Deca umiru od raka, čitave porodice bolesne u "trouglu smrti": Mafijaški toksični otpad otrovao zemlju i vodu

Ubrzo nakon što se njen sin Antonio rodio, Marcija Kačopoli preselila se u Kazalnuovo di Napoli, grad okružen seoskim predelima na periferiji Napulja, da pobegne od haosa i zagađenja velikog grada na jugu Italije.

"Antonio je bio jak i zdrav dečak, ali sam želela da odrasta na mestu gde može da udiše čist vazduh", rekla je ona.

Preporučujemo

Ta odluka, međutim, pokazala se fatalnom. Bila je 2003. godina i Kačopoli se nesvesno preselila u takozvani "trougao smrti", ogromno područje severoistočno od Napulja gde je mafija uspostavila unosan posao zakopavanja, odlaganja i spaljivanja toksičnog otpada, čime je trovala delove poljoprivrednog zemljišta i pijaću vodu.

Umesto da živi dug i ispunjen život o kojem je majka sanjala za njega, Antonio je bio mrtav dok je napunio 10 godina.

Ilegalno odlaganje otpada, koje se često vrši u dosluhu sa lokalnom policijom i političarima, mafijaški uzbunjivač je objavio u javnost krajem 1990-ih, otprilike u vreme kada su se počeli pojavljivati rani znaci njegovog dejstva: prvo životinje na farmama rođene sa deformitetima, zatim anomalan porast slučajeva raka, posebno retkih oblika bolesti među decom.

Ali sa duboko ukorenjenim reketiranjem, koji je tokom vremena imao razorne posledice po zdravlje, životnu sredinu i sredstva za život, lokalne, regionalne i nacionalne vlasti nikada se nisu adekvatno pozabavile tim problemom.

To bi uskoro moglo da se promeni. Marcija je među 41 osobom koji su podneli slučaj protiv italijanske države Evropskom sudu za ljudska prava, gde su sudije nedavno donele odluku da uprkos tome što su dugo bile svesne ovog pitanja, vlade nisu ispunile svoju dužnost da se izbore sa krizom. Kao rezultat toga, stanovnicima pogođenog područja, koje obuhvata 90 opština sa skoro 3 miliona stanovnika, uskraćeno je "pravo na život".

Sud sa sedištem u Strazburu je dao Italiji rok od dve godine da sastavi strategiju za rešavanje ovog pitanja, uključujući uspostavljanje nezavisnog mehanizma za praćenje i platforme za javno informisanje.

Kačopoli je naslutila da nešto nije u redu u Kazalnuovu kada je primetila da se na zidovima grada pojavljuje sve više umrlica.

"To su bili ljudi u 30-im ili 40-im godinama. Bila je i sahrana deteta, za koje sam kasnije saznala da je imalo rak. Počela sam da čujem da je sve više i više ljudi dobijalo rak", rekla je ona za Guardian.

Antonio je imao devet godina kada je primetila grč u njegovoj nozi, a nakon što su bili kod nekoliko doktora, dijagnostikovan mu je multiformni glioblastom, agresivni rak mozga koji najčešće pogađa starije odrasle osobe. Umro je u junu 2013.

Kasnije te godine vlada je donela svoju prvu uredbu za rešavanje ovog pitanja. Nazvan "zemlja vatre" (La Terra dei Fuochi), ovo je bio plan za mapiranje i dekontaminaciju pogođenog zemljišta.

Dok je došlo do nekog napretka, toksični otpad je nastavljen da bude spaljivan ili zakopavan. Kako su slučajevi raka rasli, neki vladini ministri su za to krivili način života ljudi koji žive u tom području.

Vezu između veće stope raka i zagađenja najzad je potvrdio najviši italijanski zdravstveni institut (ISS) 2021. godine. Izveštaj ISS iz 2023. godine je pokazao da je stopa smrtnosti u tom području veća za 9 posto u ostatku regiona Kampanje, a ljudi imaju veći rizik da umru od malignih tumora i respiratornih bolesti.

