Desnica sve više jača u Evropi, na čelu partija uglavnom žene: Izazov su sa države, imaju li šansu za vlast?

Za nemačke vladajuće partije saradnja sa desničarskom partijom Alternativa za Nemačku (AfD) ne dolazi u obzir. Međutim, neke države su ipak dozvolile desničarskim populistima da uđu u vladu.

AfD je u Nemačkoj na izborima u nedelju osvojio skoro 21 odsto glasova, čime su ostvarili istorijski uspeh i postali druga najjača partija u zemlji, odmah nakon koalicije CDU/CPU. Iako je više od deset miliona Nemačca glasalo za tu desničarsku stranku, niko, barem zasad ne želi da sarađuje s njima.

Preporučujemo

Činjenica je da su desničarske stranke u porastu, posebno u Evropi. U nastavku sledi spisak zemalja u kojima desnica ima značajniju podršku glasača i kako se razvijaju zemlje u kojima su one deo vlasti.

Finska i Švedska

Od 2023. godine desničarska populistička Finska partija (ranije se zvala Pravi Finci) je druga najveća stranka u toj zemlji, koja je koalicionu vladu formirala sa konzervativcima.

Ovu stranku u početku pratili su skandali. Jedan ministar je imao nacističke momente na pozornici, a poseban gnev ljudi izazvao je ministar finansija koji je u jednom od svojih govora ocrnio migrante.

Vremenom se situacija smirila, posebno nakon što je stigla pretnja iz Rusije, pa su se stranke složile oko ulaska te države u NATO.

Sa druge strane, u Švedskoj vlada konzervativne manjine izabrala je drugačiji put nakon izbora 2022. godine.

Nacionalističke švedske demokrate, kao druga najjača partija u zemlji, nisu deo vlade, ali zvanično imaju pravo glasa.

Zbog toga u državi poslednjih godina vlada stroga imigraciona politika.

Austrija i Italija

Na prošlogodišnjim izborima u Austriji, desničarski populistički FPO, koji neki smatraju ekstremnom desnicom, po prvi put su postali najjača stranka u zemlji, što je Herbertu Kiklu moglo da obezbedi mesto kancelara.

Međutim, pošto su pregovori sa OVP propali zbog rasprave oko podele ministarstva, OVP će sada izgleda da formira vladu bez FPO.

Kada je u pitanju Italija, mnogi u evropi su pomalo "neprijateljski" 2022. godine dočekali Đorđu Meloni, nakon što je njena profašistička partija Frateli d Italija pobedila na izborima.

Ali, ona je od početka pokazala da se jasno opredeljena ka EU i NATO. Pod njenim rukovodstvom, zakon o azilu je dodatno pooštren, međutim situacija oko procedura oko azila sa Albanijom dosad nije uspešno rešen.

Francuska

Na parlamentarnim izboprima prošle godine, levičarske stranke su u kratkom roku formirale savez kako bi sprečile pobedu krajnje desničarske partije Nacionalni savez na čelu sa Marin Le Pen.

Uspešno su istrajali u svojoj nameri. Iako je Nacionalni savez dobio najviše glasova kao pojedinačna stranka, molali su da priznaju poraz i prepuste vlast Levičarskoj alijansi.

Sadašnja vlada kojom rukovodi premijer Fransoa Bajru (73) pokušava da se izbori sa krizom u zemlji.

Vlada pokušava da probleme reši tako što delimično odgovara na zabrinutost i probleme koje potencira Nacionalni savez, čime polako i sami "klize" udesno.

Mađarska

Mađarska, koju mnogi smatraju "problematičnim detetom EU" se sve više udaljava od Brisela, posebno pod rukovodstvom premijera Viktora Orbana i desničarske populističke stranke Fides.

Orban, koji je drugi put na vlasti od 2010. godine, otvoreno pokazuje svoje simpatije prema Rusiji.

U nekoliko navrata su u Mađarskoj pokušali da ga svrgnu s vlasti, ali bezuspešno.

Danska i Holandija

Nacionalna konzervativna desničarska Danska narodna partija izgubila je podršku naroda sa 21 na svega tri odsto u poslednjih deset godina.

Razlog za to je činjenica da je vlada, pod socijal-demokratskom premijerkom Mete Fredriksen uvela restriktivnu migracionu politiku.

Ona je na taj način potkopala desničarske stranke.

Međutim, to takođe znači da se čitav politički spektar pomerio udesno.

Najjača stranka u Holandiji je desničarska populistička Partija za slobodu, koja formira vladu sa još tri desničarske stranke.

Da bi koalicija bila moguća, lider stranke Gert Vilders (61), koji nije u vladi, ali ima veliki uticaj, morao je da odustane od najradikalnijih zahteva poput izlaska iz EU ili zabrane muslimanske svete knjige Kuran.

Zbog stroge politike u vezi migracija i klime, Holandija je često u sukobu sa briselom.

Zašto desnica u Evropi jača?

E sada i ono glavno pitanje- zašto desnica u Evropi poslednjih godina jača? Razlozi za uspeh desničarskih populističkih stranaka često imaju veze s krizama koje muče ljude, a na koje desničarski lideri često imaju jednostavne odgovore.

Ekspertkinja za ekstremizam Tereza Volker otkrila je u izjavi za švajcarski Blick zašto desničarske stranke jačaju u Evropi.

"Demokratske stranke su često  orjentisane tako da izazov rešavaju ciljano, postavljaju svoje programe za rešavanje i ne trče da ih reše na radikalan način. Međutim, one danas umesto da artikulišu svoja rešenja, oni se bave pitanjima migracija i bezbednosti koje propagiraju desničarske stranke", objasnila je ona.

Volkerova kaže da je najbolji primer za to nemačka nakon nekoliko terorističkih napada.

"Javne debate su utabale put ekstremističkim snagama da postanu deo političkog sistema i dobiju pristup demokratskim institucijama", rekla je ona.

Na kraju, prognoze Volkerove, nisu previše optimistične.

"Tamo gde vladaju populisti, ekonomija i potrošnja opadaju, a jaz između bogatih i siromašnih raste. Saradnja sa radikalnim strankama može da dovede do širenja radikalizma i dugoročno gledano, takav trend može da ugrozi demokratiju", objasnjava ekspertkinja.

(Telegraf.rs)