Zemljotres 1908. godine stvorio cunami usred Evrope i ubio više od 80.000 ljudi: Talasi stigli i do Jadrana

Grčku je poslednjih desetak dana pogodilo na hiljade zemoljetrsa u blizini vulkana na ostrvu Santorini. Ovi zemljotresi dostizali su jačinu i iznad 5 Rihtera, zbog čega je na hiljade uzmenirenih stanovnika i turista već napustilo ovo grčko ostrvo na jugu Egejskog mora, koje je jednim delom u potpunosti uništeno i sravnjeno pre 3000 godina u do tada najjačoj vulkanskoj erupciji na svetu. Naučnici su zbunjeni, a mnogi strahuju i od moguće erupcije, koja bi čak izazvala i cunami. Nekadašnja erupcija dovela je do katastrofalnog cunamija koji je razorio severnu obalu Krita, a smrtonosni talasi stigli su čak i do Izraela. Međutim, ne tako davno, jedan cunami pojavio se usred Evrope, odnosno Mediterana.

Preporučujemo

Noćas je zemljotres jačine 7,6 Rihtera pogodio Karipsko more, na području Kajmanskih ostrva, a zapretio je i cunami.

Razorni zemljotres na Siciliji

Da je i unutrašnji deo Evrope u prošlosti bio na udaru razornog cunamija, govori podatak iz 1908. kada je Siciliju pogodio razorni zemljotres. Tog 28. decembra potres jačine preko 7 Rihtera prvo je razrušio severni i istočni deo Sicilije i jug Italije, pri čemu je najviše stradao grad Mesina. Epicentar potresa bio je u moru između Sicilije i kopnenog dela južne Italije.

Potom se na uništena područja obrušio razorni cunami, koji je razorio severnu i istočnu obalu Sicilije i grad Mesinu. Broj pogunilih i nestalih procenjen je na preko 80.000 ljudi, a neki podaci govore da je poginulo i preko 100.000 ljudi. U zemljotresu i cunamiju stradalo je šire područje Katanije.

Talasi cunamija stiglu su sa Jonskog mora čak i kroz Otranska vrata do južnog dela Jadrana, pri čemu se obrušilu na obalu Albanije, pa čak i do Crne Gore, ali bez katastrofe poput one na jugu Italije.

Svi ovi potresi koji su se dešavali u prošlosti, kako u dalekoj, tako i u bliskoj, samo su dokaz da je priroda nepobediva i da se ne može ni sa čim ukrotiti. Dovoljno je da se "samo" prilagodimo njoj i da učinimo da buduće prirodne katastrofe što više ublažimo, u vidu što bolje i kvalitetnije gradnje ili da se što više poradi na sistemima ranih upozrenja, bar kada su cunami talasi u pitanju, jer za razliku od zemljotresa, koji su nepredvidivi, do dolaska cunamija dovoljno je od nekoliko minuta do nekoliko sati, što je i više nego dovoljno da se potraži sigurnija lokacija.

Poznato je i da se na severoistoku Sicilije nalazi vulkan Etna, kao i par vulkana u južnom delu Tirenskog mora, među njima i Stromboli, a erupcije i zemljotresi oko ovih vulkana su veoma česta pojava, neretko i spektakularna, za razliku od Vezuva, koji je poslednju erupciju imao pre 80 godina, ali je imao jednu od najjačih ikada 79. godine pre Nove ere, kada je razorio Pompeju i ubio na hiljade ljudi. Danas, u neposrednoj blizini Vezuva i na njegovim padinama do obale mora nalazi se grad Napulj, u kome živi više od dva miliona ljudi. Ukoliko bi se javila erupcija slična onoj koja je razorila Pompeju, posledice bi bile nesagladive.

Nažalost, katastrofalni potresi koji su pre tačno dve godine nedavno pogodili jug Turske i severozapad Sirije, odgovorni su za smrt 50.000 ljudi, dok je veliki broj osoba nedeljama bio pod ruševinama visokih solitera.

Sravnjeno je nekoliko gradova, a potresi su promenili i prirodu i doveli do stvaranja brojnih raseda i manjih kanjona.

Ovaj deo sveta i ranije se susretao sa katastrofama, pa je tako potpuno drugi kraj Turske pogodio razoran potres. Dogodilo se to 17. avgusta 1999. godine, a poginulo je više od 17.000 ljudi. Epicentar potresa bio je na severozapadu Turske, svega 70 kilometara jugoistočno od Istanbula.

Alep, najveći grad u Siriji, koji je snažno zadrmao potres pre skoro tri nedelje, pogodio je, prema podacima istoriografa, katastrofalni zemljotres jačine oko 8,5 stepeni Rihterove skale, dana 11. oktobra 1138. godine. Ukupan broj poginulih iznosio je 230.000, a gradovi u blizini epicentra bili su potpuno uništeni.

Svet se u poslednjih nekoliko vekova u više navrata susreo sa zemljotresima i cunamijima, koji su odneli živote više stotina hiljada osoba i koji su razarali gradove i sela, ali i menjali tok istorije.

(Telegraf.rs)