Zbog čega Donald Tramp želi da preuzme Pojas Gaze i da li on to uopšte može da učini?

Američki predsednik Donald Tramp šokirao je svet najavom da bi Sjedinjene Države trebalo da pruzmu Pojas Gaze i rasele njeno stanovništvo. Ovaj predlog predstavlja najveći zaokret u politici SAD prema Bliskom istoku u poslednjih nekoliko decenija i da uruši međunarodni konsenzus o palestinskoj državi koja bi obuhvatala Gazu i okupirani Zapadnu obalu.

Tramp je sugerisao da bi prema njegovom planu, Pojas Gaze Izrael predao SAD, a njenim stanovnicima bi bilo savetovano da se presele negde drugde bez prava na povratak, prenosi BBC.

Preporučujemo

Ovaj predlog izazvao je brojne žestoke osude, uključujući one iz celog Bliskog istoka, bliskih američkih saveznika i Ujedinjenih nacija. Izraelski premijer Benjamin Netanijahu, međutim, pozdravio je "revolucionarnu viziju" za Gazu.

Zašto je Donald Tramp ovo rekao baš sada?

Ako je Tramp u nečemu u pravu, to je da su decenije američke diplomatije prema Izraelu i Palestincima propale u rešavanju konflikta. Rasprave o miru i predsednici su dolazili i prolazili, ali problemi su ostali. Napad Hamasa na Izrael od 7. oktobra 2023. i rat u Gazi koji je usledio užasni su rezultati i posledica.

Tramp je stekao milione u biznisu sa nekretninama i u tom svetlu, dao sasvim opravdanu opasku - ako Gazu treba obnoviti, od temelja u pojedinim delovima, teško da ima smisla da stotine hiljada civila budu smeštene u ruševinama.

Zadatak obnove Gaze biće ogroman. Neeksplodirana municija i brrojne ruševine moraju biti uklonjene. Elektro i vodovodna mreža takođe moraju da se obnove. Škole, bolnice i prodavnice moraju biti ponovo izgrađene. Trampov poslanik za Bliski istok, Stiv Vitkof, rekao je da bi to moglo potrajati godinama, a dok to traje, Palestincima će biti potrebno da odu negde drugde.

Međutim, umesto da istražuju načine da ih zadrže blizu kuće, gotovo sigurno u logorima u centralnim i južnim delovima Gaze, Tramp je insistirao da treba da budu podstaknuti da trajno odu.

Uprkos snažnim protivljenjima lidera iz regiona, Tramp je pritisnuo Jordan i Egipat da prihvate 2,2 miliona stanovnika Gaze preteći da će obustaviti pomoć ako to odbiju. Obe zemlje su odbile ovu ideju, upozoravajući da bi to moglo destabilizovati region. Tramp je rekao da Palestinci ne bi imali pravo da se vrate u Gazu prema njegovom planu.

Umesto toga, predložio je izgradnju do šest "bezbednih zajednica" van Gaze:

"Može bitti pet, šest, može biti dve. Ali izgradićemo bezbedne zajednice, malo dalje odatle gde je sav ovaj opasan teren", rekao je Tramp.

Američki predsednik veruje da će, u odsustvu stanovnika Gaze, iz pepela izrasti idilična, američki posedovana "Rivijera Bliskog istoka", pružajući hiljade radnih mesta, investicione prilike i, na kraju, mesto za "život ljudi iz celog sveta".

Zašto su Trampove izjave toliko kontroverzne?

Čak i za predsednika koji je veliki deo svog prvog mandata bio okrenut američkoj spoljnoj politici prema Bliskom istoku, uključujući premeštanje američke ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim i priznavanje izraelskog suvereniteta nad okupiranim Golanskim visovima ovo je bio neverovatan predlog.

Ni u svojim najluđim maštanjima nijedan američki predsednik nije mislio da bi rešavanje izraelsko-palestinskog konflikta podrazumevalo preuzimanje dela palestinske teritorije i raseljavanje njenog stanovništva. Da budemo jasni, uraditi ovo silom bilo bi ozbiljno kršenje međunarodnog prava.

