Procurio "tajni plan" Rusije za globalnu dominaciju: Otkriveno čega se Putin najviše plaši?

Ruski zvaničnici veruju da Zapad koči napore Moskve da bliže privuče bivše sovjetske republike i izgradi ekonomske veze sa zemljama "globalnog juga", navodi se u vladinom izveštaju koji je procurio.

Interni izveštaj, prikazana na sesiji strategije koju je vodio ruski premijer Mihail Mišustin prošlog aprila, nudi redak uvid u to kako je ruski rat u Ukrajini naneo štetu vezama sa nekim od njenih najbližih saveznika.

Preporučujemo

U analizi se priznaje da su pritisak zbog zapadnih sankcija, kao i ekonomski potezi, uspeli da "zabiju klin" između Moskve i nekih od njenih najbližih trgovinskih partnera, piše Financial Times.

Ruski kabinet je predstavio izveštaj visokim vladimin zvaničnicima i najvišim rukovodiocima u nekim od najvećih ruskih državnih kompanija, navodi se na njegovom sajtu. Prisustvovali su i eksperti poput Sergeja Karaganova, koji je pozvao predsednika Vladimira Putina da upotrebi nuklearno oružje protiv Evrope, i Aleksandr Dugin, zagovornik radikalnog nasilja nad Ukrajincima.

Ambicija Moskve je, kaže se u izveštaju, da povrati svoj pristup globalnoj trgovini stavljajući Rusiju u centar evroazijskog trgovinskog bloka, koji bi imao za cilj da parira sferama ekonomskog uticaja SAD, EU i Kine. Rusija vidi stvaranje "makroregiona" kao važan dugoročni projekat, koji bi nadživeo sve razgovore sa Zapadom o budućnosti Ukrajine, kako bi pomogao u jačanju njenog položaja u "globalnoj areni", navodi se u izveštaju.

Novi blok bi povezao Rusiju sa zemljama globalnog juga (države Afrike, Latinske Amerike, Azije bez Izraela, Japana i Južne Koreje, kao i Okeanije bez Australije i Novog Zelanda)  dajući svakoj strani pristup sirovinama, razvijajući finansijske i transportne veze i ujedinjujući ih kroz zajednički "pogled na svet".

Međtim,priznaje da su prepreke globalnom oživljavanju Rusije i dalje značajne. U izveštaju se navodi da su zapadne zemlje uspešno zapretile zemljama centralne Azije da se pridržavaju sankcija nudeći im pristup globalnim tržištima, transportnim koridorima i lancima snabdevanja koji zaobilaze Moskvu.

U međuvremenu, u izveštaju se navodi da su ruski saveznici profitirali od sankcija tako što su izbacili ruske firme iz njihove matične jurisdikcije, preuzeli su kontrolu nad uvoznim i izvoznim tokovima i premestili proizvodnju iz Rusije.

Dodaje se da su zemlje Centralne Azije tražile dodatne garancije kako bi nadoknadile rizike.

U Izveštaju se priznaje da će Rusija morati da igra dugu igru kako bi zadržala zemlje centralne Azije u svojoj interesnoj blizini. Zbog toga Moskva treba da se poziva na njihovu zajedničku istoriju i poštuje njihovu nezavisnost, dok razumevanje ruske pobede u ratu protiv Ukrajine neće biti dovoljno da se okonča pritisak zapadnih sankcija.

"Bliski odnosi sa zemljom, kao što je Rusija, biće izvor poteškoća", piše u izveštaju.

Zemlje Centralne Azije, dodaje se, koriste prednost "ranjivosti Rusije i žele da se integrišu bez Rusije u grupe kao što je Organizacija turskih država". Nacije su, kako piše, promenile svoj pogled na svet promovišući engleski kao drugi jezik umesto ruskog i prelazeći na zapadne standarde u obrazovanju, kao i slanjem pripadnika elita da se školuju na Zapadu.

"Zemlje će morati da donose odluku o svom stavu prema Rusiji", zaključuje se u izveštaju, bez davanja nekih detalja.

Kazahstan, zemlja sa najrazvijenijom privredom u regionu, osudio je invaziju Rusije na Ukrajinu, odbio je da prizna anaktirane delove kao teritoriju Rusije i uložio napor da pokaže poštovanje zapadnih sankcija.

Sa druge strane, susedni Kirgistan se, čvrsto drži uz Rusiju i važan je Moskvi tokom izbegavanja sankcija.

U izveštaju se ističe Belorusija kao najuspešniji primer Rusije, upoređujući poziv predsednika Aleksandra Lukašenka da se ekonomski odvoji od Rusije 2018. godine, sa njegovom izjavom šest godina kasnije u kojoj navodi da će uvek biti ujedinjeni s Rusijom.

Ali razvoj Evroazijske ekonomske unije koju predvodi Moskva, koja uključuje Belorusiju, Jermeniju, Kazahstan i Kirgistan, takođe se bori sa "sistemskim problemima", navodi se u izveštaju.

(Telegraf.rs)