Evropski lideri otkrili šta se desilo u Londonu: Ovo su planovi i ideje kako dalje sa Ukrajinom, Rusijom i SAD

U Londonu je danas završen samit o Ukrajini koji je trajao otprilike dva sata i na kome su prisustvovali predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i više od 10 evropskih lidera.

Sastanku u Londonu, osim britanskog premijera Kira Starmera koji je bio domaćin, učestvovali su i italijanska premijeka Đorđa Meloni, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, francuski predsednik Emanuel Makron, premijer Poljske Donald Tusk, premijer Španije Pedro Sančez, premijerka Danske Mate Frederiksen, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta, kanadski premijer Džastin Trudo, generalni sekretar NATO saveza Mark Rute, nemački kancelar Olaf Šolc, turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan i brojni drugi.

Starmer je posle sastanak održao konferenciju za novinare na kojoj je detaljno ispričao detalje i zaključke sa sastanka.

Potom su se oglasili i ostali lideri.

Fon der Lajen: Moramo hitno ponovo da naoružamo Evropu

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je rekla da su lideri imali "dobru i iskrenu diskusiju", razmatrajući šta je potrebno da se Ukrajini obezbedi snažna pozicija.

Prema njenim rečima, Ukrajini su potrebne "sveobuhvatne bezbednosne garancije", koje bi podržavale njene ekonomske i vojne pozicije, preneo je Gardijan.

Fon der Lajen je naglasila da Evropa hitno mora ponovo da se naoruža i da će Evropska komisija predložiti plan o tome na Evropskom savetu 6. marta, jer, kako je istakla, "zaista moramo ozbiljno da pojačamo svoje napore".

"Sada je od najveće važnosti da se poveća ulaganje u odbranu na duži vremenski period. To je zbog sigurnosti Evropske unije, i potrebno je... u geostrateškom okruženju u kojem živimo, da se pripremimo za najgore i stoga je potrebno pojačati odbranu", kazala je ona.

Upitana o njenoj poruci za SAD, rekla je: "spremni smo, zajedno sa vama, da branimo demokratiju i princip da postoji vladavina prava, da ne možete vršiti invaziju...i maltretirati svog suseda ili ne možete silom da promenite granice".

"U našem je zajedničkom intereseu da sprečimo buduće ratove". dodala je Fon der Lajen.

Koristeći pomalo neobičnu terminologiju, ona je kazala da Evropljani moraju da rade na tome da "pretvore Ukrajinu u bodljikavo prase koje je nezgodno za potencijalne agresore".

Rute: Evropske zemlje intezivirale napore za potrošnju za odbranu i podršku Ukrajini

Generalni sekretar NATO Mark Rute izjavio je danas posle samita o Ukrajini održanom danas u Londonu, da je to bio "veoma dobar sastanak" i da su evropske zemlje "intenzivirale" napore, kako u pogledu sopstvene potrošnje za odbranu, tako i u pogledu podrške Ukrajini.

On je rekao da su neke zemlje već javno saopštile da će povećati izdvajanja za odbranu i da ima sve razloge da veruje da će uslediti nove najave.

"Danas za stolom sam čuo nove najave i neću da vam ih saopštavam, jer bi to trebalo da urade oni (sami), ali ovo je bila veoma dobra vest da će više evropskih zemalja povećati potrošnju za odbranu", kazao je Rute.

On je napomenuo da još nema mirovnog sporazuma, ali da Evropa mora da se pripremi za taj trenutak i osigura da evropske zemlje budu spremne da pomognu sa bezbednosnim garancijama.

Rute je rekao da saveznici žele da "obezbede da Putin nikada, nikada više ne pokuša da napadne Ukrajinu", priznajući da "to znači da će Evropljani biti aktivni u Ukrajini, kako bi obezbedili da mir bude održiv i dugotrajan".

Na pitanje o komentarima predsednika SAD Donalda Trapa od petka kada je rekao da veruje u Član 5 Alijanse, Rute je kazao da je mnogo puta razgovarao sa Trampom.

"On je dobar prijatelj. Radili smo zajedno osam godina. Četiri godine kada je prvi put bio predsednik, a ostali smo u kontaktu i kada je bio van predsedničke kancelarije", istakao je Rute.

On je rekao da su sada ponovo veoma aktivno angažovani i da je on potpuno posvećen, kao što je mnogo puta rekao, članu 5. NATO-a.

"Dakle, molim vas, hajde da prestanemo da ogovaramo o tome šta bi SAD mogle, a šta ne, oni su u NATO-u, oni su posvećeni NATO-u, oni su posvećeni članu 5, to je ono što oni dosledno govore", zaklučio je Rute.

Šolc: Sastanak u Londonu potvrdio podršku Evrope Ukrajini

Odlazeći nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da je sastanak bio "dragocen" i da je poslužio kao prilika da se ponovo potvrdi podrška Evrope Ukrajini kao "žrtvi ruske agresije".

On je rekao da je za Ukrajinu od ključne važnosti da bude u poziciji da pregovara o svojoj budućnosti.

Na pitanje zašto budući kancelar Fridrih Merc nije pozvan da mu se pridruži na samitu, odgovorio je da su njih dvojica u bliskom kontaktu.

Tusk: Sastanak u Londonu istorijski, održan u vreme velikog izazova za celu Evropu

Poljski premijer Donald Tusk ocenio je da je sastanak evropskih lidera u Londnu o Ukrajini bio "istorijski" jer se dogodio u vreme "velikog izazova za celu Evropu, ne samo za EU ​​i Ukrajinu".

