Moćne sile stvaraju "Koaliciju voljnih", biće ključ za mir u Ukrajini: 3 države rekle "ne", svi gledaju u SAD

"Koalicija voljnih" bi mogla da obezbedi trupe u Ukrajinu u slučaju prekida vatre. Ova fraza bila je centralna tema govora britanskog premijera Kira Starmera, nakon što su se evropski lideri okupili u Londonu gde su razgovarali o ključnim stavira za okončanje rata u Ukrajini.

Ova inicijativa, koja je predvođena Francuskom i Velikom Britanijom, mogla bi da obezbedi raspoređivanje trupa iz različitih zemalja u Ukrajinu kao mirovne snage kako bi odvratile ruskog predsednika Vladimira Putina da se ponovo naoruža i napadne.

Preporučujemo

Britanski premijer je rekao da Evropa mora da uradi težak posao u odbrani, a zatim je ukazao da je nekoliko država zainteresovano da bude deo te koalicije.

Šta je "Koalicija voljnih"?

Starmer je rekao da će Velika Britanija, Francuska i Ukrajina zajedno da rade na mirovnom sporazumu, koji bi u budućnosti mogao da bude predstavljen SAD. Zemlje posvećene na ovom "projektu" farmirale bi "Koaliciju voljnih".

Ove države bi po okončanju rata mogle da pošalju svoje vojnike dabudu garant mira.

"To mora da bude 'Koalicija voljnih' jer imate najmanje dve članice NATO-a - Slovačku i Mađarsku, koje stavljaju veto na sve što Putinu ne bi valjalo. Tako je i sa EU", rekao je analitičar Majkl Klark, piše SkyNews.

Ovaj pristup bi omogućio članicama NATO da deluju u grupi, ali ne pod okriljem NATO, kako bi se izbeglo da neke države stave veto jer to ne odobravaju ili ne žele da budu uključene.

Zanimljiv je i termin "Koalicija voljnih", koji je spomenuo Starmer. Moguće da su time želeli da podsete SAD na prethodnu upotrebu iste fraze - kada su Velika Britanija, Poljska i druge države pridružile američkoj invaziji na Irak.

Rusija je do sada u više navrata odbila ideju o bilo kakvim NATO ili drugm evropskim mirovnim snagama u Ukrajini.

Ko je deo koalicije?

Analitičar Klark kaže da je Starmer "vrlo stidljiv" po pitanju toga ko su "voljni". Inicijativu su pokrenule Velika Britanija i Francuska, tako da je vrlo verovatno da će obe države biti uključene.

Obe države imaju moćne vojske, a takođe poseduju i nuklearno oružje.

"Važno je to što će Francuska i Velika Britanija da vode koaliciju jer su dve najvažnije vojne sile u Evropi", rekao je Klark.

Baltičke države- Estonija, Litvanija i Letonija takođe će zajedno sa Finskom biti uključene u koaliciju. Sve četiri države su deo NATO i raniče se s Rusijom.

Italija bi takođe mogla da bude uključena, iako se premijerka Đorđa Meloni prošle nedelje sukobila sa Makronom u vezi sa tom idejom.

Iako nije u Evropi, Kanada je još jedna država koja bi mogla da bude deo saveza. Premijer Džastin Trudo je juče rekao da je njegova zemlja spremna da pomogne, kao i da su "sve opcije na stolu".

Ko je van koalicije?

Profesor Klark smatra da su male šanse da će Poljska, Španija i Nemačka slati trupe u Ukrajinu iz više razloga.

Poljska ima jednu od najjačih vojski u Evropi i ima ya cilj da ove godine potroši 4,7 odsto svog BDP-a na odbranu, što je znatno iznad cilja koji ima NATO.

Ova država se takođe graniči sa Ukrajinom i Belorusijom i zabrinuta je ya svoju bezbednost. Poljski premijer Donald Tusk je prošlog meseca rekao da ta zemlja ne planira da šalje trupe u Ukrajinu.

"Mi ćemo da pružimo logističku i političku podršku zemljama koje će eventualno u budućnosti želeti da daju takve garancije", rekao je Tusk.

Španski ministar spoljnih poslova Hoze Manuel Albares rekao je prošlog meseca da je u ovom trenutku prerano da se govori o raspoređivanju trupa u Ukrajini.

"Mir još nije postignut, treba da se ide ka tome da se on postigne što pre", rekao je ministar.

Španska vlada se mesecima suočava sa problemima u zemlji i za sada troši 1,28 BDP-a na odbranu, što je ispod cilja koji ima NATO, a koji iznosi dva odsto.

Sa druge strane, Nemačka ima najveću ekonomiju u zemlji, ali vlada u toj državi još uvek nije formirana nakon nedavnih izbora. Kao ključna ekonomija u Evropi, ta država je svakako ključan deo svakog ujedinjenog odgovora na rat u Ukrajini.

Odlazeći kancelar Olaf Šolc je još ranije izjavio da ta država neće slati trupe u Ukrajinu kao deo mirovnih snaga.

Iako je Nemačka pružila značajnu podršku Ukrajii od početka rata, mnogi ovu državu smatraju neodlučnom, posebno jer se opire da moćne rakete Taurus pošalje Kijevu.

Fridrih Merc, za koga se očekuje da će biti novi kancelar, zauzeo je tvrđi stav u odnosu na Šolca.

Šta je sa Amerikom?

Najjača sila u NATO svakako je SAD. OD 5.015 lovaca koji su poslati Ukrajini, njih 2.951 je iz SAD, a još 1.108 je proizvedeno u SAD, pokazuju istraživanja Međunarodnog instituta za strateške studije.

Američka vojska nije samo najveća na svetu, a i njenu logistiku po pitanju podržavanja trupa na terenu je teško zameniti.

Čini se da je "Koalicija voljnih" osmišljena da predsedniku Donaldu Trampu pokaže da je Evropa ozbiljna u tome da preuzme teret odbrane Ukrajine.

Mnogi se nadaju da će "Koalicija voljnih" ubediti SAD, da kao najveća sila obećaju podršku Ukrajini kako bi se konačno potpisao mirovni sporazum.

Za sdaa nije jasno kakav će biti odgovor Vašingtona, posebno nakon sukoba Trampa, zelenskog i Džej Di Vensa u Beloj kući.

(Telegraf.rs)