EU je pobedila koronu i odbacila rusku energiju, a sada mora da nauči da živi bez garancija bezbednosti iz SAD

Tokom poslednjih pet godina, zemlje Evropske unije bile su primorane da se prilagode neviđenim okolnostima. Zajednički su kupile desetine miliona vakcina i osmislile inovativnu šemu finansiranja duga kako bi oživele svoje ekonomije pogođene pandemijom COVID-19.

Nakon što je predsednik Vladimir Putin pre tri godine naredio invaziju na Ukrajinu, Rusija je ograničila dotok prirodnog gasa kako bi oslabila podršku Zapada Kijevu. Kao odgovor, 27 država EU rekordnom brzinom se oslobodilo zavisnosti od ruske energije.

Preporučujemo

Sada se suočavaju s novim izazovom: Smanjenjem oslanjanja na Sjedinjene Američke Države u pogledu bezbednosti, prenosi agencija AP.

U poslednjim nedeljama, visoki zvaničnici administracije Donalda Trampa jasno su stavili do znanja da su prioriteti SAD negde drugde, u Aziji i duž južne granice Amerike, te da Evropa treba sama da se pobrine za svoju bezbednost, uključujući i Ukrajinu.

"Moj apsolutni prioritet biće jačanje Evrope što je brže moguće, kako bismo korak po korak postigli stvarnu nezavisnost od SAD", rekao je Fridrih Merc, verovatni budući kancelar Nemačke, u intervjuu za ZDF nakon pobede na izborima u nedelju.

"Nikada nisam mislio da ću morati da izgovorim ovako nešto u televizijskom programu", dodao je Merc, izražavajući iznenađenje zbog očigledne američke nezainteresovanosti za sudbinu Evrope.

Iako su evropski lideri isključeni iz mirovnih pregovora o Ukrajini, odlučni su da se prilagode novim bezbednosnim realnostima. Međutim, ostaje nejasno da li će moći da obezbede potrebne vojne i finansijske resurse, kao i političku volju, za zaštitu svojih interesa.

Veliki bezbednosni jaz u Evropi

NATO smatra da bi članice trebalo da izdvajaju najmanje dva BDP za odbranu, ali dve ključne članice EU - Italija i Španija, ne ispunjavaju taj cilj. Takođe, Belgija, Hrvatska, Luksemburg, Portugal i Slovenija daleko su od te granice.

Generalni sekretar NATO, Mark Rute, izjavio je da bi članice verovatno trebalo da izdvajaju između 3,5 i 3,7 odsto BDP kako bi ispunile planove alijanse za odbranu Evrope. Rute izražava zabrinutost da bi Rusija mogla biti sposobna da izvrši napad na neku evropsku državu do kraja decenije.

Ti planovi podrazumevaju učešće američkih snaga. Bez njih, procenjuje briselski institut Bruegel, Evropi bi bilo potrebno 300.000 vojnika i povećanje godišnje potrošnje za najmanje 250 milijardi evra (262 milijarde dolara) kako bi odvratila Rusiju.

Prema analizama instituta Bruegel, za zaustavljanje ruskog napredovanja bilo bi neophodno 1.400 tenkova, 2.000 borbenih vozila pešadije i 700 artiljerijskih sistema.

"To je više borbene moći nego što trenutno imaju kopnene snage Francuske, Nemačke, Italije i Velike Britanije zajedno", navodi se u izveštaju.

Samo u Ukrajini, predsednik Volodimir Zelenski pozvao je na raspoređivanje 150.000 evropskih vojnika kako bi se sprečilo obnavljanje sukoba nakon potencijalnog prekida vatre. Međutim, evropske vojske su premale. Jedan od predloga podrazumeva raspoređivanje manje od 30.000 vojnika, uz podršku iz vazduha i sa mora – ali čak i taj broj teško je dostići.

Povećana potrošnja, ali i izazovi

Potrošnja na odbranu širom Evrope porasla je od početka ruske invazije. Međutim, značajan deo tih sredstava odlazi na nabavku oružja za Ukrajinu i popunjavanje iscrpljenih evropskih zaliha, što dodatno podiže cene vojne opreme.

Evropa se suočava i s nedostatkom transportnih kapaciteta i logističkih lanaca, dok je manjak ljudstva izražen u mnogim vojskama. Ukupno, evropske kopnene snage broje oko dva miliona pripadnika, ali je mali broj njih operativno sposoban za brzo raspoređivanje.

Kako bi se rešili ti problemi, Evropska komisija popušta fiskalne propise, omogućavajući članicama EU da privremeno povećaju izdvajanja za odbranu. Iako ovo nije čarobno rešenje, moglo bi podstaći zemlje da povećaju svoje vojne budžete.

Još nije poznato da li će Merc promeniti nemački stav o zajedničkim odbrambenim obveznicama EU. Po uzoru na plan za oporavak posle pandemije, ovaj model bi omogućio zajedničko zaduživanje kako bi se obezbedile subvencije i krediti s niskim kamatama. Francuska, Italija, Poljska i Španija već podržavaju ovu inicijativu.

Evropska komisija će 19. marta predstaviti "beli papir" s predlozima za velike vojne projekte, načine jačanja evropske odbrambene industrije i modele finansiranja tih planova.

Dugoročno, budžet EU će se preusmeriti ka bezbednosti. Sledeći sedmogodišnji budžet Evropske unije biće usmeren na jačanje bezbednosti.

"Ponovo postoji apetit za ozbiljnu debatu o odbrambenim kapacitetima Evrope", izjavio je prošle nedelje evropski komesar za budžet Pjotr Serafin.

Međutim, upozorio je da bi efekti novog budžeta mogli biti vidljivi tek 2030. godine, zbog čega bi delovanje na polju odbrane „trebalo da se odvija sada.“

Politička volja – retka evropska roba

Obezbeđivanje sredstava za prilagođavanje novoj bezbednosnoj stvarnosti predstavlja ogroman izazov. Međutim, još je teže pronaći političku hrabrost i jedinstvo potrebne za suočavanje sa protivnikom poput Rusije. Evropa se decenijama oslanjala na američki bezbednosni kišobran, a stare navike teško umiru.

"EU ne može postati pravi regionalni i globalni akter bez odgovarajuće vojne dimenzije", rekao je bivši predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej još 2016. godine, pre nego što je Donald Tramp prvi put postao predsednik SAD.

Dogovor 27 zemalja nikada nije bio lak, a osam godina kasnije, Evropa je možda u najslabijem položaju do sada, s obzirom na uspon tvrde desnice, koja je često proruski orijentisana i koja podriva stari poredak.

Iako bi Fridrih Merc mogao doneti stabilnost Nemačkoj, krajnja desnica je na izborima osvojila drugo mesto. U Francuskoj je vlast nestabilna, dok se u Španiji vlada oslanja na manje partije kako bi održala koaliciju. Holandsku vladu predvodi Gert Vilders, lider tvrde desnice, ali kabinet je krhak.

Poljska deluje snažno pod premijerom Donaldom Tuskom, ali se bliže predsednički izbori, gde kandidat desnice ima dobre šanse. Belgija je tek sada formirala novu vladu posle višemesečnih pregovora.

Italija, iako verovatno najstabilnija, ostaje nepredvidiva pod premijerkom Đorđom Meloni, čija stranka vuče korene iz neofašističkog pokreta. Među manjim državama, Mađarska i Slovačka ostaju remetilački faktori, potkopavajući podršku EU Ukrajini.

Jedino zajedničko razumevanje bezbednosne pretnje s kojom se Evropa suočava može pokrenuti stvarnu akciju.

(Telegraf.rs)