On je rekao da "nema sumnje ko je agresor, a ko napadnut i ko je stavio Evropu na svoju stranu, ali je potvrdio da se govorilo o "preuzimanju veće odgovornosti" za finansiranje vojske i odbrane u evropskim zemaljama, preneo je The Guardian.

Tusk je ponovio da Poljska izdvaja najviše za odbranu u okviru NATO sa 4,7 odsto BDP-a i dodao da je srećan "što sve više zemalja ide dalje od reči i deklaracija... u povećanju izdvajanja".

Takođe je odbacio sve sugestije o trajnom razdoru između Evrope i SAD, insistirajući da ne možemo da se dozvoli da se to dogodi.

"Srećom, svi bez izuzetka i bez obzira na bilo kakve emocije koje možemo da osećamo, želimo da naši transatlantski odnosi EU i SAD budu što jači“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, na sreću, svi, bez izuzetka i bez obzira na emocije koje mogu osećati, žele da transatlantski odnosi između EU i SAD budu što jači.

Govoreći o samitu Evropskog saveta sledeće nedelje, on je rekao da na njega gleda sa "opreznim optimizmom", da će on "poslati veoma jasan impuls koji će Putinu i Rusiji pokazati da niko ovde, na zapadu, ne namerava da se preda njegovoj uceni i agresiji".

Poljski premijer otkrio je da na sastanku evropskih lidera u Londonu o Ukrajini nije bilo "jedinstva" u vezi sa oduzimanjem zamrznute ruske imovine na Zapadu, jer iako su svi lideri saglasni da je to dobra ideja, neke zemlje su "strahovale od posledica po evro ili bankarski sistem".

"Poljska se veoma snažno zalaže za to, ali, budimo realni, pošto nismo u evrozoni, naš glas u ovoj diskusiji neće biti odlučujući", rekao je on.

Tusk je insistirao na važnosti produženja sankcija EU protiv Rusije kada isteknu, uprkos pretnji Mađarske da će uložiti veto.

Shof: Bezbednost Ukrajine je u interesu Evrope, jedinstvo važnije nego ikad

Bezbednost Ukrajine je u interesu cele Evrope, a evropsko jedinstvo je sada važnije nego ikada ranije, rekao je holadski premijer Dik Shof nakon samita evropskih lidera u Londonu.

On je rekao da je neophodno da Evropa preuzme korake da osigura sopstvenu bezbednost, za šta je istakao da je neophodna stalna podrška Ukrajini, plan za bezbednosne garancije Kijevu i odvraćanje Rusije.

Shof je na mreži X istakao da su za to takođe potrebni "dobri transatlanski odnosi".

Košta: Nastavljamo rad na mirovnom planu za Ukrajinu

Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosa izjavio je danas da će članovi tog tela zajedno s evropskim partnerima tokom naredne sednice nastaviti rad na sledećim koracima o mirovnom planu za Ukrajinu.

"Evropska unija spremna je da radi sa svim evropskim partnerima i drugim saveznicima na planu za Ukrajinu koji će doneti dugotrajan i pravedan mir za ukrajinski narod", rekao je Kosta.

On je istakao da je potrebno "učiti iz prošlosti", kako se ne bi ponovila "iskustva iz Minska", aludirajući na Sporazume iz Minska kojim je okončan sukob u Donbasu.

"Ne sme se ponoviti tragedija Avganistana, i potrebne su nam snažne sigurnosne garancije kako bi se mir održao", rekao je Kosta.

Makron: Velike evropske države moraju da pruže čvrste bezbednosne garancije Ukrajini

Evropa mora Ukrajini da obezbedi čvrste bezbednosne garancije kao vid dugoročne podrške, u čemu je bitno da učestvuju sve velike evropske države, uključujući Francusku, Italiju i Nemačku, izjavio je danas predsednik Francuske Emanuel Makron.

"Ako želimo da budemo kredibilni kao Evropljani u našoj dugoročnoj podršci Ukrajini, moramo biti u stanju da pružimo čvrste bezbednosne garancije. Pokušavamo da pomerimo stvari napred. I potrebna nam je Italija, jaka Italija koja deluje zajedno sa Francuskom, Nemačkom, u koncertu velikih nacija".

Makron je, u intervjuu za italijanski list Foljo, koji će u celosti izaći sutra, istakao da je "neophodno" da Italija bude uz Francusku i to učini kao "velika evropska zemlja".

"Hajde da ostanemo ujedinjeni", rekao je Makron.

Meloni: Ključno je da se Zapad ne podeli zbog različitih stavova o Ukrajini

Italijanska premijerka Đorđa Meloni izjavila je da je ključno da se osigura da se Zapad ne podeli zbog razlike u stavovima oko toga kako je najbolje rešiti krizu u Ukrajini.

Ona je pohvalila današnje razgovore, kao i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog zbog, kako je rekla, njegove "racionalne analize" nakon napetog sastanka sa predsednikom SAD Donaldom Trampom.

Ona je rekla da još uvek nema jedinstvenog konkretnog plana za raspoređivanje mirovnih trupa u Ukrajini, već da postoje opštije ideje o kojima tek treba dalje da se razgovara, ali je potvrdila da nema planova za slanje italijanskih trupa u Ukrajinu.

Meloni istakla da je fokus na pronalaženju puta ka trajnom miru, pozivajući lidere da "razmišljaju van okvira" o potencijalnim transatlantskim rešenjima koja ne podrazumevaju nužno članstvo u NATO-u za Ukrajinu.

Ona je takođe izrazila svoj skepticizam u vezi sa idejom o evropskom nuklearnom kišobranu, jer je upozorila da bi to moglo da dovede do "razdruživanja" SAD.

(Telegraf.rs)