Ovo je čovek koji ponovo naoružava Evropu i koga Putin želi mrtvog: Već je bio na meti njegovih ubica

Armin Paperger je verovatno najvažniji čovek u Evropi u ovom trenutku. Njegove fabrike, koje pripadaju nemačkoj odbrambenoj kompaniji Rajnmetal, proizvode oružje za iscrpljene arsenale Evrope i bojno polje u Ukrajini.

Ali biti čovek koji ponovo naoružava Evropu ima i svoju lošu stranu - Vladimir Putin, predsednik Rusije, želi njegovu smrt, prenosi britanski Telegraf.

Preporučujemo

Tokom sastanka sa visokim ruskim komandantima prošle godine, Putin je odao svojevrsno uvijeno priznanje Papergerovim sposobnostima time što ga je čak četiri puta javno kritikovao. GRU, ruska vojna obaveštajna služba, shvatila je poruku i skovala plan za atentat na izvršnog direktora nemačke kompanije.

Armin Paperger verovatno duguje svoj život američkoj obaveštajnoj službi, koja je otkrila zaverenički plan i upozorila nemačke kolege. Tako je u januaru uspeo da dočeka svoj 62. rođendan.

"Pretnja je bila ozbiljna. Nije bila neposredna, u smislu da je neko već bio na putu sa pištoljem, ali bila je deo šireg ruskog delovanja na nemačkom tlu", rekao je jedan nemački bezbednosni izvor

Nakon što mu je verovatno spasila život, Amerika sada pruža Papergeru najveći profesionalni izazov koji bi jedan proizvođač oružja mogao da zamisli - da ponovo naoruža ceo kontinent, koji je postao samozadovoljan kada je reč o ceni mira.

Američki predsednik Donald Tramp je učinio nemoguće, šokirao je Nemačku i njene saveznike i primorao ih da otvore kapije masovnom povećanju vojnih izdataka. Fridrih Merc, budući nemački kancelar, obećao je da će uložiti "koliko god bude potrebno", a Bundestag će uskoro izmeniti ustav kako bi izuzeo odbrambene troškove iz zakonskog ograničenja državnog duga.

U četvrtak je EU odobrila plan vredan 800 milijardi evra za jačanje odbrambene potrošnje širom Evrope. Nakon decenija smanjenja svojih oružanih snaga, Evropa sada tretira PVO sisteme, tenkovsku municiju i granate kalibra 155 mm na isti način kao što je u početku pandemije kovid-19 tretirala zaštitne maske, rukavice i medicinske mantile, svi ih žele, a niko ih nema dovoljno.

Za Papergera glavni izazov nije kako da pronađe kupce, već kako da zadovolji ogromnu potražnju. Njegov uspeh ili neuspeh odrediće da li će Evropa uspeti da se ponovo naoruža u meri koja je potrebna da bi odvratila Rusiju od širenja agresije izvan Ukrajine.

Rajnmetal, sa sedištem u Diseldorfu, najveća je odbrambena kompanija u najvećoj evropskoj ekonomiji, koja će, ako Merc sprovede svoj plan, uskoro imati i najveći odbrambeni budžet u Evropi.

Paperger je već najveći evropski proizvođač municije za tenkove i artiljeriju. Prošle godine proizveo je 600.000 artiljerijskih granata, a do 2027. godine planira da poveća proizvodnju na 1,1 milion.

Rajnmeral je 2023. proizveo 150.000 tenkovskih granata, a prošle godine podigao je taj kapacitet na 240.000.

"Evropska odbrana mora postati nezavisna od SAD, kako Tramp zahteva, i masovno ojačati svoje oružane snage", kaže Bernd Atenstaedt, izvršni predsednik German Industry.

Ostvarenje ovog cilja zahtevaće radikalnu promenu u nemačkom javnom mnjenju, koje je decenijama bilo prožeto posleratnom filozofijom "nikad više". Činjenica da su Socijaldemokrate (SPD), tradicionalna stranka levice i mirovne politike, pristale da podrže ustavne promene radi povećanja vojnih izdataka, sugeriše da je ova transformacija već započela.

