Šta se zapravo desilo u Rijadu: Dogovor SAD i Rusije je dublji nego što se čini na prvi pogled

Najviši američki i ruski zvaničnici imali su najopsežniji sastanak na visokom nivou od kada je Moskva pre gotovo tri godine poslala trupe u Ukrajinu, razgovarajući četiri sata u utorak u Rijadu, pre nego što je predsednik SAD Donald Tramp sugerisao da je Kijev kriv za sukob.

Tramp nije pokazao mnogo strpljenja za ukrajinske primedbe zbog njihovog isključenja iz pregovora u Saudijskoj Arabiji. Više puta je ponovio da ukrajinski lideri nikada nisu smeli da dozvole da sukob počne, nagoveštavajući da je Kijev trebalo da bude spreman na ustupke Rusiji pre nego što je Moskva poslala trupe u Ukrajinu 2022.

Preporučujemo

"Danas sam čuo: 'Oh, pa nismo bili pozvani.' Pa, vi ste tamo već tri godine. Trebalo je da to završite pre tri godine", rekao je Tramp novinarima u svojoj rezidenciji na Floridi. "Nikada niste smeli da dozvolite da počne. Mogli ste da napravite dogovor."

Takvi komentari i Trampova težnja da popravi odnose s Moskvom mogli bi da imaju visoku cenu za transatlantski savez SAD i Evrope i da značajno naruše poziciju Vašingtona u Ukrajini, kao i kod drugih država koje računaju na američko liderstvo u NATO i šire za svoju bezbednost i zaštitu.

Tokom administracije bivšeg predsednika Džoa Bajdena, SAD i Evropa su se fokusirale na izolaciju Rusije i odbranu međunarodnog poretka uspostavljenog posle Drugog svetskog rata.

U Rijadu su delegacije predvođene američkim državnim sekretarom Markom Rubiom i ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom postigle dogovor da formiraju timove koji će raditi na obnovi osoblja u američkoj i ruskoj ambasadi u Moskvi i Vašingtonu, koje su oslabljene serijom uzajamnih proterivanja diplomata.

Ovaj napor ima za cilj korišćenje tih kanala za podršku pregovorima o miru u Ukrajini i istraživanje mogućnosti za ponovno pokretanje ekonomske i globalne saradnje. Jedan ruski zvaničnik ukazao je na moguće zajedničke energetske projekte.

Evo šta je dogovoreno u Rijadu i šta sledi:

Obnova narušenih diplomatskih odnosa

Prvo na listi postignuća obe zemlje bilo je postizanje dogovora o okončanju godina propadanja diplomatskih odnosa, koji su dostigli najnižu tačku od Hladnog rata nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin poslao trupe u Ukrajinu u februaru 2022.

Ovaj sastanak, održan samo nedelju dana nakon što je Tramp telefonom razgovarao s Putinom, bio je prvi značajan direktan susret najviših diplomata dveju država od kada se bivši državni sekretar Entoni Blinken sastao sa Lavrovom u Ženevi u januaru 2022. u neuspelom pokušaju da spreči sukob u Ukrajini.

Lavrov je nakon razgovora u utorak rekao da su strane postigle dogovor o ubrzanju imenovanja novih ambasadora, dodajući da će se visoke diplomate dve zemlje uskoro sastati kako bi razgovarali o "uklanjanju veštačkih prepreka za rad američkih i ruskih ambasada i drugih misija".

U stvarnosti, slabljenje diplomatskog osoblja u ambasadama SAD i Rusije počelo je mnogo pre nego što su ruske trupe ušle u Ukrajinu 2022, još nakon ruske aneksije Krima 2014. godine, koju je većina sveta smatrala nezakonitom. Tadašnja administracija Baraka Obame naredila je zatvaranje nekoliko ruskih kancelarija u SAD.

