Dan po dan, kako je Tramp okrenuo Ameriku prema Rusiji: Neočekivane odluke i postupci američkog predsednika

Za samo sedam nedelja od povratka u Belu kuću za drugi mandat, Donald Tramp je preokrenuo pristup SAD invaziji na Ukrajinu i sve više tretira Rusiju ne kao protivnika, već kao saveznika.

Nakon što je odbacio deceniju usklađenosti sa Evropom protiv ruske agresije (Rusija je pripojila Krim još 2014. godine), predsednik SAD je suspendovao vojnu pomoć i obaveštajne podatke Kijevu i rekao da mu je "lakše" da sarađuje sa Rusijom nego sa Ukrajinom, preneo je The Guardian.

Preporučujemo

Evo vremenske linije poteza Trampove administracije prema očigledno novom savezu za relaciji Moskva - Vašington.

12. februar: Telefonski razgovor Trampa i Putina za početak pregovora o okončanju rata

Moskovski politički krugovi su bili oduševljeni nakon što je Tramp obavio direktan telefonski poziv Putinu, tokom kojeg su se dvojica lidera dogovorila da započnu bilateralne pregovore o okončanju rata u Ukrajini.

Poziv koji je trajao 90 minuta predstavljao je Putinov najznačajniji diplomatski uspeh u poslednjim godinama, a takođe je naneo udarac trogodišnjem naporu Zapada da izoluje ruskog predsednika. Tramp je razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim tek nakon poziva sa Putinom, praktično namećući uslove razgovora ukrajinskom predsedniku.

Ruski zvaničnici su rekli da su u toku pripreme za susret licem u lice između Trampa i Putina. Ruski predsednik je takođe pozvao Trampa da poseti Moskvu, što bi, ako bude prihvaćeno, bilo prvo putovanje američkog predsednika u Rusiju još od od 2009.

12. februar: Isključuje članstvo Ukrajine u NATO

Na isti dan kada je obavljen razgovor Trampa i Putina, američki sekretar za odbranu Pit Hegset isključio je mogućnost članstva Ukrajine u NATO.

Hegset je, govoreći na samitu u Briselu, rekao da je "nerealno" da Ukrajina očekuje povratak svojih granica od pre 2014. godine, i insistirao da bi svaki mirovni sporazum morao da bude postignut uz "sposobne evropske i neevropske trupe", naglasivši da te trupe neće dolaziti iz SAD.

14. februar: Ignorisanje rata u Ukrajini i napad na evropske saveznike u Minhenu

Evropski lideri su bili zaprepašćeni kada je američki potpredsednik Džej Di Vens lansirao oštar ideološki napad na saveznike Vašingtona i postavio pitanje da li SAD i Evropa još uvek imaju zajednički cilj.

Od Vensa se očekivalo da u svom govoru na ovogodišnjoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji govori uglavnom o pitanjima vezanim za rat u Ukrajini, ali umesto toga, sukob gotovo da nije spomenuo, već je tvrdio da prava pretnja za Evropu ne dolazi od Rusije ili Kine, već od onoga što je nazvao povlačenjem sa "najosnovnijih vrednosti" zaštite slobode govora.

18. februar: Sastanak za poboljšanje diplomatskih odnosa SAD i Rusije

Visoki zvaničnici SAD i Rusije sastali su se u Rijadu u Saudijskoj Arabiji kako bi održali svoje najopsežnije visoke pregovore od početka ruske invazije na Ukrajinu, tokom kojih su se dogovorili da rade na okončanju rata i poboljšanju diplomatskih i ekonomskih odnosa između Vašingtona i Moskve.

Pregovori u Rijadu, na kojima su prisustvovali američki sekretar države Marko Rubio i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, označili su tektonske promene u pristupu Vašingtona Moskvi i dramatičan raskid sa naporima Džozefa Bajdena da izoluje Rusiju.

19. fabruar: Tramp okrivljuje Kijev za rat i poziva na izbore u Ukrajini

Donald Tramp je okrivio vlasti u Kijevu za rusku invaziju i izjavio da je razočaran zbog toga što se Zelenski žalio da je izostavljen iz američko-ruskih razgovora u Saudijskoj Arabiji. Tramp je takođe pozvao Zelenskog da održi izbore u Ukrajini, koji su odloženi zbog invazije. Prema Ustavu izbori u Ukrajini su odloženo dok u zemlji vlada vanredno stanje.