Vlada Đorđe Meloni još uvek nije zvanično odgovorila na presudu ECHR, ali tokom sastanka sa parlamentarnim odborom za eko-mafiju prošle nedelje, ministar životne sredine, Gilberto Pičeto Fratin, priznao je propuste države u rešavanju ovog pitanja, dok je govorio o izgledima za imenovanje komesara.

Nije bilo ni zvaničnog odgovora vlasti regiona Kampanje, iako je jedan odbornik tvrdio da su deponije toksičnog otpada "stvar prošlosti".

"Tišina smrdi više od smeća. Pola moje porodice je desetkovano od raka. Ne bih to poželeo nikome. Presuda je snažan napredak, ali sada ne želimo saopštenja za javnost, želimo činjenice. Ne možemo sebi priuštiti da čekamo još 20 godina", rekao je Alesandro Kanavačiuolo, aktivista za zaštitu životne sredine koji je bio prvi tužilac koji je potpisao tužbu podnetu Evropskom sudu za ljudska prava.

Guardian piše da je dovoljna samo poseta ovom području kako bi se videle razmere problema. Gomile smeća nižu se duž puteva na periferiji obližnje Ačere, a sadrži sve, od građevinskog otpada, uključujući azbest i plastiku koja se koristi u proizvodnji automobila do električnih kablova, odeće i opšteg komunalnog otpada. Ostaje smrad nedavno spaljenih gomila.

Antonieta Močia, čija ćerka Mirijam (18) živi sa retkim rakom mozga koji joj je dijagnostikovan kada je imala 5 godina, redovno nadgleda situaciju.

"Političari kažu da se to čisti, ali to očigledno nije tačno. Ako je okolina bolesna, onda smo bolesni. Ovde zaista profitiraju od naše krvi", rekla je ona.

Smatra se da je posao počeo 1980-ih, kada su kompanije na industrijskom severu, ili čak u Nemačkoj, plaćale mafiji Kamore da odloži njihov opasan otpad za delić onoga koliko bi ih koštalo da ga legalno zbrinu.

Mafijaški uzbunjivač Karmin Skijavone otkrio je sve novinarki Marileni Natale 1997. godine.

"To se dešava i danas, sve što su uradili je da su promenili rutu", rekla je Natale, koja je od 2017. godine imala policijsku zaštitu zbog pretnji mafije.

"Na primer, otpad se sada transportuje u Tunis. To je začarani krug", rekla je ona.

Valentina Centonze, Armando Korsini i Ambrođo Valjo su među timom advokata koji su radili na slučaju besplatno.

Sve njihove porodice pogođene su rakom, dok Valjo svakog dana uzima gomilu lekova zbog tumora mozga.

"Država ne samo da nije rešila problem, već nije pružila znanje i informacije (javnosti) o ovom fenomenu - ovo je još jedna važna činjenica presude", rekao je Centonze.

Pitanje nije ograničeno na Kampanju.

"Ova odluka postavlja presedan koji se može primeniti na svim drugim mestima u Italiji gde postoji problem sa odlaganjem otpada i inercijom administracije da se time pozabave", dodao je on.

Natale, koja je hranitelj detetu obolelog od raka, veruje da je presuda doneta prekasno i da je problem prevelik za rešavanje.

"Dakle, možemo tužiti vladu, ali nam ona neće vratiti našu mrtvu decu", dodala je ona.

Pedijatrijska bolnica Santobono Pausilipon u Napulju se nalazi na brdu Posilipo, sa pogledom na Vezuv. Tokom proteklih 20 godina, postala je poslednja luka nade za decu obolelu od raka i njihove porodice iz cele Kampanje. Bolnica je 2024. lečila 108 novih pacijenata obolelih od raka, od kojih je osam umrlo od početka godine.

"Većina dolazi iz pogođenog područja", rekla je Anita Antignano, kardiolog u bolnici kojoj je takođe dijagnostikovan rak 2021.

"Dva pacijenta su nedavno stigla u prilično teškom stanju, što pokazuje razmere problema. Dok pokušavaju da očiste zemljište, bolnicu treba ojačati sa više osoblja, više opreme i više sredstava. Moramo se bolje opremiti da spasavamo živote, ali i da pomognemo onima koji prežive i moraju da žive sa posledicama i da radimo na prevenciji", poručila je ona.

(Telegraf.rs)