Ovo je razlog zašto Vladimir Putin nikad neće pobediti u ratu protiv Ukrajine

Posle nepune tri godine rata potpuno je jasno da ruska armija ima prednost u broju vojnika, ali Ukrajinci koji su na frontu ostali bez ruke ili noge žele da se vrate u prve redove čim se dovoljno oporave.

Ukrajinski branioci tvrde da su spremni da se puzeći vrate u bitku i brane svoju zemlju ukoliko bude bilo potrebno, prenosi Daily beast.

Preporučujemo

"Možeta da ostanete bez ruke ili noge, ali ne možete da izgubite čast", kaže ukrajinski vojnik čije je kodno ime Hulk.

On je narednik u Prvom bataljonu 429 posebne brigade. Ukrajina uspeva da održi broj vojnika na oko milion, a čak i oni koji imaju bolove i pate od mentalnih trauma žele da nastave da se bore. Pre početka ruske invazije u februaru 2022. godine Hulk (48) vodio je biznis u Kijevu. Tokom borbene misije u oktobru 2022. godine, stao je na minu i izgubio deo desne noge. Lekari su mu rekli da će rehabilitacija trajati godinu dana, ali se on vratio na front u roku od mesec i po, nakon što je dobio protezu.

Tajna njegove otpornosti je jednostavna: "Ne možemo da zamislimo da naša deca žive pod okupacijom. Moja motivacija je da sprečim to".

Naravno, psihološka trauma je ogromna. Dr Oleh Berezjuk, jedan od vodećih ukrajinskih psihijatara, pomaže ranjenicima da se oporave od rata u rehabilitacionom centru za veterane u Lavovu pod nazivom "Nesalomivi".

Jedna od najefikasnijih terapija, kako kaže Berezjuk, jeste umetnost. Jedan od crteža koje je pokazao prikazuje pakao rata. Prikazuje tron sa, bizarno, crvenom zvezdom na njemu.

"Pacijent je bio uveren da ima misiju da napravi red u haotičnom paklu, i ako to ne može da postigne, ubiće sve, uključujući mene i njegove druge lekare", rekao je Berezjuk, specijalista za psihološke traume od rata.

"Čak i sada imam jezu kada se setim prvih sesija sa pacijentom, 23-godišnjim Volodimirom", dodao je on.

Berezjuk koristi mnoge progresivne metode psihološke rehabilitacije. Jedna od njih je terapija tkanjem. Povređeni vojnici i civili pritisnu četiri pedale stola za tkanje, povuku šarene niti i broje redove kako bi stvorili uzorke.

"Ova metoda daje impresivne rezultate kod pacijenata sa potresom mozga, povredama mozga i depresijom, pomažući im da se izleče, da ostanu ne slomljeni", navodi Berezjuk, koji je takođe zagovarao upotrebu mikrodoza antidepresiva, čak i u veoma komplikovanim slučajevima.

Strahote rata izazivaju mentalnu traumu kod miliona Ukrajinaca već tri godine. Desetine hiljada ljudi je ubijeno ili povređeno, uključujući više od 1.000 dece. Ljudi su izgubili voljene, domove, čitave gradove -  rane, fizičke i mentalne, multipliciraju se svakog dana. Ipak, zemlja nastavlja da se bori.

Ove zime, ukrajinski gradovi bore se sa nestašcom struje i grejanja, ali komunalni radnici brzo popravljaju infrastrukturu uništenu u napadima ruskih dronova i raketa. Volonteri čiste ruševine i život ide dalje.

Još od prvih dana rata, centar "Nesalomovi" bio je pun pacijenata. Lekari su bili preopterećeni brojem pacijenata sa mentalnim poremećajima. To su bili bivši vojnici koji su stigli nakon razmene zarobljenika i proveli mnoge mesece u ruskim zatvorima, i ranjenici iz rovovskih borbi.

"Nemamo drugu opciju osim da preživimo, ostanemo ne slomljeni i mobilizujemo naše resurse", navodi Berezjuk i nastavlja: "Ovo nije prvi put da trpimo zbog ruske invazije i okupacije, ali ovaj put nam tehnologija pomaže u borbi protiv dezinformacija i manipulacija. Oni su napravili grešku u Moskvi. Naučili smo lekcije, i ovaj put smo bili najspremniji".