Neki Palestinci bi verovatno odlučili da napuste Gazu i obnove živote negde drugde. Od oktobra 2023. godine, čak 150.000 ih je već otišlo. Ali drugi to ne mogu ili neće, bilo zato što nemaju finansijskih sredstava za to, ili zato što je njihova veza sa Gazom, delom zemlje koju nazivaju Palestinom, jednostavno previše jaka.

Mnogi žitelji Gaze su potomci ljudi koji su pobegli ili su oterani sa svojih domova 1948. godine tokom stvaranja države Izrael, period koji Palestinci nazivaju Nakba, arapskom rečju za katastrofu.

Pomisliti na još jednu takvu katastrofu biće previše bolno za mnoge i oni će se držati svojih života u onome što je ostalo od Gaze sa velikom odlučnošću. Za Palestince koji sanjaju o sopstvenoj državi, uz Izrael, gubitak dela nje biće kao amputacija.

Tramp je suštinski rekao Palestincima da se odreknu Gaze jednom zauvek

Arapski lideri su Trampa optužili da pokušava potpuno da izbriše palestinske zahteve za Gazom. Iako ne izgleda da se zalaže za prinudnu deportaciju civila, što je protivno međunarodnom pravu - Tramp očigledno podstiče Palestince da odu.

Palestinski zvaničnici su već optužili Izrael da blokira snabdevanje desetinama hiljada karavana koji bi mogli pomoći žiteljima Gaze da ostanu u manje oštećenim delovima teritorije dok se obnova odvija na drugim mestima.

Arapske zemlje za koje Tramp kaže da treba da prihvate do 1,8 miliona izbeglica iz Gaze, uglavnom Egipat i Jordan, izrazile su bes. Obe zemlje već imaju dovoljno problema bez ovog dodatnog tereta. U ponedeljak je egipatski ministar spoljnih poslova Badr Abdelati ponovo potvrdio odbijanje Kaira da prihvati bilo kakvo prinudno premeštanje, rekavši da Egipat "neće učestvovati u nepravdi prema Palestincima".

Trenutni status Gaze

Gaza je bila okupirana od strane Egipta 19 godina pre nego što ju je Izrael zauzeo u Šestodnevnom ratu 1967. godine. I dalje se smatra okupiranom od strane Izraela prema međunarodnom pravu, što Izrael osporava. On tvrdi da je okupacija završena 2005. godine kada je jednostrano uklonio jevrejska naselja i povukao vojsku. Oko tri četvrtine članica UN priznaje Gazu kao deo suverene palestinske države, iako SAD to ne priznaje.

Odsečena od spoljnog sveta žicama i izraelskom pomorskom blokadom, Gaza nikada nije delovala kao zaista nezavisno mesto. Ništa i niko ne može da uđe ili izađe bez dozvole Izraela, a međunarodni aerodrom - otvoren uz mnogo pompe 1998. godine - uništio je Izrael 2001. godine tokom drugog palestinskog ustanka.

Izrael i Egipat su uveli blokadu na Gazu, pozivajući se na bezbednosne razloge, nakon što je Hamas pobedio na palestinskim izborima 2006. i oterao rivale sa teritorije nakon intenzivnih borbi naredne godine. Mnogo pre poslednjeg rata, Palestinci su počeli da doživljavaju Gazu kao otvoreni zatvor.

Može li Tramp preuzeti Gazu ako želi?

Ne treba ni reći da SAD nemaju zakonski zahtev za teritorijom i nije jasno kako Tramp planira da uvede američku vlast. Kao i u njegovim tvrdnjama o američkoj kontroli nad Grenlandom ili Panamskim kanalom, nije jasno da li Tramp zaista misli to što kaže ili da li su njegovi komentari samo početna, neobična pregovaračka pozicija pred oštrim pregovorima o budućnosti Gaze.

Različiti planovi su već diskutovani za upravljanje Gazom posle rata. U decembru su se dve glavne palestinske frakcije, Hamas i Fatah, dogovorile da formiraju zajednički komitet za upravljanje Gazom. Dogovor  je do sada ostao bez rezultata.

U drugim vremenima, rasprave su se fokusirale na formiranje međunarodne mirovne snage, moguće sa trupama arapskih zemalja. Prošlog meseca, Reuters je izvestio da su UAE, SAD i Izrael diskutovali o formiranju privremene administracije u Gazi dok ne bude spremna da preuzme reformisana Palestinska uprava (PA), koja već ima kontrolu u delovima Zapadne obale.

