Razgovor koji napravio opštu pometnju: Kako je Trampov dogovor sa Putinom šokirao Evropu i NATO

Američki predsednik Donald Tramp najavio je trenutni početak mirovnih pregovora između Rusije i Ukrajine nakon, kako je opisao, "dugog i vrlo produktivnog" razgovora s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Vest o dogovoru izazvala je burne reakcije u međunarodnoj zajednici, a najviše šokirala evropske saveznike Ukrajine.

Tramp je u objavi na svojoj društvenoj mreži Truth Social istakao da su tokom razgovora, koji je trajao sat i po, on i Putin razgovarali o Ukrajini, Bliskom istoku i suradnji u području veštačke inteligencije. Ključna tačka razgovora bila je postizanje mirovnog sporazuma kako bi se okončao sukob u Ukrajini, koji je, prema Trampu, već odneo milione života.

Preporučujemo

"Želimo mir i kraj patnje"

"Dogovorili smo se da odmah počnu pregovori. Naše ekipe započeće rad, a prvi korak biće poziv ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom kako bismo ga obavestili o razgovoru," poručio je Tramp. Dodao je da je za vođenje pregovora zadužio tim predvođen državnim sekretarom Markom Rubiom, direktorom CIA Džonom Retklifom, te savetnikom za nacionalnu bezbednost Majklom Volcom, piše Index.hr.

Putinov portparol Dmitrij Peskov potvrdio je da je razgovor trajao sat i po i da su se dvojica čelnika složila da je rešenje sukoba moguće jedino kroz mirovne pregovore. Takođe, istakao je da je Putin pozvao Trampa u Moskvu kako bi nastavili razgovore uživo.

I Zelenski razgovarao s Trumpom

Nakon što je Tramp razgovarao s Putinom, obavio je telefonski razgovor i s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Ukrajinski čelnik opisao je razgovor kao "dug i značajan", naglasivši spremnost Ukrajine na saradnju.

"Ukrajina želi mir više od ikoga. Definišemo zajedničke korake s Amerikom kako bismo zaustavili rusku agresiju i osigurali trajan, pouzdan mir", izjavio je Zelenski. Iako je sačuvao diplomatski ton, jasno je dao do znanja da Ukrajina neće odustati od svojih ključnih ciljeva, uključujući povratak teritorija izgubljenih od 2014. godine.

Američki zaokret šokirao Europu

Odluka Vašingtona da odmah započne pregovore s Rusijom i smanji podršku Ukrajini izazvala je konsternaciju među evropskim saveznicima. Prema pisanju Politica, američki ministar obrane Pit Hegset obavestio je svoje kolege u Briselu da Ukrajina nema šanse da povrati Krim i istočne delove zemlje.

"Iluzorno je verovati da se Ukrajina može vratiti na granice iz 2014. godine. Produžavanje rata samo će doneti više patnje", rekao je Hegset. Dodao je da SAD nameravaju da smanje svoju ulogu u evropskoj bezbednosti, prepuštajući evropskim državama veću odgovornost za odbranu kontinenta.

Njegova izjava izazvala je ogorčenje među evropskim diplomatama. Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok naglasila je da se "o Ukrajini ne može odlučivati bez Ukrajine", dok je francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro istakao da mir mora biti propraćen bezbednosnim garancijama za Ukrajinu. On je još pozvao na direktno učešće Evrope u pregovorima, naglašavajući da "neće biti pravednog i trajnog mira u Ukrajini bez učešća Evropljana".

Poljska i baltičke zemlje traže jaču vojnu podršku Ukrajini

Posebno su oštro reagovale Poljska i baltičke zemlje, upozorivši da bilo kakvi mirovni pregovori bez prethodnog jačanja ukrajinskih vojnih kapaciteta mogu biti opasni. Poljski šef diplomatije Radoslav Sikorski istakao je da je ključno pružiti dodatnu vojnu pomoć Ukrajini pre početka razgovora s Rusijom.

"Poljska će čvrsto stajati uz Ukrajinu. Povećanje njenih vojnih sposobnosti ključ je za osiguravanje trajnog mira", poručio je Sikorski.

Letonska ministarka spoljnih poslova Baiba Braže upozorila je na važnost ukrajinske samostalnosti u mirovnim pregovorima. "Ukrajinska agencija u pregovorima mora biti apsolutno garatovana", rekla je.

Nova bezbednosna arhitektura Evrope

Čini se da je Tramp odlučio da ne uključi NATO u proces mirovnih pregovora, što je dodatno zakomplikovalo situaciju. The Guardian je pisao kako bi Trampov pristup, koji iz pregovora isključuje NATO, mogao potkopati verodostojnost Saveza i dugoročno oslabiti odbrambene kapacitete Evrope. Najjednostavnije rečeno, Trampova najava mogla bi značiti i marginalizaciju Evrope u celom procesu pregovora koji, kako je najavio američki predsednik, počinju vrlo skoro.

Spomenimo i da su francuske diplomate snažno insistirale na nastavku ukrajinskog puta prema članstvu u NATO, uprkos američkom protivljenju. "Evropska bezbednost je ugrožena. Ne možemo se vratiti na stanje pre invazije", rekao je francuski šef diplomatije Žan-Noel Baro. Britanski ministar obrane Džon Hili poručio je da će Velika Britanija nastaviti da pruža podršku Ukrajini, kako u vojnom, tako i u političkom smislu.

Ovo je ogroman zaokret SAD, ali i ono što je Tramp najavljivao.

Osim EU šokiran i Kijev

Trampov mirovni plan predstavlja tektonski zaokret u dosadašnjoj američkoj politici prema Ukrajini, što bi moglo redefinisati globalnu bezbednosnu arhitekturu. S druge strane, to je potez koji je dosledan onome što je Tramp najavljivao pre inauguracije - da će raditi na okončanju rata u Ukrajini.

Dok pristalice vide ovaj potez kao pragmatičan korak ka okončanju sukoba, mnogi evropski lideri i analitičari izražavaju zabrinutost zbog mogućih preuranjenih ustupaka Rusiji. The Guardian piše da je, osim među ecropskim saveznicima, Trampova spremnost na brze pregovore i potencijalne teritorijalne ustupke izazvala uzbunu i u Kijevu te da se pojavljuje strah da bi takav pristup mogao ohrabriti daljnje ruske zahteve.

Dok svet s pažnjom prati informacije o nadolazećim, dugoočekivanim pregovorima, jasno je da su ulozi visoki. Ishod će odrediti ne samo budućnost Ukrajine, već i dugoročne odnose između Zapada i Rusije, kao i novo poglavlje u globalnoj politici moći.

(Telegraf.rs)