Svet u eri Trampa: Zašto "bez svetskog poretka" nije sasvim isto što i "novi svetski haos" i gde je tu Evropa

Postoji široko slaganje da je geopolitička šok terapija Sjedinjenih Država znak novog svetskog poretka. Iako evropske sile to nominalno priznaju, njihove politike u praksi nisu prilagođene takvoj promeni, piše Ričard Jangs, profesor međunarodne i evropske politike na Univezitetu u Vorviku za The Conversation.

Evropska unija i druge evropske vlade, razumljivo, fokusirane su na neposredna pitanja – pregovore o Ukrajini, budžete za odbranu, suprotstavljanje velikim američkim tehnološkim kompanijama. Međutim, takođe im je potrebna jasnija vizija šireg međunarodnog poretka koji proizilazi iz ove prelomne tačke.

Preporučujemo

Iako se svet već duboko promenio tokom poslednje decenije, većina posmatrača smatra da je trenutni trenutak odlučujuća prekretnica. Ipak, previranja koja su izbila 2025. godine više podsećaju na haotičnu neodređenost "bez svetskog poretka" nego na jasno definisan novi svetski poredak. Još ništa konkretno nije se pojavilo kao zamena za liberalni poredak koji već dugo propada, smatra prof. Jangs.

Multipolarnost nije u potpunosti prisutna jer ne postoji ravnoteža između sila. Ali trenutni uticaj velikih sila teško da odgovara ideji "G-nultog sveta", u kojem nijedna zemlja nema stvarnu kontrolu.

Dugo predviđeni plurilateralizam, u kojem manje grupe država sklapaju političke sporazume, nije postao stvarnost. Ipak, ni dobro uređena saradnja velikih sila nije vidljiva, navodi Jangs.

Poredak zasnovan na saradnji teško da bi dodao primat Rusiji, zemlji koja ima samo neke od dugoročnih strukturnih atributa statusa velike sile.

Međutim, važno je napomenuti da "bez svetskog poretka" nije sasvim isto što i "novi svetski haos". Iako mnogi lideri demonstrativno krše međunarodna pravila i norme po pitanjima poput međunarodnih sudova, realnost je da ona i dalje igraju ulogu u oblikovanju međunarodnog ponašanja.

Moglo bi se tvrditi da će novi poredak biti eklektičan ili složen – suštinski kombinacija svih gore navedenih elemenata. Ipak, trenutni haos i sukob dinamika još ne čine strukturisani "poredak". Odnosi između različitih sila još nisu definisani.

Šta znači evropska "nezavisnost"?

U ovom vakuumu, evropske vlade i EU oslanjaju se na dva odavno poznata principa, iako oni otvaraju operativna pitanja.

Jedan je, kako objašnjava prof. Ričard Jangs, pojam autonomije. Evropski lideri sada još glasnije pozivaju na veću stratešku autonomiju i narativ o Evropi koja je "nezavisna" od SAD i "piše sopstvenu istoriju".

Međutim, autonomija je donekle maglovit geopolitički koncept. Evropske sile svakako moraju imati autonomiju da oblikuju sopstvene strateške prioritete, ali trenutne krize jasno pokazuju potrebu za upravljanjem složenim međuzavisnostima. Autonomija u smislu korišćenja ekonomskih, političkih ili vojnih kapaciteta bez ograničenja drugih sila postaje sve teže ostvariva.

Drugi evropski refleks jeste insistiranje na jačanju multilateralizma, nečemu što sada očigledno malo koja druga svetska sila podržava, dodaje on.

Međutim, multilateralizam u sadašnjem obliku verovatno je nemoguće oživeti. Pre je nužno redefinisati multilateralne norme i spasiti najvažniju srž liberalne saradnje u eri sve veće nestabilnosti i pragmatičnog korišćenja moći.

Ranije je prof. Jangs predložio koncept "geoliberalizma" kao mogući put napred. To je model koji balansira geopolitičku realnost sa liberalnim i demokratskim vrednostima. U drugoj Trampovoj eri, liberalni elementi ovog koncepta još su više ugroženi nego pre njegovog reizbora.

Uprkos retorici o multilateralizmu, evropske sile zapravo sve više naginju apsolutnoj verziji realpolitike, gde je diplomatija zasnovana na praktičnim, a ne moralnim razmatranjima. Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, govori o "hipertransakcionalizmu!, što više liči na negaciju poretka nego na njegovu viziju, smatra prof. Jagns.

Evropski međunarodni liberalizam treba redefinisati, a ne odbaciti. On će biti više defanzivan i selektivan, ali mora biti i koordinisaniji kako bi se suprotstavio današnjem snažnom napadu na liberalne vrednosti.

Može se osloniti na snažne globalne društvene trendove, koje realpolitika ignoriše na sopstvenu štetu. Sile Evropske unije moraju biti i odmerene i odlučne u očuvanju ostataka liberalnog poretka – na primer, u saradnji na rešavanju klimatskih promena.

Potreba za dubljom strateškom refleksijom

Za sada nema mnogo znakova takvog promišljanja. Uobičajeni klišei dominiraju evropskim odgovorom na američki iliberalni zaokret.

Strateška debata se suzila, posebno oko pitanja budžeta za odbranu. Konstantno ponavljanje fraza poput "Evropa mora da preuzme odgovornost" i "mora da se uozbilji" ne pruža jasan odgovor na pitanje kakva strategija je potrebna za navigaciju kroz trenutni kolaps svetskog poretka, odnosno ka kojem cilju bi evropski odbrambeni kapaciteti trebalo da budu usmereni.

Evropske vlade zaista treba da povećaju svoje troškove za odbranu, ali ta potrošnja mora biti ukorenjena u odgovarajućoj strategiji za preoblikovanje globalnog poretka.

Trenutna nestabilnost znači da je ovo trenutak kada će se definisati parametri sledećeg međunarodnog poretka. Evropske sile moraju dati prednost praktičnim akcijama koje mogu uticati na taj poredak, umesto beskonačnih, autoreferencijalnih govora o sopstvenom položaju i moći.

Čak i ako je u određenoj meri razumljivo da Evropa trenutno gleda na kratkoročno samoodržanje, EU i evropske vlade moraju podići pogled i osmisliti dugoročnije odgovore na urušavanje globalnih izvesnosti, zaključuje prof. Ričard Jangs.

(Telegraf.rs)