Iran razmatra drastično rešenje: Ovo je plan za "izgubljeni raj" na južnoj obali

Suočen sa brojnim problemima, uključujući saobraćajne gužve i propadanje tla u svojoj sadašnjoj prestonici, Iran razmatra drastično rešenje. Premeštanje glavnog grada iz Teherana na sasvim drugu lokaciju, u izgubljeni raj u Omanskom zalivu.

Iako se ideja o premeštanju glavnog grada spominje još od 1979. godine, od kada je došla Islamska revolucija, predlozi su u više navrata odlagani kao nerealni zbog ogromnih finansijskih i logističkih prepreka, prenosi agencija AFP.

Preporučujemo

Međutim, reformistički predsednik Masud Pezeškijan, koji je preuzeo funkciju u julu, nedavno je ponovo oživeo ovu ideju, pozivajući se na rastuće izazove sa kojima se suočava Teheran. Ovi izazovi uključuju saobraćajne gužve, nestašice vode, loše upravljanje resursima, ekstremno zagađenje vazduha, kao i subsidenciju, postepeno spuštanje kopnene mase usled prirodnih procesa ili ljudskih aktivnosti.

U januaru je portparolka vlade Fateme Mohadžerani izjavila da vlasti proučavaju mogućnost preseljenja.

"Region Makran se ozbiljno razmatra", rekla je, bez navođenja tačnog vremenskog okvira.

Makran je uglavnom nerazvijena obalska oblast u Omanskom zalivu, koja se prostire kroz južnu, siromašnu provinciju Sistan-Balučistan i deo susedne provincije Hormozgan.

"Nemamo izbora nego da premestimo ekonomski i politički centar zemlje na jug, blizu mora", rekao je predsednik Irana Pezeškijan u septembru prošle godine.

Ovaj region je više puta bio spominjan kao vodeći kandidat za premestanje prestonice.

"Izgubljeni raj Makran mora da se transformiše u budući ekonomski centar Irana i regiona", rekao je ministar spoljnih poslova Abas Aradžči.

Problemi Teherana su se samo pogoršavali nastavkom postojećih politika.

Sigurno i odgovarajuće

Oživljavanje planova o preseljenju ponovo je pokrenulo debatu o njihovoj nužnosti, a mnogi ističu istorijski i strateški značaj Teherana. Poslanik Ali Kazaei rekao je da, bez obzira koji grad bude izabran, on mora uzeti u obzir "bogatu kulturu Irana".

Teheran, koji je kao glavni grad odredio Aga Mohamad Kan Kajar 1786. godine, bio je politički, administrativni i kulturni centar Irana više od dva veka. Teheranska provincija trenutno ima oko 18 miliona stanovnika, kao i "fluktuirajuću populaciju" od oko dva miliona ljudi koji dolaze tokom dana, prema guverneru Mohamadu Sadegu Motamedianu.

Grad bez izlaza na more nalazi se na nagnutom platou podno snežnih vrhova planinskog lanca Alborz, spajajući moderne nebodere sa istorijskim palatama, užurbanim bazarima i zelenim parkovima. Makran je, s druge strane, poznat po svojim ribarskim selima, peščanim plažama i drevnoj istoriji koja seže do vremena Aleksandra Velikog. Ipak, mnogi se protive mogućem premeštanju.

"Ovo bi bio potpuno pogrešan korak, jer Teheran stvarno predstavlja Iran. Ovaj grad je simbol istorijske dinastije Kajar. Simbol modernosti, i urbanog života", rekao je inženjer Kamjar Babaei (28), stanovnik glavnog grada.

Slično tome, profesor urbanog planiranja Ali Kaksar Rafsandžani istakao je "strateški položaj" Teherana.

Grad je „"iguran i odgovarajući u vanrednim situacijama i ratovima", rekao je za reformistički dnevnik Etemad, dodajući da je Makran s druge strane "vrlo ranjiv", jer se nalazi na Omanskom zalivu.

Bivši gradonačelnik Teherana Pirouz Hanači smatra da se problemi glavnog grada "mogu rešiti" i da su potrebna samo "ulaganja" i preduzimanje mera za razvoj grada. Nema zvaničnih procena o budžetu potrebnom za rešavanje urbanih izazova Teherana.

Ali u aprilu 2024. godine, tadašnji ministar unutrašnjih poslova Ahmad Vahidi rekao je da bi premestanje glavnog grada moglo zahtevati budžet od "oko 100 milijardi dolara", prema vestima teheranske opštinske vladine stranice Hamšahri.

Ekonomski centar

Lokalna novinska agencija ISNA razmotrila je prednosti i mane premeštanja glavnog grada u Makran, navodeći da region ima "potencijal da postane važan komercijalni i ekonomski centar". Međutim, takođe je napomenuto da bi premestanje doprinelo većim finansijskim teretima Irana, delimično usled decenija međunarodnih sankcija.

Etemad je takođe naveo prednosti premeštanja u Makran, kao što su "regionalni razvoj, pristup otvorenom moru i smanjena ranjivost na zemljotrese", za razliku od Teherana koji je sklon seizmičkoj aktivnosti.

Međutim, ukazano je na velike troškove i poremećaj života, naglašavajući da bi premestanje predstavljalo ogromne logističke izazove. Drugi mediji, kao što je portal "Khabar Online", takođe je ukazao na ranjivost regiona Makran prema klimatskim promenama.

"Klimatske promene i nedostatak vodnih resursa u regionu Makran, u kombinaciji sa porastom temperatura i opadanjem padavina, stvorili su veoma krhke ekološke uslove koji ograničavaju potencijal za širok razvoj", naveo je ekolog Husein Moradi.

Za Banafseh Kejnouš, istraživačicu na Internacionalnom institutu za iranske studije, izbor Makrana može odražavati šire strateške ambicije.

"Izborom Makrana kao mogućeg sledećeg glavnog grada, Iran želi da se takmiči sa morskim lukama poput Dubaija i Gvadara u susednom Pakistanu", navela je ona.

Dodala je da bi to pružilo podsticaj obližnjem primorskom gradu Čabahar i što je najvažnije ponovo afirmisalo ulogu Irana u Persijskom zalivu.

(Telegraf.rs)