Onkolog razbija mitove: Nikotin i rak nisu povezani

"Nikotin ne izaziva rak. To su potvrdile sve velike svetske zdravstvene institucije. Ipak, mit opstaje", izjavio je profesor David Kajat, medicinski onkolog u Klinici Bizet u Parizu i bivši predsednik Francuskog nacionalnog instituta za rak, ističući da se zalaže za pragmatičan pristup kontroli pušenja, sa akcentom na strategije smanjenja štete.

On pojašnjava da je sagorevanje duvana, a ne nikotin, ono što proizvodi toksične, kancerogene materije i zbog toga podržava prelazak pušača na bezdimne alternative kao što su proizvodi sa grejanim duvanom, oralni duvanski i nikotinski proizvodi i e-cigarete, koji isporučuju nikotin bez izlaganja korisnika štetnim nusproduktima sagorevanja. "Ove alternative nisu bez rizika, ali značajno smanjuju izloženost kancerogenima - do 98%," objašnjava Kajat.

Doktor ističe da je smanjenje štete kod pušenja ključno za javno zdravlje jer je potpuni prestanak često nerealan za mnoge pušače. "Dok je 95% karcinoma povezano sa faktorima životne sredine i ponašanja, uključujući pušenje, konzumaciju alkohola, lošu ishranu, izlaganje suncu i zagađenje, politike protiv pušenja uglavnom nisu uspele značajno da smanje broj pušača", navodi on.

Prema prof. Kajatu, tradicionalne mere protiv pušenja, kao što su povećanje cena cigareta i kampanje podizanja svesti o štetnosti cigareta, nisu imale željeni efekat. "Pre trideset pet godina, 1990. godine, pušenje je bilo vodeći uzrok raka širom sveta. U 2021. godini, to je i dalje bio vodeći uzrok. Povećali smo cene cigareta, stavili uznemirujuće slike na paklice, ali to nije uspelo," navodi doktor.

Zavisnost od nikotina čini prestanak pušenja izuzetno teškim. On navodi američku studiju koja pokazuje da 64% pacijenata sa rakom pluća nastavlja da puši, čak i nakon dijagnoze i uprkos saznanju o rizicima. "Možete nekome reći da prestane, ali neće, čak i ako zna da bi to moglo da ga ubije. Umesto da zahtevamo potpuni prestanak, trebali bismo se fokusirati na smanjenje njihove izloženosti riziku," objašnjava on.

Smanjenje štete: Etnička i politička debata

Prema mišljenju nekih stručnjaka za javno zdravlje, jedino prihvatljivo rešenje je potpuni prestanak pušenja. Međutim, prof. Kajat tvrdi da je ovaj stav nerealan i dogmatičan. "Video sam previše pacijenata sa rakom pluća kako umiru da bih im jednostavno rekao, ‘Šteta za vas, nije trebalo da pušite," izjavljuje on.

Takođe kritikuje Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) zbog njenog rigidnog protivljenja bezdimnim alternativama kao alatima za smanjenje štete.

"SZO zauzima ekstreman stav, kao da je zabrana pušenja dovoljna da reši problem. Ali zabrana nikada nije funkcionisala, bilo da je reč o alkoholu 1920-ih u SAD-u ili duvanu danas," tvrdi onkolog.

U januaru 2020. godine, predsednik SAD-a Donald Trump najavio je povlačenje Sjedinjenih Država iz SZO, navodeći nedostatak transparentnosti, loše upravljanje COVID-19 krizom i prekomerni politički uticaj. Slično tome, upravljanje SZO Okvirnom konvencijom o kontroli duvana (FCTC) i njenom Konferencijom strana (COP) suočilo se sa sve većom kritikom.

O ovom pitanju, prof. Kajat deli svoje mišljenje: "Mislim da razlozi koji su navedeni nisu netačni. SZO je nedostajala transparentnost tokom COVID krize. Meseci su im trebali da kažu da je to epidemija, a istrage su otišle u Kinu, vratile se sa analizama koje su otkrile da to nije Kina. Ovaj nedostatak transparentnosti i objektivnosti je zabrinjavajući. Kao praktičar, sada to vidim. Da li je odgovarajuća sankcija da se prestane sa finansiranjem ili ne, ne mogu reći," rekao je.

"Tokom pandemije, ljudi koji su bili neaktivni kod kuće, anksiozni, mnogo su pušili," dodaje on. "Neosnovane studije su rekle da oni koji puše imaju manji rizik od zaraze Covidom. Problem danas je što društvene mreže amplifikuju bilo šta, što povećava dezinformacije. Treba napomenuti da je pušenje uvek štetno. Nedostatak transparentnosti, previše jak politički uticaj na SZO su stvari koje predstavljaju problem."

Šta nam predstoji?

Prof. Kajat poziva na promenu politike zasnovanu na tehnološkim inovacijama i odgovarajućoj regulaciji. On navodi Švedsku kao primer, gde je upotreba oralnih nikotinskih proizvoda, pre svega snusa, pomogla da se postigne jedna od najnižih stopa raka pluća u Evropi. "Potrebne su nam stroge regulative kako bismo sprečili zloupotrebu, posebno među mladima, ali moramo prihvatiti da je smanjenje štete pragmatično rešenje," insistira on.

Takođe upozorava da bi drugi faktori uskoro mogli da nadmaše pušenje kao vodeći uzrok raka. "Gojaznost će do 2030. godine postati glavni faktor rizika za rak, pretekavši pušenje. Zagađenje vazduha, posebno sitne čestice, takođe postaje veliki doprinosilac," upozorava on.

U zaključku, prof. Kajat upućuje jasnu poruku pušačima: "Ako možete da prestanete, prestanite. Ali ako ne možete, barem smanjite izloženost kancerogenima prelaskom na manje štetne nikotinske alternative. To je vaša najbolja šansa da smanjite rizik od raka."

(Telegraf.rs)