Zelenski otkrio da li je spreman na direktne pregovore s Putinom: Ovako su propale šanse za sporazum "Minsk 3"

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je juče da je spreman da pregovara sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o postizanju primirja kako bi se okončao rat koji traje već skoro tri godine.

Ovo nije prvi put da je Zelenski iskazao spremnost da razgovara s Moskvom, a sukobljene strane su u prvim danima rata u više navrata pokušale da razgovaraju.

Preporučujemo

Četiri dana nakon što je Moskva napala Ukrajinu, ruske snage su već zauzele pojedine gradove na obali Azovskog mora, približile su se najvećoj nuklearnoj elektrani Zaporožju i gradu Mariupolju.

Dok su milioni ljudi počeli da beže od nemilosrdnih napada, koji su trajali danima, ukrajinsko i rusko rukovodstvo je selo za pregovarački sto, kako bi prvi put pokušali da pregovaraju o okončanju sukoba.

Delegacije obe države su se sastale na granici Ukrajine i Belorusije, nakon što je nekoliko dana ranije Zelenski razgovarao sa svojim kolegom iz Minska, Aleksandrom Lukašenkom.

"Dogovorili smo se da će se ukrajinska delegacija bez preduslova sastati sa ruskom delegacijom na ukrajinsko-beloruskoj granici, u blizini reke Pripjat", rekao je tada Zelenski.

Zelenski i Putin nisu lično učestvovali u pregovorima.

U Belorusiji su održane tri runde razgovora pre nego što su 14. marta prešli na onlajn komunikaciju. U to vreme ruske snage su zauzele gradove oko Kijeva i započele navodne zločine nad civilima u Hostomelu, Irpinu i Buči.

Kada su moskovske snage potisnute iz regiona Kijeva, pojavili su se dokazi o ruskoj brutalnosti u Ukrajini, što je dovelo do nereda u ranom procesu pregovora.

Posećujući Buču početkom aprila 2022, gde su na ulicama pronađena tela civila, vezana i streljana iz neposredne blizine od strane ruskih trupa pre njihovog povlačenja, Zelenski je rekao da je "to pravi genocid".

Ipak, dok je Kijev pokrenuo istrage o ratnim zločinima, nakon što su otkrivene masovne grobnice i mučilišta, Zelenski je rekao da će se mirovni pregovori nastaviti sa Moskvom "jer Ukrajina mora da ima mir".

"Mi smo u Evropi, ovo je 21. vek. Nastavićemo napore diplomatski i vojno", rekao je on.

Ukrajina zabranila razgovore s Putinom

Nekoliko meseci kasnije stigao je novi šok iz Rusije. Vladimir Putin je nezakonito naredio aneksiju četiri ukrajinske oblasti Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona.

Kao odgovor, ukrajinski Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu uveo je zabranu direktnih pregovora sa Putinom, koja je i dalje na snazi.

U januaru ove godine Zelenski je objasnio da je zabrana uvedena da bi se zaustavio separatizam jer su "Rusi pokušavali da izvrše pritisak na Ukrajinu kroz više različitih koridora koje Ukrajina nije mogla da kontroliše".

"Što se tiče toga da li možemo da razgovaramo sa Putinom ili ne i odluke Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, zašto sam potpisao ovaj dekret? Zato što je Putin brzo počeo da uspostavlja veliki broj različitih kanala, u saradnji sa separatistima i zvaničnicima drugih država, kako bi uticao na Ukrajinu, našu nezavisnost i direktno na mene", objasnio je nedavno Zelenski.

U odluci se navodi da je Nacionalni savet odlučio da "konstatuje nemogućnost razgovora sa ruskim liderom Vladimirom Putinom".

Nije precizirano kome je zabranjeno da vodi razgovore, ali je Zelenski naglasio da on jedini može da pregovara.

"Ja sam predsednik Ukrajine, ja vodim sve pregovore, a svima drugima sam zabranio. Putinu se ovo ne sviđa jer ima mnogo kanala", rekao je ukrajinski predsednik.

Kremlj je u više navrata kritikovao odluku Kijeva, zahtevajući da se ona preispita. Putin je argument Ukrajine iskoristio kako bi krivicu prebacio na suparničku stranu, tvrdeći da Zelenski nema nikakvo pravo da potpisuje bilo kakve mirovne sporazume.

Šta je "Minsk 3"?

Međutim, Zelenski i Putin su se već sreli za pregovaračkim stolom. U decembru 2019. godine sastali su se u Parizu zajedno sa liderima Nemačke i Francuske.

Samit takozvanog normandijskog formata u Parizu trebalo je da pronađe način kako da se okončaju tadašnje petogodišnje borbe na istoku Ukrajine i odmrzne mirovni proces iz Minska. U pitanju je skup pregovora koji su ranije doveli do dva odvojena sporazuma koji su trebali da budu pravno obavezujući.

U septembru 2014. godine, Protokolom iz Minska ("Minsk 1"), Rusija se obavezala da će povući paravojne snage i svu vojnu opremu iz Ukrajine.

U sporazumu iz "Minska 2", koji je donet šest meseci kasnije, dogovoreno je uklanjanje svih stranih oružanih snaga i plaćenika pod nadzorom OEBS-a, kao i razoružavanje paravojnih grupa.

Moskva nije ispunila ova obećanja i umesto toga, dve godine nakon sastanka Putina i Zelenskog, započeli su invaziju na Ukrajinu.

Zbog toga je Zelenski više puta naglasio da su njegovoj zemlji potrebne jake bezbednosne garancije, a ne situacioni dogovori.

"Sećam se svega što se dogodilo otkako sam postao predsednik. Postojao je dogovor iz Minska, a ljudi su umirali svakodnevno. Definitivno nećemo ići na "Minsk 3", rekao je Zelenski.

(Telegraf.rs)