Tenzije su se dodatno zaoštrile nakon trovanja ruskog špijuna u egzilu i njegove ćerke u Velikoj Britaniji 2018, za koje su britanske vlasti okrivile Rusiju. To je dovelo do masovnog proterivanja diplomata i zatvaranja brojnih konzulata u obe zemlje i širom Evrope.

Upitan od strane agencije Associated Press da li SAD sada smatraju te slučajeve završenim, Rubio je odbio da da konkretan odgovor, ali je naglasio da je nemoguće postići mirovni sporazum za Ukrajinu bez diplomatskog angažmana.

"Neću pregovarati niti pričati o svim elementima poremećaja u našim diplomatskim odnosima. Ali kraj sukoba ne može se desiti ako ne uspostavimo bar neku normalnost u radu naših diplomatskih misija u Moskvi i Vašingtonu."

Pregovori o okončanju sukoba u Ukrajini

Dve strane su se dogovorile da formiraju radne grupe na visokom nivou kako bi započele istraživanje mogućnosti za pregovaračko rešenje sukoba. Nije odmah bilo jasno kada će se ti timovi prvi put sastati, ali obe strane su navele da će to biti uskoro.

Što se tiče mogućih ustupaka, Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc, koji je učestvovao u pregovorima, rekao je da će pitanja teritorije i bezbednosnih garancija biti deo diskusije.

Rubio je dodao da će tim stručnjaka početi da razgovara s ruskom stranom o "parametrima kako bi kraj ovog sukoba mogao da izgleda".

Po pitanju potencijalne mirovne misije za nadgledanje prekida vatre u Ukrajini, Lavrov je rekao da Moskva neće prihvatiti trupe iz zemalja članica NATO, ponavljajući stav da ukrajinske težnje za pridruživanjem Zapadnoj vojnoj alijansi predstavljaju veliki bezbednosni problem.

"Objasnili smo da raspoređivanje trupa iz NATO zemalja, čak i ako su pod zastavom EU ili kao nacionalne snage, neće promeniti ništa i da će za nas to biti potpuno neprihvatljivo", rekao je Lavrov.

Isključenje Ukrajine i Evrope iz pregovora

Ni Ukrajina ni evropske zemlje nisu bile pozvane na sastanak u Rijadu, ali američki zvaničnici su naglasili da ih ne planiraju isključiti iz mirovnih pregovora ukoliko do njih dođe.

"Niko ovde nije stavljen po strani", rekao je Rubio. "Naravno, biće angažovanja i konsultacija s Ukrajinom, našim partnerima u Evropi i drugima. Ali, u krajnjoj liniji, ruska strana je neophodna za ovaj proces."

Volc je dodao: "Ako planirate da dovedete obe strane za pregovarački sto, morate razgovarati s obe strane... Apsolutno razgovaramo sa svima."

Naglasio je da je Tramp prošle nedelje razgovarao s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim odmah nakon razgovora s Putinom, kao i da su potpredsednik SAD Džej Di Vens i Rubio u petak u Nemačkoj razgovarali sa Zelenskim.

Ipak, Zelenski je bio vidno nezadovoljan isključenjem iz sastanka i odložio planiranu posetu Saudijskoj Arabiji kako bi izbegao bilo kakvu povezanost njegove posete s ovim pregovorima.

Moguće ukidanje američkih sankcija Rusiji

Upitan da li bi SAD mogle da ukinu sankcije Moskvi uvedene tokom Bajdenove administracije, Rubio je rekao da "za kraj bilo kog sukoba moraju biti učinjeni ustupci sa svih strana".

Moguća američko-ruska saradnja

Šef Ruskog fonda za direktne investicije Kiril Dmitrijev rekao je da bi SAD i Rusija trebalo da razviju zajedničke energetske projekte.

Rubio je dodao da bi eventualni kraj rata u Ukrajini mogao otvoriti "neverovatne prilike" za poboljšanje odnosa između SAD i Rusije.

(Telegraf.rs)