Pacijent od 23 godine, Volodimir, koji je nacrtao sliku pakla, zapravo se oporavio relativno brzo, otkrio je Berezjuk. Da je "završio u običnoj psihijatrijskoj klinici, dijagnostikovali bi mu šizofreniju i stavili ga na jake lekove".

Lekari su Vladimiru dijagnostifikovali psihozu, ali su pokušali psihoterapiju umesto antipsihotičnih lekova:

"Pacijent me je odveo u njegov pakao, bili smo tamo zajedno. Znaci oporavka pojavili su se za tri nedelje. Poslednji crtež koji je pacijent nacrtao prikazivao je kuću, put i porodicu. Videli smo nadu", kaže doktor.

Rat u Ukrajini je izuzetno depresivan. Nezamislivo nasilje postaje stvarnost. Ljudi žive uz svakodnevne vazdušne uzbune, čitaju vesti o eksplozijama, ratnim zločinima, uništenim bolnicama i školama i žrtvama ruskih vojnika koji napreduju na istoku zemlje. Čak i kratke posete Ukrajini ostavljaju mnoge zapadne posetioce traumatizovane.

"Ono što nas održava nesalomivima je spoznaja da smo na pravoj strani istorije, da su naši ljudi heroji, da smo ujedinjeno civilno društvo podržano od strane desetina zapadnih zemalja", rekla je mlada pacijentkinja, Katja.

Nije mogla dugo da govori, jer je patila od ozbiljnog PTSP-a nakon što je izgubila majku na istoku Donjecke oblasti.

Izveštaj Crvenog krsta iz avgusta navodi da je više od 70 odsto Ukrajinaca iskusilo stres ili tešku anksioznost, oko 15 miliona Ukrajinaca će u budućnosti trebati psihološku podršku, a oko tri ili četiri miliona će zahtevati lekov. Psihologija je jedno od najpopularnijih profesionalnih polja među ukrajinskim studentima danas. Ljudi istražuju, studiraju i pomažu jedni drugima da prežive.

"Mi učimo otpornost, ovo je neophodan deo ljudskog života danas, kada živimo i radimo u uslovima visokog rizika i političkih turbulencija. Treniramo, ujedinjujemo ljude, razmenjujemo iskustva i pravimo strategiju za preživljavanje", rekla je Katerina Sergatskova, direktorka neprofitne organizacije "Daily Humanity 2402 Foundation". Treniramo, ujedinjujemo ljude, razmenjujemo iskustva i pravimo strategiju za preživljavanje, dodaje.

Doktor Berezjuk je studirao u Čikagu i čim je rat počeo on je stupio u kontakt sa svojim kolegama na Jejlu, Harvardu, kao i sa specijalistima iz Francuske i Nemačke. Bio je to novi momenat u psihoterapiji i zajednički rad u istraživanju najboljeg načina da se zaleče rane od rata.

"Američke kolege su mi rekle da ne ponavljamo greške koje je Amerika napravila posle rata u Vijetnamu kada su izgubili više vojnika posle rata nego na frontu, a zbog alkohola i usled samoubistava", kaže Berezjuk.

Pre svake nove seanse on se plaši trenutka kada se otvore vrata i novi pacijent uđe u ordinaciju bilo sa štakama ili invalidskim kolicima, donoseći svoj pakao sa sobom.

"Svi su oni videli pakao. Oči smrti gledaju ih iz mraka. Ovi pacijenti te svojim prodornim očima prikuju za zid. Oni traže da vide koliko ste iskreni prema njima i koliko vam je zaista stalo. Ponekad je dovojna samo jedna sesija da se razvije poverenje i da se oni uvere da ću im pomoći da ostanu otporni".

Komandir Jurij Fedorenko, osnovao je jedinicu Ahilej, gde važe striktna pravila - poštovanje zakona, alkohol je strogo zabranjen i uvek moraju da se podrže saborci.

"I ja sam bio ranjen ali uprkos činjenici da su postojale zdravstvene restrikcije pridružio sam se vojsci od prvog dana invazije. Ne postoji drugi način da se zaštiti porodica, grad ili država osim sa oružjem u rukama", siguran je on.

(Telegraf.rs)