EKSKLUZIVNO Ambasadorka Izraela u Srbiji za Telegraf: Jevrejski i srpski narod imaju mnogo toga zajedničkog

Ambasadorka Izraela u Srbiji, Avivit Bar-Ilan, ostvarila je san kada je postavljena za predstavnika te zemlje u postojbini svojih predaka. Njen otac rođen je u Beogradu, baka i deka u Pančevu, a za Srbiju je vežu ne samo koreni, već i divne uspomene njenih najmilijih.

U ekskluzivnom intervjuu za Telegraf.rs, ambasadorka je pričala o svojim vezama sa Srbijom, o posebnosti izraelskih žena i tome kako su i ona i njene ćerke služile vojsku, ali i o ključnim pitanjima koja trenutno oblikuju političku i bezbednosnu situaciju na Bliskom istoku.

Preporučujemo

Razgovarali smo o sve važnijoj saradnji između Izraela i Srbije, naporima za postizanje mira u pregovorima sa Hamasom, kao i o izazovima u vezi sa puštanjem talaca.

Ambasadorka je za Telegraf.rs osvetlila detalje o diplomatskim naporima, ali i ukazala na ključne korake koje obe strane moraju preduzeti kako bi mogao da se osigura održiv mir.

• Vaša Ekselencijo, zanimljivo je da ste povezani sa Srbijom ne samo kroz vaš rad. Vaš otac je rođen u Beogradu, a vaša baka i deda u Pančevu… Koliko vam ovo „prethodno znanje“ o našoj zemlji, kulturi i tradicijama pomaže u vašem radu?

Najbolji način da objasnim svoja osećanja jeste da kažem da se ovde osećam kao kod kuće, od prvog dana kada sam stigla u Srbiju. Činjenica da se ponovo povezujem sa svojim korenima ovde u Srbiji mi naravno mnogo pomaže u vršenju svojih dužnosti ovde kao ambasadorke Izraela. Veoma sam uzbuđena što služim ovde u Republici Srbiji. Moje postavljenje ovde je ostvarenje sna i veoma sam počastvovana što sam ovde.

• Nedavno je obeležen Međunarodni dan žena, pa bih želela da istaknem jednu zanimljivu činjenicu o Izraelu, konkretno o ženama. Poznato je da žene u Izraelu služe u vojsci, ali one su i izuzetno važan link u celokupnom bezbednosnom sektoru. Žene u Izraelu zauzimaju vodeće pozicije u bezbednosnim agencijama, što nije slučaj u većini drugih zemalja. Šta to žene u Izraelu čini posebnim?

Žene iz Izraela jesu posebne, to je činjenica. Učešće izraelskih žena u vladi i sistemu bezbednosti Izraela počelo je još u prvim danima Izraela. Imali smo žene borce u pokretu otpora, još pre nego što je država Izrael osnovana. Žene su regrutovane u vojsku, imamo obavezni vojni rok. Ne znam da li znate ili će vas iznenaditi to da je moja majka služila vojsku. Takođe sam i ja služila vojsku, kao i moje dve ćerke. Štaviše, moja mlađa ćerka sada je aktivni vojnik u izraelskoj vojsci.

Za nas je to veoma prirodno. Naravno, sa tačke gledišta žena, nismo uvek zadovoljne. Mislimo da ima prostora za unapređenje položaja žena u vojsci i sektoru odbrane. Veoma smo ponosni na presudu Vrhovnog suda iz 1995. godine, kada je mlada žena želela da postane pilot u vazduhoplovnim snagama, ali u to vreme ženama nije bilo dozvoljeno da budu primljene i prođu obuku za pilote u izraelskoj vojsci. Ona se obratila Vrhovnom sudu i pobedila je u tom slučaju. Od te godine, čak 95 odsto pozicija na borbenim dužnostima u izraelskoj vojsci otvorene su i za žene.

