda.

"Bila sam šokirana", kaže ona.

Jedini put kad je mogla da joj se stavi bez njenog znanja, smatra Mira, bilo je tokom rutinske operacije na materici 2018.

Osećala je jake bolove još godinu dana posle operacije.

Ona kaže da je njen lekar to uporno odbacivao, sve dok nije otkrivena spirala tokom temeljnog pregleda.

Mira, koja danas ima 45 godina, kaže da joj je lekar rekao da joj je spirala probušila matericu.

Iscrpljena od zdravstvenog stanja za koje veruje da ga je izazvala spirala, odlučila se da joj u potpunosti odstrane matericu. Ali ona kaže da operacija nije bila uspešna - više ne može da ima intimne odnose zato što svaki put to dovodi do obilnog krvarenja i neizdrživog bola.

Spirala nije bila jedina tajno ugrađivana kontracepcija

Izgleda da spirala nije jedina sprava koja je ugrađivana u deo ženskog stanovništva Grenlanda bez njihovog znanja.

Anita (nije joj pravo ime) probudila se posle abortusa 2011. sa nečim što opisuje kao "tupi osećaj u ruci", za koju je videla da je umotana u zavoj.

Pošto je pitala danskog doktora za to, on joj je objasnio da je to kontraceptivni implantat - mala, fleksibilna plastična cevčica koja se stavlja pod kožu nadlaktice.

"Narušen mi je telesni integritet"

Anita, koja danas ima 31 godinu, kaže da joj je doktor objasnio da joj je implantat ugrađen zato što je to bio njen četvrti abortus.

"Bilo je jezivo... zaista je prešao svaku granicu", kaže ona.

"Osećala sam se kao da mi je narušen telesni integritet."

Ona je zahtevala da joj se to ukloni, što on nije bio voljan da učini.

Tek kad je počela da cepa zavoj, preteći da će sama izvaditi implantat, doktor je pristao da ga ukloni.

"Morate da primate ovu injekciju..."

Dvadesetosmogodišnja Sara, čije ime je takođe promenjeno, kaže da se i ona probudila posle operacije i da je došla do šokantnog otkrića.

Bilo je to 2014. i dobila je opštu anesteziju za rutinski zahvat posle pobačaja, ali se probudila na to da joj danska sestra ubrizgava kontraceptivno sredstvo Depo Provera.

"Nisam znala šta je to, a ona me nije pitala da li to želim", kaže Sara. "Samo mi je rekla da treba da dolazim u bolnicu na svaka tri meseca da bih ga dobila."

Ona kaže da joj sestra nije čak ni rekla ime leka.

A čim je saznala kako se lek zove, morala je da ode na internet da bi saznala nešto više o njemu.

Sara je odučila da nastavi da ga koristi nekoliko godina, ali kaže da kad je prestala da ga uzima da bi ona i njen muž mogli da imaju bebu, trebalo joj je nekoliko godina da zatrudni.

Ona kaže da joj nije bilo rečeno da Depo Provera može da utiče na njenu menstruaciju i do 12 meseci posle poslednje injekcije.

Jasni dokazi

Prema rečima Madsa Praminga, koji je u kontaktu s danskim državnim advokatom, država ne želi da odgovori na odštetni zahtev pre završetka zvanične istrage o ovom pitanju.

Istragu su u maju 2023. pokrenule grenlandska i danska vlada, ali ona ima za cilj samo da ispita istorijske okolnosti sterilizacija, a ne i da utvrdi da li su prekršena ljudska prava. Zato Praming smatra da čekanje na njen završetak nije potrebno.

"Mislim da je ovo način da se stvar prolongira, jer danska vlada ne želi da se suoči sa slučajem. Ali ovo neće nestati samo od sebe, a sada kada je podneta tužba, dobićemo odgovor", rekao je on.

Upitan da li bi bilo brže sačekati završetak istrage 2025. godine i pokušati postići nagodbu, Praming je odgovorio:

"Naprotiv. Već znamo da je postojala 'spirala kampanja'. Ako čekamo do 2025. ili kasnije, bićemo na istom mestu gde smo sada. Imamo dokaze, pa zašto da čekamo u slučaju koji traje već predugo?"

Razočaranje i borba za pravdu

Naja Libert takođe smatra da trenutna istraga neće nužno ići u korist žena, zbog čega im je sudski postupak jedini način da povrate dostojanstvo.

"Ovo znači da ja i moje sestre u ovoj borbi povratimo svoju jednakost i duh, koji su nam bili narušeni. Ova zajednička borba je deo velikog procesa isceljenja", rekla je ona.