Jedna anketa prošle godine pokazala je da 58 odsto Nemaca podržava veće investicije u odbranu. Drugo istraživanje iz novembra otkrilo je da 50 odsto ispitanika podržava povećanje vojne potrošnje na između 3 i 3,5 odsto BDP, što bi značilo povećanje od najmanje 50 odsto u odnosu na trenutni nivo, dok je dodatnih 15 odsto bilo za još veće investicije.

"Istorijski gledano, na Nemačku je uvek vršen pritisak da se ne naoružava značajno. Ali vremena su se promenila. Uvek je poželjno da zemlje same proizvode vojnu opremu, ‘Nemačka na prvom mestu’, kako bi Tramp rekao", navodi dr Atenstaedt.

Teret ponovnog opremanja evropske odbrane pao je na jednog direktnog, praktičnog biznismena, rođenog 1963. godine u Donjoj Bavarskoj, kao sin vodoinstalatera.

Paperger je diplomirao mašinstvo na Univerzitetu Duisburg-Esen i pridružio se kompaniji Rajnetal sa 27 godina. Prvi posao mu je bio u kontroli kvaliteta, a do 2007. godine postao je šef odeljenja za oružje i municiju. Ušao je u upravni odbor kompanije 2012, a već sledeće godine postao izvršni direktor.

Jedan izvor iz nemačke industrije opisao ga je jednostavno kao "izvanrednog čoveka, s briljantnim instinktom za biznis".

Drugi izvor dao je nijansiraniju sliku ovog krupnog čoveka sede kose, koji intervjue daje s apsolutnim samopouzdanjem.

"On je klasičan tip alfa-mužjaka, a to ima i dobre i loše strane. Pozitivno je to što proaktivno analizira probleme i gura rešenja, a izuzetno je vešt u spoljnim komunikacijama. Negativna strana je hvalisava] komunikacija", dodao je izvor.

"Takođe, stiče se utisak da više uživa u uspehu svoje kompanije nego što ga zabrinjava raspadanje sveta".

"Dakle, da li je on dobar momak? Ne. Ali da li je možda tačno ono što je Evropi danas potrebno? Vrlo moguće".

Papergerov uspeh znači da nisu samo Rusi ti koji mu žele zlo, prošle godine krajnje levičarski aktivisti uspeli su da zapale njegovu letnju kuću u Donjoj Saksoniji.

Ipak, budući istoričari će se čuditi činjenici da je, kada je postao izvršni direktor Rajnmetala 2013. godine, nemački odbrambeni budžet jedva prelazio 1 odsto BDP, a javno mnjenje je bilo prilično zadovoljno slabom vojskom.

Tadašnja kancelarka Angela Merkel redovno je razgovarala s Putinom, pri čemu su se oboje ponosili time što tečno govore jezik onog drugog.

Tokom njenog mandata, Merkel je čvrsto verovala da bi "angažovanje" s Putinom moglo da ga pretvori u miroljubivog partnera Evrope, uprkos brojnim dokazima koji su ukazivali na suprotno, uključujući očigledno upozorenje u vidu ruske invazije na Gruziju 2008.

Godine 2014, samo godinu dana nakon što je Paperger preuzeo Rajnmetal, Putin je prvi put izvršio invaziju na Ukrajinu i pripojio Krim. Lideri NATO odgovorili su obećanjem da će povećati vojne budžete na minimum 2 odsto BDP.

Međutim, Merkel to obećanje nikada nije ispunila. Nastavila je da vodi prijateljske razgovore s Putinom, a čak je i dodatno povećala nemačku zavisnost od ruskog gasa, dajući Kremlju milijarde dodatnih prihoda kroz izgradnju gasovoda Severni tok 2.

A onda je došla 2022. godina i Putinova druga, ovoga puta punih razmera, invazija na Ukrajinu, koja je iznenada sve promenila. Novi nemački kancelar Olaf Šolc proglasio je "prekretnicu", i najavio specijalni fond od 100 milijardi evra za obnovu nemačke vojske.

Ipak, Šolc, koji se uvek pribojavao eskalacije sukoba s Rusijom, nerado je prihvatio ulogu najvećeg evropskog snabdevača Ukrajine oružjem, omogućivši Rajnmetalu nove ugovore, ali bez pravog entuzijazma.

