Ko vodi Katoličku crkvu ako je papa teško bolestan, šta se dešava kada on umre ili podnese ostavku?

Iako Vatikan ima detaljne zakone i rituale koji osiguravaju prenos vlasti kada papa umre ili se povuče, oni se ne primenjuju ako je bolestan ili čak bez svesti.

Ne postoje posebne norme koje opisuju šta se dešava sa vođstvom Katoličke crkve ako papa postane potpuno nesposoban. Kao rezultat toga, iako je papa Franja i dalje hospitalizovan u kritičnom stanju sa složenom infekcijom pluća, on je i dalje poglavar Katoličke crkve i ima sve svoje nadležnosti, prenosi Glas Amerike.

Preporučujemo

Ipak, papin boravak u bolnici postavlja očigledna pitanja o tome šta se dešava ako izgubi svest na duži period, ili da li bi mogao da krene stopama pape Benedikta XVI i povuče se sa položaja ako bude nesposoban da vodi crkvenu organizaciju.

Vatikanska kurija

Papa Franja je možda glavni, ali on već delegira svakodnevno vođenje Vatikana i crkve na tim zvaničnika koji rade bez obzira da li je on u Apostolskoj palati ili ne, i da li je svestan ili ne. Glavni među njima je državni sekretar kardinal Pjetro Parolin. Ostale funkcije Vatikana se odvijaju normalno, uključujući proslavu Svete godine u Vatikanu 2025.

Šta se dešava kada se papa razboli?

Kanonsko pravo ima odredbe za slučaj kada se biskup razboli i ne može da vodi svoju biskupiju, ali nijedna nije za papu. Kanon 412 kaže da se biskupija smatra sprečenom da funkcioniše ako njen biskup zbog "zarobljeništva, prognanstva, izgnanstva ili nesposobnosti" ne može da ispuni svoje funkcije. U takvim slučajevima, svakodnevno vođenje eparhije prelazi na pomoćnog biskupa, generalnog vikara ili nekog drugog.

Iako je papa Franja rimski biskup, ne postoji eksplicitna odredba za papu ako postane sprečen. Kanon 335 jednostavno kaže da kada je Sveta stolica prazna ili je papa sprečen, ništa se ne može promeniti u upravljanju crkvom. Tim kanonskih pravnika krenuo je 2021. godine da predloži norme za popunjavanje te zakonodavne praznine. Stvorili su kanonsku inicijativu za prikupljanje ljudi kako bi izradili novi crkveni zakon koji reguliše funkciju penzionisanog pape, kao i norme koje se primenjuju kada papa nije u mogućnosti da služi, bilo privremeno ili trajno.

Predložene norme navode da je, sa napretkom medicine, sasvim verovatno da će u nekom trenutku papa biti živ, ali neće moći da služi. Tvrde da crkva mora da obezbedi proglašenje prazne stolice i prenos vlasti zbog sopstvenog jedinstva. Prema predloženim normama, upravljanje univerzalnom crkvom bi prešlo na Koledž kardinala.

U slučaju privremene smetnje, imenovali bi komisiju koja će upravljati, sa periodičnim medicinskim pregledima svakih šest meseci kako bi se utvrdio status pape.

"Prvo je grupa za promovisanje bila optužena da je nepromišljeno izabrala teme koje su bile previše osetljive i kontroverzne“, rekla je jedna od koordinatorki, kanonska advokatica Džeraldina Boni.

Potom se formirao širok konsenzus, rekla je ona za AP. Čak je i kanonski advokat pape Franje, kardinal Đanfranko Girlanda, priznao da su neke vrste norme neophodne ako papa "neizlečivo, a zatim nepovratno izgubi svest ili na drugi način sposobnost da služi".

"Problem je u tome ko izjavljuje da je papa u situaciji da ne može da služi?“, rekao je za italijanski dnevnik Il Đornale.

On je u velikoj meri podržao ideju da komitet medicinskih stručnjaka utvrdi da li je papino stanje nepovratno. Ako potvrde da jeste, kardinali sa sedištem u Rimu bi bili pozvani da proglase da papa ne može da služi, i onda bi sazvali konklavu.

Pismo ostavke

Papa Franja je 2022. potvrdio da je ubrzo nakon što je izabran za papu napisao pismo ostavke, na koju se poziva ako postane zdravsteno nesposoban. Rekao je da ga je dao tadašnjem državnom sekretaru, kardinalu Tarciziju Bertoneu, i rekao da pretpostavlja da ga je Bertone predao Parolinovoj kancelariji kada je otišao u penziju.

Tekst nije javan, a nisu poznati uslovi koje je papa Franja razmatrao za ostavku. Takođe se ne zna da li bi takvo pismo bilo kanonski validno. Kanonsko pravo zahteva da papska ostavka bude slobodno i pravilno izražena, kao kada je Benedikt objavio svoju ostavku 2013.

Šta se dešava kada papa umre ili podnese ostavku?

Jedini put kada se menja papa je kada umre ili podnese ostavku. U to vreme počinje čitav niz obreda i rituala koji upravljaju periodom između kraja jednog pontifikata i izbora novog pape. Tokom tog perioda, poznatog kao "sede vacante", ili "prazna stolica", nadzorni kardinal upravlja administracijom i finansijama Svete stolice.

On potvrđuje papinu smrt, pečati papske odaje i priprema se za sahranu pre konklave na kojoj se bira novi papa. Tu funkciju trenutno obavlja kardinal Kevin Farel, šef vatikanske kancelarije za vernike. On nema nikakvu ulogu ili dužnosti ako je papa samo bolestan ili na neki drugi način nesposoban.

Isto tako, dekan Kolegijum kardinala, koji bi predsedavao papskom sahranom i organizovao konklavu, nema nikakvu dodatnu ulogu ako je papa samo bolestan. Na toj funkciji trenutno je italijanski kardinal Đovani Batista Re, koji ima 91 godinu.

Papa Franja je početkom meseca odlučio da Re ostane iako mu je istekao petogodišnji mandat, umesto da ustupi mesto nekom novom. Takođe je produžio mandat prodekanu, argentinskom kardinalu Leonardu Sandriju koji ima 81 godinu.

(Telegraf.rs)