Veoma sam ponosna i na ulogu koju su žene odigrale u poslednjem ratu sa kojim smo suočeni, ratu protiv Hamasa. Ne znam da li znate da, kada su izraelski avioni napali Teheran pre nekoliko meseci, neki od pilota koji su sedeli u kokpitu su bile žene piloti. Ta uloga žena boraca tokom napada na Izrael 7. oktobra, prvog dana kada je izbio rat, bila je veoma važna, presudna... One su spasile živote mnogih nevinih civila, i neke od njih su stradale na dužnosti i svi treba da čuvamo sećanje na njih.

• S obzirom na vašu impresivnu biografiju i stručnost u oblasti bezbednosti, kakvo je Vaše mišljenje o globalnoj bezbednosnoj situaciji. Svesni smo svega što se dogodilo u Vašoj zemlji, kao i svega što se dešava u Ukrajini… Po Vašem mišljenju, da li ćemo i dalje živeti u turbulentnim vremenima ili možemo da se nadamo održivom miru na svim frontovima?

Definitivno se suočavamo sa promenama na svetskom nivou. Na Bliskom istoku se suočavamo sa tektonskim promenama koje su počele izbijanjem rata 7. oktobra i dovele do velikih promena u regionu i to i dalje traje. Sa početkom rata Izrael se suočavao sa napadima sa šest različitih frontova - od Hamasa u Gazi, od Hezbolaha u Libanu, od šiitskih pobunjeničkih grupa u Siriji, u Iraku, Huta u Jemenu... I tu su direktni napadi na Izrael iz Irana, sa stotinama raketa kojima su gađali Izrael.

I nakon više od 15 meseci od početka rata, zadovoljna sam rezultatima i činjenicom da je Iran izgubio uticaj na svoje proksije u regionu. Izgubili su i veliki deo svog uticaja. Sad je pred nama nova era, u kojoj je nova vlada formirana u Libanu i Hezbolah je sada, u velikoj meri, izgubio snagu i dominantnu poziciju koju je imao mnogo godina unazad.  Nadam se i molim za bolju budućnost naroda Libana.

Što se tiče Sirije, još je rano da bi se ocenili rezultati, ali je definitivno da su proasadovske snage i Hezbolah tamo gubitnici. Sada bi trebalo da vidimo da li će tamošnji novi režim biti dovoljno umeren i da li će želeti da sarađuje sa regionom. Svakako, sa uključivanjem administracije Donalda Trampa, takođe se nadamo da će biti postignut regionalni sporazum u našem regionu, o stalnom prekidu vatre u Gazi, koji bi dodatno mogao da dovede do mirovnog sporazuma Izraela sa svim svojim susedima i drugim zemljama, sa kojima još nemamo mirovne sporazume, kao na primer sa Saudijskom Arabijom. Naravno, naredni meseci bi trebalo da dovedu do pozitivnog razvoja događaja.

• Prošlo je 17 meseci od stravičnog napada Hamasa na Izrael, a uskoro će proći i dva meseca otkako je dogovoren prekid vatre. Međutim, Hamas i dalje drži više od 50 ljudi u zatočeništvu. Kako napreduju pregovori? Ima li naznaka da će svi talaci biti oslobođeni uskoro?

Sada ulazimo u veoma dramatičnu fazu pregovora, koja će odrediti sudbinu talaca koji su ostali u Gazi. Procene su da je oko 54 toaca i dalje u rukama Hamasa. Od tog broja više od 20 je i dalje živo. Svedočenja talaca koji su se vratili iz Gaze su stravična, opisuju grozne uslove, izgladnjivanje, ponižavanja... Neki od njih su mučeni u zatvorima, nisu videli svetlost dana po 15, 16 meseci, i tretirani su veoma, veoma loše.

