Iracionalna demografska politika Vladimira Putina osuđena je na potpunu propast: Zašto?

Stopa nataliteta u Rusiji jedna je od opsesija predsednika Vladimira Putina, jer on vidi porast populacije kao načn da se pomogne u obnovi ruskog imperijalizma.

Putin redovno govori o demografskim trendovima koje bi želeo da vidi i postavlja ciljeve za zvaničnike, koji pak bezuspešno pokušavaju da reše problem sa povećavanjem finansijskih davanja za novorođenčad.

Preporučujemo

Kako bi se ispunili predsednikovi zahtevi na polju demografije ruski zvaničnici su spremni da donesu odluke na štetu ekonomije i socijalnog mira, navodi se analiti portala Carnegie endowment, koju prenosimo:

Poslednjih meseci, Putin je više puta govorio o pitanju populacije. U 2023. godini, stopa nataliteta u Rusiji iznosila je 1,41 (odnosno, u proseku je na 100 žena tokom njihovog života rođeno 141 dete), što je najniži nivo u poslednjih 17 godina. Prema Putinovim rečima, cilj za 2030. od 1,6 nije dovoljno ambiciozan, već bi Rusija trebalo da teži stopi od 2,3.

Na sednici Državnog saveta u decembru 2024. godine, Putin je pomenuo ruskog hemičara Dmitrija Mendeljejeva (oca periodnog sistema elemenata), koji je 1906. godine predvideo da će Rusija do kraja 20. veka imati 600 miliona stanovnika. Iako moderni demografi smatraju da je Mendeljejevljeva procena bila pogrešna, Putin je više puta izjavio da su samo katastrofe poput svetskih ratova, revolucije i raspada Sovjetskog Saveza sprečile ostvarenje tog broja.

U Putinovom umu, povećanje nataliteta usko je povezano s njegovom drugom opsesijom, ponovnim sticanjem teritorija koje su nekada bile pod kontrolom Sovjetskog Saveza i Ruskog carstva. Zapravo, ova dva pitanja predstavljaju ključne stubove celokupnog Putinovog projekta, koji sebe vidi kao iscelitelja istorijskih trauma Rusije.

Reference na Mendeljejeva su dovoljan dokaz da su Putinovi demografski snovi upravo to - snovi. Ipak, birokrate i članovi ruske elite moraju da se potrude da njegovi snovi postanu stvarnost.

Postoje dve glavne struje u Putinovoj demografskoj politici - ultrakonzervativna i pragmatična. Prvu čine Ruska pravoslavna crkva i njen poglavar, patrijarh Kiril, kao i biznismeni i zvaničnici poput uticajnih tajkuna Konstantina Malofejeva i braće Kovalčuk. Oni promovišu radikalne ideje, posebno potpunu zabranu abortusa. Putin smatra da su njihova rešenja jednostavna, razumljiva i potencijalno efikasna.

Ultrakonzervativci su već ostvarili značajan napredak u sprovođenju svoje agende. Na primer, Rusija je 2024. godine zabranila "propagandu bezdetnosti" (čajld fri propaganda). Međutim, potpuna zabrana abortusa je mnogo kontroverznija. Ovakav potez nema široku podršku i verovatno bi naštetio popularnosti režima.

Zbog toga su politički stratezi Kremlja pokušali da uguše takve rasprave. Umesto toga, Rusija se odlučila za restrikcije na regionalnom nivou. Na primer, neke lokalne vlasti su zabranile ženama da obavljaju abortuse u privatnim klinikama, a uvedene su i nove kazne za lekare koji budu uhvaćeni u podsticanju žena na prekid trudnoće. Guverner Vologdske oblasti čak je obećao potpunu zabranu abortusa.

Pored represivnih mera, zvaničnici nude i podsticaje. Čak 11 regiona uvelo je finansijske isplate studentkinjama koje rode dete. Ovo dolazi kao dodatak isplatama koje se već dodeljuju majkama kroz program "Maternitetski kapital" (koji nudi veću sumu za drugo dete). Takođe, postalo je nezakonito otpustiti samohrane roditelje sa decom mlađom od 16 godina.

Jedan od razloga zbog kojih su ruski zvaničnici toliko revnosni u pokušajima da preokrenu demografske trendove jeste činjenica da je stopa nataliteta sada jedan od zvaničnih ključnih pokazatelja učinka (KPI) na osnovu kojih ih njihovi nadređeni ocenjuju. A ovo je jedno od onih pitanja gde je teško manipulisati brojkama, novorođenčad se ne može izmisliti niotkuda.

Naravno, postoji jednostavno rešenje za demografski problem Rusije. Stopa nataliteta naglo je opala nakon invazije na Ukrajinu, a ruski muškarci svakodnevno ginu na frontu. Pored toga, strah od mobilizacije i opšta nestabilnost utiču na odluku ljudi da li će zasnovati porodicu. Cene osnovnih potrepština rastu zbog zapadnih sankcija, a rekordno visoke kamatne stope čine kupovinu stana putem kredita gotovo nemogućom. Međutim, Putin ne vidi ove probleme jer oni ruše njegov optimistični narativ o skorom povratku Rusije u "zlatno doba".

Putin, takođe, ne veruje da socijalni i ekonomski problemi mogu ometati rast populacije. Na decembarskoj sednici Državnog saveta izjavio je da "dobrostojeće" zemlje Evrope i Azije, sa višim prihodima i većom podrškom za majke, imaju čak i nižu stopu nataliteta od Rusije.

Umesto toga, Putin voli da ističe da dve ruske regije sa najvišom stopom rađanja - Čečenija i Tuva, imaju prihode daleko ispod nacionalnog proseka. Iz toga izvodi zaključak da je ključni faktor u demografiji  "tradicija i porodične vrednosti".

Ovakav stav, naravno, ide na ruku ultrakonzervativcima, koji tako dobijaju prećutno odobrenje da lobiraju za još nepopularnije mere, poput zabrane abortusa ili poreza na bezdetnost.

Predsednikovi demografski planovi savršen su primer destruktivnih kontradikcija kasnog putinizma. Iako Putin želi da ostane upamćen kao lider koji je prevazišao traume 20. veka, pokušaj povećanja nataliteta dok istovremeno vodi veliki rat očigledno je iracionalan.

Putin potcenjuje značaj ekonomskih problema i previše se oslanja na "tradicionalne vrednosti". To znači da će i dalje biti sklon podršci ultrakonzervativcima. Istovremeno, pokušaji zvaničnika da ostvare nerealne demografske ciljeve, čak i po cenu urušavanja ekonomije, završiće neuspehom.

Sve agresivniji pritisci da se porodice primoraju na rađanje dece samo će povećati anksioznost u društvu. U međuvremenu, niko unutar sistema neće se usuditi da Putinu objasni stvarne razloge zbog kojih je stopa nataliteta u zemlji toliko niska.

(Telegraf.rs)