CDU/CSU traži da se ispita finansiranje nevladinih organizacija u Nemačkoj

Poslanička grupa nemačke Demohrišćanske stranke i Demohrišćanske unije (CDU/CSU), koja je pobedila na nedeljnim parlamentarnim izborima, podnela je u Bundestagu upit Vladi da se ispita finansiranje pojedinih nevladinih organizacija.

U zahtevu "Politička neutralnost organizacija koje podržava nemačka država" postavlja se 551 pitanje o organizacijama poput "Babe protiv desnice" (Omas gegen Rechts), BUND i Grinpis koje su se mobilisale protiv Fridriha Merca i njegovih odnosa sa Alternativom za Nemačku, piše "Špigel".

Preporučujemo

Zahtev su potpisali Merc, Aleksander Dobrint i poslanička grupa. Levica i Zeleni su kritikovali ovaj upit Vladi kao "frontalni napad na demokratiju".

CDU/CSU zanima, između ostalog, "koji udeo finansijskih sredstava udruženja "Babe protiv desnice" dolazi iz državnih programa finansiranja", kao i "da li postoje direktne veze između tog udruženja i pojedinih partija ili političkih aktera".

Slična su, dodaje "Špigel", pitanja i o drugim politički aktivnim organizacijama.

Pitanja se odnose i na istraživačku mrežu „Korektiv” (Correctiv), mrežu „Kampakt” (Campact), mrežu „Atak” (Attac), Fondaciju Amadeu Antonio, organizaciju za zaštitu životinja „Peta”, organizaciju „Zaštitu prava životinja” (Animals Rights Watch), organizaciju „Fudvoč” (Foodwatch), Nemačku pomoć za životnu sredinu (Deutsche Umweltchilfe), „Agora Agrar”, „Agora energetska tranzicija” (Agora Energievende), Mrežu Istraživanje i Udruženje „Novi nemački mediji”.

"Pitanje za političkom neutralnošću organizacija podsticanih od države sve je češće tema debata. Pozadina su protesti protiv CDU koji su delom organizovani ili podržani od nevladinih ili od države finansiranih organizacija. To otvara pitanje koliko su nevladine organizacije koje su podsticane novcem poreskih obveznika, partijsko-politički aktivne", stoji u uvodu upita nemačkoj vladi.

CDU/CSU podseća da, prema zakonu, organizacije koje služe opštem dobru to jesu samo ako ne deluje partijsko-politički.

"Naš stav je da protesti protiv CDU predstavljaju ciljano partijsko-politički uticaj neposredno na parlamentarne izbore, što više ne podleže zakonskim odredbama o opštem dobru. Takođe, podnosiocima upita čini se sumnjivim da podsticajni programi, koji treba da podrže pojedina udruženja u njihovom radu na opštem dobru ispunjavaju svoju svrhu. Primer je savezni program ‘Živeti demokratiju’ kojim se finansijski podstiču pojedine organizacije, koje su učestvovale u protesima”, navode iz CDU/CSU.

Ističu da državno finansirane organizacije moraju da očuvaju političku neutralnost i da direktna ili indirektna izborna podrška – bilo za ili protiv jedne stranke, nije u saglasnosti sa osnovama ravnopravnih šansi.

CDU/CSU navode i da nevladine organizacije mogu da se bave političkom edukacijom, dok ne deluju ciljano u korist jedne stranke. Kritikuju i da nevladine organizcaije vrše uticaj i na druge načine, osim protestima.

„Poneki u nevladinim organizacijama vide strukturu iz senke koja uz državni novac indirektno vodi politiku”, podvlači se u upitu, pozivajući se na izveštaj lista „Velt”, prema kojem brojne nevladine organizacije koje su javno politički levo pozicionirane, dobijaju finansijska sredstva od ministarstava.

S tim u vezi, posebno se ukazuje na udruženje "Babe prpotiv desnice", koje dobija podsticajna sredstva iz programa "Živeti demokratiju".

CDU/CSU ukazuju da se to udruženje, koje ističe da se finansira iz donacija i članarina, finansira i iz državnih podsticaja.

Slično je, dodaje se, i sa organizacijom BUND koja se, kažu, meša u političke debate.

"Dok ta organizacija argumentuje da je ekološka politika neodvojivo povezana sa političkim odlukama, eksperti za državno pravo kritikuju da takve aktivnosti prevazilaze svrhu opšteg dobra”, navodi se u upitu.

Od nemačke vlade, CDU/CSU traži odgovor koje nevladine organizacije su dobijale sredstva iz saveznog budžeta tokom mandata prethodne vlade.

Takođe se pita, između ostalog, da li postoje primeri da su finansijske vlasti zbog političkog vršenja uticaja organizacijama oduzela sredstva.

Član saveznog izvršnog odbora Zelene stranke i bivši državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Sven Gigold smatra da je to "niz pitanja protiv nepoželjnih organizacija".

"Vladin aparat se zloupotrebljava za praćenje civilnog društva. To je očigledno pokušaj zastrašivanja, čak i pre nego što je Merc postao kancelar. Te metode podsećaju na one Viktora Orbana i drugih autoritarnih vlada koje ograničavaju prostor građanskog društva", rekao je Gigold za „Špigel”.

Poslanica Levice Klara Bunger ukazuje da se radi o osveti zbog „antifašističkih protesta poslednjih nedelja”, nazivajući to napadom bez presedana na demokratsko civilno društvo.

Kritike stižu i iz organizacija koje su se našle u upitu CDU/CSU.

"Počeo je strahoviti napad na civilno društvo pod Mercovom vladom. Posvećenost socijalnoj pravdi i borba protiv krajnje desnice očigledno su trn u oku Unije", kaže Noa Nojman iz „Ataka”.

Nemački ogranak Amnesti internešenel navodi da se „dan nakon izbora CDU/CSU okreće protiv civilnog društva", optužujući nevladine organizacije da "struktura u senci koja indirektno vodi politiku državnim sredstvima".

(Telegraf.rs/Vesti online)