Izraelska delegacija bi trebalo da ide u Katar u Dohu na nastavak pregovora. Znaćemo u narednih nekoliko dana da li će ovo dovesti do produženja prekida vatre koje bi dovelo do vraćanja svih talaca, uključujući i Alona Ohela, mladog izraelskog pijanistu, koji ima 24 godine i dvojno državljanstvo - izraelsko i srpsko.

Tome se veoma nadam i pozivam na njegovo oslobađanje. Ovaj mladić zaslužuje bolju budućnost. On nije uradio ništa, već je plesao, na festivalu koji je održan u blizini granice sa Gazom. Odatle su ga kidnapovali pre 17 meseci.

• Kada govorimo o Alonu Ohelu, da li imate bilo kakvih informacija o njegovom stanju, kao i o stanju preostalih talaca?

Jedan od talaca koji je pušten bio je u zatočeništvu sa Alonom i on nam je ispričao, veoma detaljno, u kakvom je Alon stanju. Kao prvo, on nije mogao da prepozna Alona sa fotografije. Jer Alon, otkako je u zatočeništvu, izgleda veoma loše i ne liči na mladića sa fotografija. Kako smo razumeli, izgubio je mnogo na težini. Noge su mu vezane 24 sata, sedam dana u nedelji... Najveći problem je to što, kada je kidnapovan, bio je ranjen i izgubio je vid na jednom oku. Veoma smo zabrinuti da će sve to uticati i na vid na drugom oku.

Njegova situacija je veoma ozbiljna i njemu je hitno potrebna medicinska nega i on mora da bude pušten što pre.

• Građani i dalje svakodnevno okupljaju na Trgu Talaca u Tel Avivu. Scene su veoma emotivne, a njihov apel je jasan. Kakva je trenutna situacija u Izraelu u pogledu javnog mišljenja? Kakav je život u Izraelu sada? Da li se život vratio u kibuce koji su bili brutalno napadnuti u oktobru 2023. godine?

Definitivno se naše društvo i država Izrael suočavaju sa jednim od najtežih trenutaka još od trenutka osnivanja države. Svedočili smo takvim zverstvima i stravičnim napadima na Izrael sa šest različitih strana. Veoma sam ponosna na građane Izraela, na njihovu otpornost i ponosna sam što sam deo toga jer, izraelsko društvo je dokazalo da ma šta da se dogodi, tu smo da ostanemo, zajedno, da podržimo jedni druge i da pobedimo u ovom ratu.

Treba da razumete da svi ti vojnici, koji se bore u ratu - naši sinovi, naši muževi, naše supruge - mnogi od tih vojnika koji se bore su rezervisti. Napustili su posao, gde god da su radili, ostavili su posao i otišli na front i tamo se bore mesecima.

Poziv da se taoci oslobode, meni kao majci, kao ženi je moralna obaveza. Da vratimo te nevine ljude natrag njihovim kućama. Oni ništa nisu uradili, a kidnapovani su u svojim pidžamama, tog jutra, te subote 7. oktobra. Oni zaslužuju, moralna je obaveza svih nas da ih vratimo kući. To je ono što se dešava na trgu u Tel Avivu, poziva se na to da se oni odmah vrate.

• Kako komentarišete izjave predsednika SAD Donalda Trampa i njegovu jasnu poruku Hamasu o tome šta će se desiti ako ne oslobode taoce? Da li mislite da će Hamas ozbiljno shvatiti njegove reči i osloboditi otete i predati tela preminulih?

Da sam Hamas, sigurno bih to uradila, jer mislim da Hamas, nakon što su videli šta se dogodilo u našem komšiluku, razumeju da bi njihova alternativa mogla da bude mnogo gora. U smislu da su videli šta se dogodilo Ismailu Hanijeu (ubijen 31.jula 2024. u Teheranu, bombom postavljenom u kompleksu koji je čuvala Iranska revolucionarna garda, op.aut.) i Jahja Sinvaru (ubijen 16. oktobra 2024. u napadu IDF u Pojasu Gaze, op.aut.), njihovim liderima koje su likvidirale izraelske snage. Šta se desilo Hasanu Nasralahu (ubijen 27. septembra 2024.u napadu IDF na Bejrut, op.aut.), koji je takođe izgubio život. Treba da izaberu između sporazuma i potpune destrukcije. Nadam se da će doneti pravu odluku.