Međutim, izraelski premijer Benjamin Netanijahu je ranije javno insistirao da PA neće imati ulogu u upravljanju Gazom posle rata. U ograničenom smislu, američke trupe su već prisutne na terenu. Američka bezbednosna firma zaposlila je oko 100 bivših specijalaca iz SAD da upravljaju ključnim kontrolnim punktom južno od Gaze i proveravaju vozila Palestinaca koji se vraćaju na sever, tražeći oružje.

Egipatski bezbednosni službenici takođe su viđeni na istom kontrolnom punktu. Ovo bi mogli biti prvi, nesigurni znakovi proširene međunarodne i verovatno američko vođene prisutnosti u Gazi.

Međutim, to nije američko preuzimanje, što bi zahtevalo vojnu intervenciju u velikom obimu. To je nešto što Tramp dugo tvrdi da želi da izbegne. Predsednik i Bela kuća su kasnije rekli da veruju da bi predlog mogao biti realizovan bez raspoređivanja američkih vojnika u Gazi.

Da li bi to moglo imati uticaja na prekid vatre između Izraela i Hamasa?

Pregovori o drugoj zafi dvonedeljnog preida vatre između Izraela i Hamasa jedva da su zpaočeli  i zaista je teško videti kako će Trampov bombastični plan utivati da njihov nastavak. Ukoliko Hamas zaključi da je krajnji rezultat ovog procesa raseljavanje Gaze, ne samo Hamasa, već i svih Palestinaca, onda bi mogao da zaključi da nema o čemu da se razgovara i zadrži preostale taoce koje je oteo 7. oktobra 2023.

Hamas je u ponedeljak saopštio da će odložiti puštanje sledeće grupe talaca, koji bi trebalo da budu oslobođeni u subotu, zbog tvrdnji da je Izrael prekršio uslove primirja. Netanijahu je, pak, rekao da će Izrael okončati primirje i poslati trupe nazad u Gazu ako Hamas ne oslobodi taoce.

Netanijahuovi kritičari optužuju ga da traži izgovore da uništi pregovore i ponovo započne rat. Verovatno će zaključiti da je Tramp saučesnik imajući u vidu njegove izjave.

S druge strane, desničari koji podržavaju izraelskog premijera izrazili su zadovoljstvo planom o preuzimanju Gaze od strane SAD, što bi moglo da smanji rizik od ostavki u kabinetu i učiniti Netanijahuovu politiku sigurnijom u budućnosti. U tom smislu, Tramp je dao Netanijahuu snažan podsticaj da održi primirje.

Šta je Donald Tramp rekao o Zapadnoj Obali?

Na pitanje da li se slaže da bi SAD trebalo da priznaju izraelski suverenitet nad okupiranom Zapadnom obalom, Tramp je rekao da još nije zauzeo stav, ali da će za četiri nedelje imati obaveštenje. Ova izjava izazvala je zabrinutost među Palestincima, jer bi takva najava neizbežno bila viđena kao još jedan udarac za rešenje sukoba formiranjem dve države.

Jordanski kralj Abdulah, koji se sastao sa Trampom u Vašingtonu u utorak, već je upozorio na bilo kakve pokušaje "aneksije zemlje i premestanja Palestinaca". Jordan i Egipat se boje da bi prihvatanje Trampovog plana moglo izazvati masovnu reakciju javnosti i dovesti do nove nestabilnosti u regionu.

Priznavanje legalnosti izraelskih naselja na Zapadnoj obali bilo bi izuzetno značajan potez. Veći deo ostatka sveta smatra ih ilegalnim prema međunarodnom pravu, iako Izrael osporava ovu tvrdnju. Tokom prethodnih rundi mirovnih pregovora, pregovarači su priznali da bi Izrael mogao da zadrži velike blokove naselja kao deo konačnog dogovora, verovatno u zamenu za male delove izraelske teritorije.

Tramp je 2020. posredovao u Abrahamovim sporazumima, koji su omogućili istorijsko normalizovanje odnosa između Izraela i dve arapske zemlje, Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) i Bahreina. UAE je potpisao taj sporazum uz razumevanje da Izrael neće anektirati delove Zapadne obale, što bi sada moglo biti ugroženo.

(Telegraf.rs)