"Čovek kog je nemoguće zaobići"

Nakon decenija smanjenja i zanemarivanja nemačkih oružanih snaga, Paperger je odmah shvatio da Šolcovih 100 milijardi evra neće biti dovoljno.

"Sto milijardi zvuči kao ogromna suma, ali nama je zapravo potreban paket od 300 milijardi da naručimo sve što je neophodno", rekao je za Rojters.

Sada, kada se Šolc sprema da napusti funkciju, kombinacija Putina i Trampa naterala je Nemačku da otvori slavine za vojnu potrošnju. Fabrike Rajnmetala rade punom parom, sedam dana u nedelji, u tri smene po osam sati, bez pauze za strugove i mašinske alate koji proizvode oružje neophodno za odbranu od Rusije.

Jedan izvor iz nemačke vlade opisao je Papergera kao "čoveka kog je nemoguće zaobići":

"Veoma je uticajan, odlučan i autoritativan. Kada bi tražio sastanak s vladom, stav je bio to je Paperger, moramo da odvojimo vreme. On zna koliko je važan i tako se ponaša. A u berlinskim političkim krugovima zna kako da otvori mnoga vrata".

Taj izvor je dodao da je Paperger "lice BDSV [nemačkog lobija odbrambene industrije], on je praktično cela ta organizacija. Nema ničega što pokušavaju da postignu bez njegovog odobrenja, što znači da ima ogroman uticaj".

Paperger koristi svaku priliku da poveća kapacitete Rajnmetala. Kada je prošle godine 900 radnika iz autoindustrije ostalo bez posla, on je pristao da zaposli mnoge od njih u novoj fabrici municije u Donjoj Saksoniji. Takođe planira da fabrike u Berlinu i Nojsu preusmeri sa proizvodnje automobilskih delova na proizvodnju granata.

To predstavlja povratak korenima Rajnmetala kao najvećeg nemačkog proizvođača municije. Osnovana 1889. godine, kompanija je proizvela nebrojene milione granata i metaka tokom oba svetska rata, sve dok svi njeni radnici nisu iznenada otpušteni nakon poraza u maju 1945.

Početkom 1950-ih, potreba za ponovnim naoružavanjem protiv tadašnje verzije ruske pretnje oživela je Rajnmetal, a danas, njegov sektor vojnih vozila, a ne municija, čini najveći deo prodaje.

Danas Rajnmetal proizvodi borbena vozila pešadije Links, koja ukrajinska vojska izuzetno ceni, kao i napredne sisteme protivvazdušne odbrane, nove tehnologije za obaranje bespilotnih letelica i glavne naoružanje i sistem za upravljanje vatrom tenka Leopard 2.

U razvoju je i novi glavni borbeni tenk za Evropu pod nazivom Panter, koji će koristiti veštačku inteligenciju za pronalaženje ciljeva. Nije ni čudo što Papergerov izvanredni spisak narudžbina premašuje 38 milijardi evra, dok su deonice Rajnmetala u protekloj godini porasle za 175 procenata.

"Naravno da zarađuje novac i da mu vrednost akcija raste, ali on se doživljava kao heroj", rekao je izvor iz sektora bezbednosti.

"Njegova kompanija funkcioniše kao velika porodica, što je vrlo zanimljivo jer stvara određenu lojalnost unutar firme, a to je korisno i za mere kontrašpijunaže".

Paperger je pokušao da ublaži imidž Rajnmetala sponzorstvom nemačkog fudbalskog kluba Borusija Dortmund.

"On je Rajnmetal, mogli bismo reći, izvukao iz ‘prljavog ugla’ u Nemačkoj i postavio ga na svetlo dana“, rekao je izvor iz bezbednosnih krugova.

"Naravno, ekstremni levičari ga mrze jer nije samo u vojnoj industriji, već je i kapitalista. Naravno da je na radaru Rusa, koji pokušavaju da mu zagorčaju život kako bi ga naterali da se povuče ili da njegova kompanija prestane da pruža podršku Kijevu.

Dok njegove fabrike rade na odbrani Evrope, Paperger je omražen među svim "pravim" neprijateljima. Ako Evropa ima još jednu, poslednju priliku za istinsku prekretnicu u odvraćanju Rusije, onda je on njena udarna sila.

(Telegraf.rs)