Naravno, veoma smo zahvalni predsedniku Trampu, zahvalni na tome što je uložio sav svoj trud da bi obezbedio sporazum o prekidu vatre i da bi bili pušteni preostali taoci.

• Izrael je od početka uživao snažnu podršku SAD, da li je podrška ostatka sveta još uvek tako snažna kao što je bila nakon napada?

Veoma sam zahvalna za svu podršku prijatelja Izraela u vremenima krize. Znate kako se kaže: "Prijatelj u nevolji pravi je prijatelj". Posebno bih želela da se zahvalim na prijateljstvu Srbiji, srpskoj vladi i predsedniku Vučiću, koji su bili srdačni ne samo na rečima, već u podršci državi Izrael u jednom od naših najtežih trenutaka ikad. Predsednik Izraela Isak Hercog je, prilikom posete Srbiji pre nekoliko meseci, bio veoma srdačno dočekan i to je jedan od primera jakih veza koje naše dve zemlje imaju. Takođe, poseta srpskog ministra spoljnih poslova Marka Đurića Izraelu pre oko dve nedelje takođe je bila veoma važna i značajna. Razgovarali smo o našoj bilateralnoj saradnji i načinima kako da je proširimo, jer jevrejski i srpski narod imaju toliko toga zajedničkog. Tako je prirodno za nas da radimo više zajedno, da se dopunjujemo.

• Kako vidite odnos između naših zemalja u ovom trenutku, kako da to poboljšamo u političkom, a posebno u ekonomskom smislu?

Potencijal je ogroman. Defititivno, to je jedan od mojih ciljeva ovde kao ambasadorke. Da naše bilateralne ekonomske veze proširimo i da ih podignemo na jedan viši nivo. Tokom susreta i razgovora dva predsednika saopštili su da je cilj da se udvostruči obim trgovine.

Još jedna od misija svakako jeste povećanje naših turističkih veza, da Air Serbia ponovo krene da leti za Izrael. U ovom trenutku izraelske avio-kompanije lete u Srbiju. Broj izraelskih turista koji posećuju Srbiju se povećava, pogotovo prošle godine, i to u godini rata...A to je zbog toga što se ljudi osećaju veoma prijatno kada dođu i posete prijateljsku zemlju. Zaista se nadam da ćemo za godinu dana biti svedoci velikog porasta broja turista koji posećuju Izrael, kao i izraelskih turista koji dolaze da posete Srbiju.

• Još jedna stvar koja nas povezuje je sport, i svakako moramo spomenuti Makabi. Prisustvovali ste njihovim utakmicama, da li klub i igrači zaista smatraju Beograd drugim domom?

Zaista je neverovatno i to je još jedan primer srdačne dobrodošlice koju Izraelci dobijaju ovde u Srbiji. Ovo je druga sezona da Makabi Tel Aviv igra u Beogradu i toliko smo oduševljeni, ne samo zbog srdačne dobrodošlice, već i podrške. Znate, svaki izraelski navijač, koji se vrati u Izrael, postaje novi ambasador Srbije i Izraela, jer se svi vrate sa toliko mnogo pozitivnih osećanja i priča o tome kako su veoma srdačno dočekani ovde. Zaista se nadam da će iduće godine Makabi moći da se vrati i da igra u Izraelu, da će rat biti završen i da neće biti potrebe za trećom sezonom. Svakako, ovo pokazuje iznova koliko su jake veze između dva naroda i hvala Srbiji što je ugostila Makabi Tel Aviv.

(Telegraf.rs)