Premijerka Danske Mete Frederiksen posetila je u junu prošle godine Grenland, gde su žene iz ovog slučaja demonstrirale u Nukuu. Tada je rekla:

"Ovo je izuzetno bolna tema. Ili je u pitanju generacija pre vas ili generacije posle vas koje ste izgubili i o kojima ste danas govorili. Znam da je teško i da vas duboko pogađa. Duboko pogađa i mene. Zato vam puno hvala i obećavam da vas neću zaboraviti", rekla je Frederiksen demonstrantkinjama.

Međutim, Naja Libert je razočarana. Kako je rekla, od premijerke nisu čuli "nešto što bi makar ličilo na izvinjenje".

Marja Aktar, pravna šefica pri Institutu za ljudska prava u Kopenhagenu, ocenila je da je u pitanju istorijski značajan i ozbiljan slučaj, naročito jer su mnoge žene bile maloletne kada su im ugrađene spirale. Ona ga je opisala kao "kršenje ljudskih prava ogromnih razmera – i po broju potencijalnih žrtava i po sistematičnosti povreda koje su se dogodile".

Danskoj preti tužba za genocid?

"To je direktan genocid koji je danska država sprovela nad grenlandskim stanovništvom. Sada imamo osnova da to kažemo", izjavio je predsednik grenlandske vlade Mute Egede u programu Deadline danske televizije DR u decembru, preneo je KNR.

Time je jasno stavio do znanja da grenlandska vlada smatra da je Danska počinila genocid nad grenlandskim narodom.

Naaja Natanielsen, koja je predstavnica grenlandske vlade u ovom slučaju, tvrdi da ova izjava odražava stav vlade koji postoji već duže vreme.

"Mi politički smatramo da je reč o genocidu kada danska država godinama sistematski ograničava mogućnosti grenlandskih žena da rađaju. Za nas tu nema dileme", rekla je za KNR.

"Danska bi trebalo da bude osuđena, ako je moguće"

Izjava grenlandske vlade dolazi pre završetka njihove sopstvene istrage o ovom slučaju, koja treba da bude završena u septembru ove godine.

Ova istraga trebalo bi da proceni da li su ženama kojima su postavljeni kontraceptivni ulošci bez pristanka prekršena ljudska prava. Nezavisna istraživačka grupa takođe treba da proceni da li se danski napori da smanji stopu nataliteta na Grenlandu mogu klasifikovati kao genocid.

Ako stručnjaci zaključe da postoji pravni osnov za takvu kvalifikaciju, grenlandska vlada je spremna da slučaj iznese pred Međunarodni krivični sud, koji sudi u predmetima genocida i zločina protiv čovečnosti.

Danci ne veruju u nepravedan tretman Grenlanda

Kako je KNR objavio krajem februara ove godine, većina Danaca ne veruje da je Grenland nepravedno tretiran od strane njihove zemlje.

Iako je danska premijerka pred kamerama priznala da postoje "mračne stranice" u odnosu između Danske i Grenlanda, u danskom društvu ne postoji široko prihvaćeno mišljenje o kolonijalnoj nepravdi prema Grenlandu, piše KNR.

To pokazuje novo istraživanje javnog mnjenja koje je sprovela agencija Voxmeter za Ritzau, sa 1022 ispitanika, u periodu od 12. do 16. februara.

• 54,8% ispitanika smatra da je Danska generalno tretirala Grenland uglavnom pravedno;
• 25,8% smatra da je Danska tretirala Grenland uglavnom nepravedno;
• 19,4% nije sigurno.

Ovi podaci ukazuju na duboku podelu između Danca i Grenlanđana, kaže Ulrik Pram Gad, viši istraživač na Danskom institutu za međunarodne studije.

To stavlja zajednicu Kraljevine pred izazov, jer Grenlanđani i Danci žive u različitim iskustvima poslednjih 300 godina.

Istraživanje pokazuje da se dva naroda ne suočavaju s istom istorijom, smatra on.

Za Grenlanđane, rezultati istraživanja imaju jasnu poruku: To ukazuje na potrebu za većim informisanjem o danskoj kolonijalnoj prošlosti i nepravdama koje su se dogodile, kaže Aja Čemnic, grenlandska poslanica iz partije IA.

Danska država je već zvanično priznala nepravde koje su počinjene prema Grenlandu tokom vremena, podseća ona.

Na primer, premijerka Mete Frederiksen izvinila se zvanično "eksperimentalnoj deci" i dodelila im odštetu zbog toga što su oduzeta od svojih porodica i poslata u Dansku kako bi bila odgajana da postanu "više Danci".

Očekuju se i dalja zvanična priznanja nepravdi. Trenutno se sprovodi istorijska istraga o odnosima između Danske i Grenlanda, u kojoj je "kampanja spirala" deo istraživanja.

Za Aju Čemnic, ovi podaci ukazuju na nedostatak danskog obrazovanja o grenlandskoj istoriji.

Zapanjujuće je da se u drugim istraživanjima pokazuje da do 70% danske omladine nije imalo nastavu o Grenlandu, zaključuje KNR.

(Telegraf.rs)