Kasnije istog dana Tramp je pojačao napade na Zelenskog nazivajući ga "diktaotrom" i navodeći da mu je bolje da požuri jer bi mogao da ostane bez zemlje.

24. februar: Glasanje sa Rusijom o rezolucijama UN

U dramatičnoj promeni transatlantskih odnosa, SAD su se razdvojile od svojih evropskih saveznika i stale na stranu Rusije u glasanju u Ujedinjenim nacijama povodom treće godišnjice ruske invazije na Ukrajinu.

SAD su se pridružile Rusiji, Belorusiji i Severnoj Koreji u glasanju protiv rezolucije koju je izradila Evropa na Generalnoj skupštini UN, a koja je osudila ruske akcije i podržala teritorijalni integritet Ukrajine. Bio je to prvi put od početka ruske invazije da su SAD glasale protiv rezolucije koju je podržala Ukrajina.

SAD su potom izradile i glasale za rezoluciju u Savetu bezbednosti UN koja je pozivala na "brzo okončanje konflikta", ali nije sadržala kritiku Rusije. Kremlj je pohvalio Vašington zbog "mnogo uravnoteženijeg" stava i podržao rezoluciju.

28. februar: Javno kritikovanje i svađa sa Zelenskim u Ovalnom kabinetu

Na sastanku u Ovalnom kabinetu koji će sigurno biti zapamćen kao jedna od najvećih diplomatskih katastrofa u modernoj istoriji, Tramp i Vens su se udružili da javno kritikuju i ponižavaju Volodimira Zelenskog pred kamerama.

Zelenski je došao u Vašington da razgovara o sporazumu o mineralima sa SAD koji je trebalo da otvori put ka primirju sa Rusijom. Umesto toga, sastanak je postao uperen u optužbe i haos, a zajednička konferencija za novinare na kojoj je trebalo da se potpiše sporazum je otkazana.

1. mart: Povlačenje iz borbe protiv ruskih sajber pretnji

Trampova administracija je javno i privatno signalizirala da ne veruje da Rusija predstavlja sajber pretnju za nacionalnu bezbednost SAD ili kritičnu infrastrukturu, što predstavlja radikalni zaokret od dugogodišnjih obaveštajnih procena.

Analitičari u Agenciji za sajber bezbednost i infrastrukturalnu sigurnost (CISA) su dobili naređenje da ne prate i ne izveštavaju o ruskim pretnjama, iako je ovo ranije bilo glavni fokus agencije.

3. i 5. mart: Suspendovana vojna pomoć i deljenje obaveštajnih podataka sa Ukrajinom

Nedugo nakon što je došlo do incidenta u Ovalnom kabinetu, Trampova administracija je suspendovala vojnu pomoć i obaveštajne podatke sa Ukrajinom, kao deo pritiska na Kijev da sarađuje sa planovima Bele kuće za pregovore o mirovnom sporazumu sa Rusijom.

Savetnik za nacionalnu bezbednost SAD, Majk Volc, potvrdio je da su SAD "napravile korak unazad" i da preispituju "sve aspekte" svog odnosa sa Ukrajinom. On je sugerisao da bi vojna pomoć mogla da bude obnovljena ako Kijev pristane da učestvuje u pregovorima koje predvode SAD.

Takođe, izveštaji su sugerisali da Trampova administracija priprema plan za obnovu odnosa sa Rusijom i ukidanje sankcija Kremlju, kao deo šireg pregovaračkog procesa sa Moskvom o poboljšanju diplomatskih i ekonomskih odnosa.

7. mart: Tramp tvrdi da je "lakše" raditi sa Moskvom nego sa Kijevom

Govoreći pred novinarima u Ovalnom kabinetu nakon masivnog raketnog i napada dronovima na Ukrajinu u kome je prema poslednjim podacima poginulo više od 20 osoba, Tramp je rekao da mu je "lakše" da sarađuje sa Rusijom nego sa Ukrajinom i da Putin "želi da okonča rat".

"Verujem mu," rekao je Tramp kada su ga pitali da li veruje da Putin još uvek želi mir.

"Iskreno, nalazim da je teže, zapravo, da se bavim Ukrajinom. Oni nemaju karte." Dodao je da je "uvek imao dobar odnos" sa Putinom.

Pitanje o tome da li ruski lider koristi pauzu u deljenju obaveštajnih podataka i vojnoj pomoći Ukrajini, Tramp je odgovorio: "Mislim da on radi ono što bi bilo ko drugi radio".

(Telegraf.rs)