Amerika misli da Danska kontroliše Grenland, ali to nije istina: Bogata zemlja sa ozbiljnim problemima

Ispod ledene površine Grenlanda nalazi se bogatstvo neiskorišćenih minerala koji su ključni za zelenu tranziciju zbog čega ostrvo potencijalno može biti nezavisno od Danske.

Mnogo se govorilo o ponovnom američkom interesovanju za Grenland otkako je Donald Tramp sugerisao da bi SAD trebalo da ga kupe radi "ekonomske sigurnosti" ili da ga zauzmu silom.

Preporučujemo

Trampov potpredsednik Džej Di Vens takođe je uveren da Grenlanđani imaju "neverovatno bogatu zemlju", ali upire prstom u Dance.

"Oni ne dozvoljavaju Grenlanđanima da se razvijaju i istražuju", rekao je Vens, ali mu je odmah sugerisano da je pogrešio jer Grenland ne kontroliše Danska od sticanja samouprave 2009. godine. Od tada, ostrvska vlada poseduje sve što se nalazi ispod površine.

Grenland već uveliko postavlja temelje za razvoj svoje rudarske industrije, izdajući dozvole kako bi pomogao u diversifikaciji privrede koja se još uvek u velikoj meri oslanja na ribarstvo, turizam i građevinarstvo.

U tom smislu, ništa ne sprečava američke firme da investiraju u rudarsku industriju ostrva. SAD i Grenland su već potpisali Memorandum o razumevanju tokom prve Trampove administracije, piše Euractiv.

"Tramp pokušava da otvori vrata", rekla je grenlandska ministarka za mineralne resurse Naja Natanijelsen za Euractiv u svojoj kancelariji u Nuuku.

Drugo je pitanje da li američke firme koriste priliku.

"Trenutno postoji samo jedna dozvola za istraživanje u vlasništvu Amerike. Kanada i Velika Britanija imaju 28 zajedno", dodala je ona.

Natanijelsen ne zamera Trampovoj administraciji, a kako se Memorandum o razumevanju bliži kraju, raduje se nastavku saradnje. Iako joj se ne sviđa ideja da se Grenland tretira kao roba, poruka je jasna: ostrvo je otvoreno za posao. Isto važi i za EU.

Čak i da su investitori spremni, mali broj projekata uspeva. Zašto?

Za otvaranje rudnika potrebno je 16 godina, objasnila je ona. Na Grenlandu kompanije ne samo da moraju da kopaju – one moraju da grade sve od nule, poput puteva i luke, jer ne postoji postojeća infrastruktura na koju bi se mogli osloniti.

"Možda tek treba da shvate razmere rizika u ranim fazama ovog procesa", nastavila je Natanijelsen.

Na primer, kompanija "Anorthosite Mining". Kompanija radi na novom rudniku anortozita oko 100 km južno od Nuuka. Kompanija mora sve da doveze do rudarske lokacije 15 kilometara od obale fjorda i da sve izgradi iz temelja.

"Tokom poslednjih 20-25 godina, na Grenlandu je osnovano iznenađujuće malo rudarskih projekata", rekao je izvršni direktor kompanije Klaus Stoltenberg za Euractiv tokom događaja u prestonici, iako je optimista da će lokacija konačno biti aktivna 2027. godine.

Za investitore je 16 godina dugo čekanje. Oni se suočavaju sa godinama troškova bez garantovanih kupaca. Teški arktički uslovi, loša infrastruktura i oprezni investitori stavili su na led veoma popularan bum minerala Grenlanda.

Grenland je dom za samo 57.000 ljudi, od kojih većina živi u okolini Nuuka. Njegov rudarski sektor zapošljava samo 100 – samo 0,4 odsto radne snage. I dok vlada želi da razvije industriju, "resursi sami po sebi nisu dovoljni".

(Telegraf.rs)